Na ostrvu Phillip okuplja se grupa ljudi u crno-belim kabanicama da bi posmatrala paradu džinovskih pingvina. Jedan riđokosi mladić odlučuje da se izdvoji iz gomile, približi se i pridruži pticama, koje posle marša izvlače jaja iz peska, kako bi njima žonglirale, a potom se dobacivale, mašući svojim zakržljalim krilima...
Ova desetominutna stop-motion animacija delo je dvoje Estonaca, Julie Pihlak i Riha Unta (čiji Põhja konn i posle gledanja sa prevodom (nepotpunim, doduše) deluje podjednako snoviđajno i mistično, poput skoro apstraktne verzije neke narodne pripovetke/bajke). Bizaran i repetitivan ritual koji zauzima dobar deo "radnje" mogao bi da predstavlja (mada, po sredi je nesigurna pretpostavka) kritiku fanatizma, metaforu o izgubljenosti, tj. gubljenju identiteta pojedinca u prividno normalnom, a zapravo sumanutom društvu, ili prikaz apsurdnosti života i neveštog pokušaja da se ona prevaziđe. Sa druge strane, postoji mogućnost da je reč o potrazi za univerzalnom istinom ili jednostavna stilska vežba čiji sistem simbola razumeju samo autori. Kako god bilo, PP je vizuelno atraktivan eksperiment, koji nije lako zaboraviti i koji u sebi nosi izvesnu dozu svojevrsnog humora, dok reditelji suvereno vladaju odabranim medijem.
No comments:
Post a Comment