For all of the unborn daughters and untimely departed sons...
(An experiment with bits & pieces
from some of my previous works.)
(click to enlarge)
Mar 29, 2016
Mar 26, 2016
Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre Vol. IV
Četvrti broj alternativnog vodiča kroz 2D tabačine dolazi u vreme kada je aktuelan Street Fighter V (iako je u pitanju ko zna koja po redu igra u serijalu), a uveliko se najavljuje i King of Fighters XIV. Krvolocima u Mortal Kombat-u pridružuju se Alien, Leatherface i Predator, dok je poslednji nastavak franšize BlazBlue pod (najmanje ekstravagantnim) podnaslovom Central Fiction. Reboot-ovani Killer Instinct sa gostujućim likovima stiže i na personalne računare, ali samo kod onih koji koriste Windows 10 kao operativni sistem. I nezavisni kreatori se uključuju u trku, a pored njihovih čeda, ovde će biti opisana (čitaj: od zaborava otrgnuta) i nekolicina retro ostvarenja, zaslužila ona to ili ne.
... aka Battle of the Martial Arts delo je tajvanske kompanije Art 9 Entertainment, čiji dizajneri crpe inspiraciju iz kineske istorije. Priča se odvija tokom vladavine dinastije Ming, a okuplja predstavnike osam škola borilačkih veština, na meti pomahnitalih konkurenata sa severa zemlje. Svakome su dostupna svega dva udarca - rukom (ili oružjem) i nogom, a odlike stilova ogledaju se u specijalnim potezima, koji se lako izvode. Grafika je, za razliku od muzičke podloge, usklađena sa temom, pa se u pojednostavljenom izgledu boraca i pozadina mogu uočiti likovi i lokacije kakve srećemo u vušija filmovima. S obzirom na veličinu od 8MB, odnosno nepuna dva flopi diska u komprimovanom stanju, Wulin... nudi otprilike isto (najosnovnije) što i većina osrednjih tuča za MS-DOS i deluje zastarelo čak i za period nastanka. Zanimljivo je to što se bonus poeni dobijaju meditacijom u pećini.
Suiko Enbu (1995)
... aka Outlaws of the Lost Dynasty takođe nas vraća prošlost Kine, ali je za nekoliko klasa iznad prethodnice, u svakom pogledu. Jedna je od prvih igara za Segin ST-V hardver i jedan od uspešnijih "klonova" Uličnog borca, od kojeg se izdvaja po tome što neki od ratnika nisu goloruki. Međutim, ukoliko su često u defanzivi, i oni ostaju bez sečiva (ili palica) i bivaju prinuđeni da se oslone na sopstvene pesnice. Uprkos tome što su zasnovani na odmetnicima iz romana Shui hu zhuan, poznavanje klasične kineske književnosti nije preduslov za savladavanje protivnika. Udobne kontrole i, za sredinu 90-ih, inovativni "sistem žongliranja" (juggle system), u živopisnom paketu satkanom od legendi, pružaju finu zabavu, kada želite da se odmorite od popularnijih naslova.
Tōkidenshō: Angel Eyes (1996)
... dolazi iz radionice korporacije Tecmo, čuvene po serijalu 3D tuča Dead or Alive, a kombinuje 2D sprajtove sa prerenderovanim modelima. Ovakav spoj proizvodi estetsku neujednačenost, ali čim krene makljaža (u kojoj, uzgred budi rečeno, ne učestvuje nijedan pripadnik muškog pola), vizuelna anomalija prestaje da liči na problem. Protagonistkinje se ne ustručavaju da primene i najprljavije metode, kako bi pokazale snagu i dokazale da su dostojne "anđeoske supstance" koja je sa nebesa doletela u Japan. Tako se, na primer, dvanaestogodišnja Mari oslanja na mehaničkog plišanog medveda Kinga, a "zvezda autoputeva" Mičiko Hoši, nastavnica i bajkerka, po potrebi gazi svojim dvotočkašem. Našlo se mesta i za ženskog kiborga Linu, kao i za mladu konobaricu Reiku koja poseduje moć pirokineze. Za savladavanje Tōkidenshō nije mnogo komplikovana - na raspolaganju su vam četiri udaraca koja se mogu povezivati u lančane komboe, jurišanje po zemlji, ali i u vazduhu, visoki skokovi i naravno, specijalni potezi. U dijalogu šamara i šutova puni se bar u dnu ekrana, sve dok ne zasvetli poruka "emotion", a automatski prazni ukoliko vam "Super Certain Kill Art" ne pođe za rukom.
... poreklom je, verovali ili ne, iz Češke i verovatno je jedina borilačka igra sa tih prostora. Po ugledu na Mortal Kombat, grupica programera digitalizuje prave "glumce", zadržavajući realističnost snimljenog video materijala. Naime, šestoro boraca i četvorica boss-ova nemaju nikakve natprirodne sposobnosti, osim nindže Kima Satoa, kome teleportovanje ide k'o od šale. Prilično ograničen sistem borbe kao da je preslikan iz Body Blows - za nanošenje štete morate držati taster za napad i pritom pritiskati one za kretanje. Arkadni mod počinje FMV "ličnom kartom", koja izgleda kao isečak iz nekog treš filma, a završava se generičkom animiranom čestitkom i upisivanjem na hi-score listu. Vizuelno blizak, ali za koju nijansu impresivniji projekat pojavio se godinu dana kasnije, a u pitanju je The Untouchable u "režiji" Trevisa Rigsa, koji će izazvati kontroverze sa Bikini Karate Babes.
2nd Cross (2000)
... tima Daneko je dōjin tabačina, kreirana u starijoj verziji japanskog endžina Fighter Maker i jedna je od najambicioznijih u toj kategoriji. Sadrži čak dvadeset i osam karaktera koji su, na osnovu osobenosti, razvrstani u pet grupa - E (Easy), P (Power), S (Standard), T (Technical) i G (Guest). To praktično znači da se, od grupe do grupe, menja i set kontrola - srećom, period prilagođavanja traje kratko. Mešovitu družinu, između ostalih, čine harpija, vilenjakinja, đavolica sa sekirom, dvojnik manga-junaka Gajvera (Bio-Booster Armor Guyver) i devojčurci koji se preobražavaju u džinovske toples demonke. Primećuje se i dosta omaža old-school igrama i animeima, ali i parodija na iste, tako da ne manjka bizarnosti, ekscentričnosti, neumerenosti i drskog fan-service-a - hibrid Capcom-ovog Rjua i SNK-ove Nakoruru, opatice-navijačice u katedrali, aluzije na Devilman-a, debeljuškasti hrčak u kostimu Maskiranog Vozača (Kamen Rider)... I sve to je sjajno ilustrovano!
Crimson Alive: Extreme Encounter (2004)
... još uvek važi za vanserijsku tuču iz nezavisne produkcije Zemlje izlazećeg sunca. Simpatičan dizajn dugonogih lepotica, kojima se može dodeliti epitet "kraljica fajtera", ali i scenografije, specijalnih efekata i zvukova, kao i vrlo prijemčiv gejmplej i atmosferičan saundtrek ogledalo su visokog nivoa profesionalizma kružoka Keropyon. Šesnaest devojaka, uključujući i nekoliko robotskih, učestvuje u spasavanju čovečanstva od misterioznog bića iz druge dimenzije ili u pružanju pomoći neprijatelju da dovrši započeti posao. Polazeći od ideje da se zlo krije tamo gde se najmanje očekuje, autori postavljaju devojčicu sa Biblijom na mesto "zadnje kraljice", čija je druga inkarnacija u znaku zloglasnih japanskih fetiša. A ljubitelji franšize Berserk bez problema će upecati referencu na Behelita, kojem je dodeljena uloga sub-boss-a.
Genpei Tō Ran (2013)
... svojevrsni je rimejk Namco-ve beat 'em up platforme Genpei Tōma Den, koja pozajmljuje elemente iz bogate japanske istorije, mitologije, demonologije i budizma. Besplatno se može preuzeti sa zvaničnog sajta i to u tri varijante, definisane težinom AI-a - easy, normal i hard. Odaje "old-school vibe", pa za izvođenje komboa valjalo bi uložiti više truda, i odlikuje se mračnom atmosferom, budući da su bojna polja s one strane života i stvarnosti, a među borcima ima i nemrtvih. I sam protagonist, samuraj Taira no Kagekijo, deluje pomalo jezivo, sa licem pod maskom (ili šminkom?) nalik na "corpse-paint". Retro-šarm grafike, nažalost, ne prenosi se baš najbolje i na audio podlogu, recikliranu iz originalne igre, pa pojedini lo-fi uzvici paraju uši. Ipak, Genpei Tō Ran vredi overiti... ali nikako sa slušalicama.
Colors Party ~ Lost in Eater (2015)
... verovatno bi trebalo da se zove Colors Party ~ Lost in ETHER, ali se sa engReskim nazivima nikad ne zna. Kao i prethodno navedena dōjin igra, ne prazni džepove (klikni na podnaslov ovog pasusa), a sasvim izvesno je inspirisana spin-off-om RPG-a Persona, na zapadu poznatom kao Persona 4 Arena. Nastala je u saradnji Dream Illusory Valley-a i Exzam-a, iz čije je kućne radionice i "Melty Blood wannabe" Emblem of Red ReShuffle. Hiperstilizovan dizajn sprajtova u spoju sa statičnim pozadinama, kolažima od 3D rendera i fotografija, odaje utisak kao da je vreme oko šarenih učesnika zabave stalo, dok oni luduju u brzom ritmu. U najsvežijoj (petoj) reviziji, njih četrnaestoro u "ring" ulazi u pratnji partnera, koji im asistira u prolongiranju komboa i bacanju protivnika pod noge posredstvom destruktivnog super poteza.
Kings of Kung Fu (2015)
... daje odgovor na pitanja poput: "Ko bi trijumfovao u duelu između Sintije Rotrok i Žan-Kloda Van Dama?" i "Da li je moguće poraziti Bolo Janga pijanom pesnicom?" Osim što razrešava ove i brojne druge dileme, autor Džej Li donosi duh akcionih hongkoških i američkih B-filmova iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prevashodno kroz "kaskadere" koji neodoljivo podsećaju na glavne junake ili antagoniste iz spomenutih ostvarenja. Solidni 3D modeli fino su uklopljeni u kvazi-2D okruženje, tj. u brižljivo osmišljene "set pisove", ali je za kontrolu potrebna velika disciplina, a povremeno i čelično strpljenje. Ukoliko složeniji napadi ne uspevaju, nije na odmet primeniti "jeftinu taktiku", na koju AI gotovo uvek nasedne. Iako nisu vešti kao njihovi "igrani blizanci", i ovi Kraljevi kung fua uspevaju da zadaju udarce koji se pamte.
Yatagarasu: Attack on Cataclysm (2015)
... usredsređuje se na fiktivni prevrat u Japanu, 25. decembra 1925. koji frakciju bivše vlade navodi na kontakt sa tajnom organizacijom Igasei i pokretanje plana Jatagarasu (ime mitološke tronoge vrane). Jedanaest dostupnih likova pripada različitim stranama u tom političkom sukobu, a piksele od kojih su sačinjeni potpisuje ilustrator Tomojuki Kotani, aka "Styleos", u čijem CV-u je ubeležena i saradnja sa SNK-om na King of Fighters. Klasična 1-na-1 makljaža počiva na temeljima koje je postavio Street Fighter III, pa je pariranju data značajna uloga. Ekipa koja stoji iza ovog projekta potrudila se da igru učini pristupačnom novajlijama, a da u njenoj dubini mogu da uživaju i veterani. Jedina veća zamerka ide na račun suvoparnih međuscena i epiloga, a pohvale vredni su neretko fantazmagorični pejzaži.
Ayakashi Gentouki (2016)
... nalazi se u fazi izrade, ali zbog neobične estetike zaslužuje da se nađe u vodiču. Monohromatski "čibi" ratnici, inspirisani stvorenjima iz japanskih predanja, sukobljavaju se na sepijastim prizorima, koji kao da su preuzeti sa drevnih skrolova. Snažan uticaj folklora u vizuelizaciji prenosi se i na odličnu muzičku potporu, koja zvuči kao da je odsvirana na tradicionalnim instrumentima Dalekog istoka. Iz tog razloga, stiče se utisak da učestvujete u oživljavanju crteža nekog davno zaboravljenog umetnika. Solidan gejmplej i ugodne kontrole, zahvaljujući kojima je nizanje udaraca maksimalno olakšano, dodatni su razlozi da "skinete" i probate ovu simpatičnu tuču... ali se pripremite za ofanzivni AI.
Trajes Fatais (2016)
... takođe je još uvek u produkciji, a obećavajuću beta verziju, koja teži svega 30MB, možete nabaviti na Itch-stranici nezavisnog studija Onanim. Naslov se (sa portugalskog) prevodi kao Fatalni kostimi, a priča počinje na maskenbalu, tokom kojeg pojedini gosti dobijaju moći u skladu sa maskama iza kojih se kriju. U ovom trenutku, to su "đavolica" Lusi Fernandez i njena "B-strana" (poput Rjua i Zlog Rjua u serijalu Street Fighter), "anđeo" Kristijano Martins i "cangaço" Lorenso Sombra. Prelepi sprajtovi sa "dušom" odaju počast dobrim starim 2D tabačinama, dok su lokacije na kojima se odvija žurka rasterećene suvišnih detalja. Lusini samba pokreti, Kristijanova "nebeska kapuera" i Lorensova pojava jasni su pokazatelji (brazilskog) porekla ovog dragulja. Po prvi put, uspešno je sproveden uprošćeni sistem sa samo jednim tasterom za udarac u kombinaciji sa pravcima, a igračima je ostavljeno dovoljno prostora za istraživanje. Autori nude i zanimljiva rešenja za sprečavanje beskonačnih komboa i postižu zavidan nivo originalnosti što, mora se priznati, u poslednje vreme nije mala stvar.
2nd Cross (2000)
... tima Daneko je dōjin tabačina, kreirana u starijoj verziji japanskog endžina Fighter Maker i jedna je od najambicioznijih u toj kategoriji. Sadrži čak dvadeset i osam karaktera koji su, na osnovu osobenosti, razvrstani u pet grupa - E (Easy), P (Power), S (Standard), T (Technical) i G (Guest). To praktično znači da se, od grupe do grupe, menja i set kontrola - srećom, period prilagođavanja traje kratko. Mešovitu družinu, između ostalih, čine harpija, vilenjakinja, đavolica sa sekirom, dvojnik manga-junaka Gajvera (Bio-Booster Armor Guyver) i devojčurci koji se preobražavaju u džinovske toples demonke. Primećuje se i dosta omaža old-school igrama i animeima, ali i parodija na iste, tako da ne manjka bizarnosti, ekscentričnosti, neumerenosti i drskog fan-service-a - hibrid Capcom-ovog Rjua i SNK-ove Nakoruru, opatice-navijačice u katedrali, aluzije na Devilman-a, debeljuškasti hrčak u kostimu Maskiranog Vozača (Kamen Rider)... I sve to je sjajno ilustrovano!
Crimson Alive: Extreme Encounter (2004)
... još uvek važi za vanserijsku tuču iz nezavisne produkcije Zemlje izlazećeg sunca. Simpatičan dizajn dugonogih lepotica, kojima se može dodeliti epitet "kraljica fajtera", ali i scenografije, specijalnih efekata i zvukova, kao i vrlo prijemčiv gejmplej i atmosferičan saundtrek ogledalo su visokog nivoa profesionalizma kružoka Keropyon. Šesnaest devojaka, uključujući i nekoliko robotskih, učestvuje u spasavanju čovečanstva od misterioznog bića iz druge dimenzije ili u pružanju pomoći neprijatelju da dovrši započeti posao. Polazeći od ideje da se zlo krije tamo gde se najmanje očekuje, autori postavljaju devojčicu sa Biblijom na mesto "zadnje kraljice", čija je druga inkarnacija u znaku zloglasnih japanskih fetiša. A ljubitelji franšize Berserk bez problema će upecati referencu na Behelita, kojem je dodeljena uloga sub-boss-a.
Genpei Tō Ran (2013)
... svojevrsni je rimejk Namco-ve beat 'em up platforme Genpei Tōma Den, koja pozajmljuje elemente iz bogate japanske istorije, mitologije, demonologije i budizma. Besplatno se može preuzeti sa zvaničnog sajta i to u tri varijante, definisane težinom AI-a - easy, normal i hard. Odaje "old-school vibe", pa za izvođenje komboa valjalo bi uložiti više truda, i odlikuje se mračnom atmosferom, budući da su bojna polja s one strane života i stvarnosti, a među borcima ima i nemrtvih. I sam protagonist, samuraj Taira no Kagekijo, deluje pomalo jezivo, sa licem pod maskom (ili šminkom?) nalik na "corpse-paint". Retro-šarm grafike, nažalost, ne prenosi se baš najbolje i na audio podlogu, recikliranu iz originalne igre, pa pojedini lo-fi uzvici paraju uši. Ipak, Genpei Tō Ran vredi overiti... ali nikako sa slušalicama.
Colors Party ~ Lost in Eater (2015)
... verovatno bi trebalo da se zove Colors Party ~ Lost in ETHER, ali se sa engReskim nazivima nikad ne zna. Kao i prethodno navedena dōjin igra, ne prazni džepove (klikni na podnaslov ovog pasusa), a sasvim izvesno je inspirisana spin-off-om RPG-a Persona, na zapadu poznatom kao Persona 4 Arena. Nastala je u saradnji Dream Illusory Valley-a i Exzam-a, iz čije je kućne radionice i "Melty Blood wannabe" Emblem of Red ReShuffle. Hiperstilizovan dizajn sprajtova u spoju sa statičnim pozadinama, kolažima od 3D rendera i fotografija, odaje utisak kao da je vreme oko šarenih učesnika zabave stalo, dok oni luduju u brzom ritmu. U najsvežijoj (petoj) reviziji, njih četrnaestoro u "ring" ulazi u pratnji partnera, koji im asistira u prolongiranju komboa i bacanju protivnika pod noge posredstvom destruktivnog super poteza.
Kings of Kung Fu (2015)
... daje odgovor na pitanja poput: "Ko bi trijumfovao u duelu između Sintije Rotrok i Žan-Kloda Van Dama?" i "Da li je moguće poraziti Bolo Janga pijanom pesnicom?" Osim što razrešava ove i brojne druge dileme, autor Džej Li donosi duh akcionih hongkoških i američkih B-filmova iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prevashodno kroz "kaskadere" koji neodoljivo podsećaju na glavne junake ili antagoniste iz spomenutih ostvarenja. Solidni 3D modeli fino su uklopljeni u kvazi-2D okruženje, tj. u brižljivo osmišljene "set pisove", ali je za kontrolu potrebna velika disciplina, a povremeno i čelično strpljenje. Ukoliko složeniji napadi ne uspevaju, nije na odmet primeniti "jeftinu taktiku", na koju AI gotovo uvek nasedne. Iako nisu vešti kao njihovi "igrani blizanci", i ovi Kraljevi kung fua uspevaju da zadaju udarce koji se pamte.
Yatagarasu: Attack on Cataclysm (2015)
... usredsređuje se na fiktivni prevrat u Japanu, 25. decembra 1925. koji frakciju bivše vlade navodi na kontakt sa tajnom organizacijom Igasei i pokretanje plana Jatagarasu (ime mitološke tronoge vrane). Jedanaest dostupnih likova pripada različitim stranama u tom političkom sukobu, a piksele od kojih su sačinjeni potpisuje ilustrator Tomojuki Kotani, aka "Styleos", u čijem CV-u je ubeležena i saradnja sa SNK-om na King of Fighters. Klasična 1-na-1 makljaža počiva na temeljima koje je postavio Street Fighter III, pa je pariranju data značajna uloga. Ekipa koja stoji iza ovog projekta potrudila se da igru učini pristupačnom novajlijama, a da u njenoj dubini mogu da uživaju i veterani. Jedina veća zamerka ide na račun suvoparnih međuscena i epiloga, a pohvale vredni su neretko fantazmagorični pejzaži.
Ayakashi Gentouki (2016)
... nalazi se u fazi izrade, ali zbog neobične estetike zaslužuje da se nađe u vodiču. Monohromatski "čibi" ratnici, inspirisani stvorenjima iz japanskih predanja, sukobljavaju se na sepijastim prizorima, koji kao da su preuzeti sa drevnih skrolova. Snažan uticaj folklora u vizuelizaciji prenosi se i na odličnu muzičku potporu, koja zvuči kao da je odsvirana na tradicionalnim instrumentima Dalekog istoka. Iz tog razloga, stiče se utisak da učestvujete u oživljavanju crteža nekog davno zaboravljenog umetnika. Solidan gejmplej i ugodne kontrole, zahvaljujući kojima je nizanje udaraca maksimalno olakšano, dodatni su razlozi da "skinete" i probate ovu simpatičnu tuču... ali se pripremite za ofanzivni AI.
Trajes Fatais (2016)
... takođe je još uvek u produkciji, a obećavajuću beta verziju, koja teži svega 30MB, možete nabaviti na Itch-stranici nezavisnog studija Onanim. Naslov se (sa portugalskog) prevodi kao Fatalni kostimi, a priča počinje na maskenbalu, tokom kojeg pojedini gosti dobijaju moći u skladu sa maskama iza kojih se kriju. U ovom trenutku, to su "đavolica" Lusi Fernandez i njena "B-strana" (poput Rjua i Zlog Rjua u serijalu Street Fighter), "anđeo" Kristijano Martins i "cangaço" Lorenso Sombra. Prelepi sprajtovi sa "dušom" odaju počast dobrim starim 2D tabačinama, dok su lokacije na kojima se odvija žurka rasterećene suvišnih detalja. Lusini samba pokreti, Kristijanova "nebeska kapuera" i Lorensova pojava jasni su pokazatelji (brazilskog) porekla ovog dragulja. Po prvi put, uspešno je sproveden uprošćeni sistem sa samo jednim tasterom za udarac u kombinaciji sa pravcima, a igračima je ostavljeno dovoljno prostora za istraživanje. Autori nude i zanimljiva rešenja za sprečavanje beskonačnih komboa i postižu zavidan nivo originalnosti što, mora se priznati, u poslednje vreme nije mala stvar.
Mar 19, 2016
Death / The King
Death Roams amidst the Ruins of the Universe
(click to enlarge)
The King Seeks Pain and Absolution
(click to enlarge)
Mar 17, 2016
Prologue (Richard Williams, 2015)
Veteran animacije Ričard Vilijams najpoznatiji je po radu na filmu Ko je smestio zeki Rodžeru? i problematičnoj produkciji fantazije Lopov i obućar (aka Princeza i obućar / Arapski vitez), koja nije dovršena onako kako je on zamišljao. Šestominutni Prolog, kao što se i može zaključiti, nije ništa više do uvod u obimniji projekat, a u pitanju je adaptacija Aristofanove komedije Lizistrata, čiji je (šaljivi) radni naslov Da li ću poživeti da ovo završim? Ako bi ga trebalo opisati u samo jednoj reči, bila bi to - virtuoznost. Ali idemo redom.
Igrana sekvenca prikazuje oštrenje drvenih olovaka i bojica, najavljujući primenjenu tehniku. Izborane ruke, koje odaju (osamdeset i tri) godine autora, postavljaju list hartije sa ilustrovanim naslovom, a potom i prvi kadar sa pupoljcima i cvetovima, koji ubrzo oživljavaju. Vidimo pčelu, koja skuplja polen, i leptira, koji sleće na list, ali idilična slika prirode počinje da se raspada sa pojavom četvorice vojnika. Dva para atinskih i spartanskih ratnika suočavaju se na utrini i bore do smrti. Iz njihovih očiju sevaju mržnja i neustrašivost, ali čim potekne krv, izraz agonije deformiše im lica. Svedok okršaja, preneražena devojčica, trči u zagrljaj starijoj ženi, verovatno babi, čiji opominjući pogled označava kraj.
Realističan crtež i impresivan kvalitet animacije navode na pomisao da je Vilijams pribegao rotoskopiji, ali to nije slučaj - iza njega su decenije studioznog posmatranja ljudskih pokreta. Iako veći deo površine svog "platna" ostavlja (prljavo)belim, usredsređujući se na interakciju među likovima, Majstor nas ostavlja bez daha i podseća na ružnoću nasilja, ma koliko lepa i veličanstvena bila umetnost koja je oslikava. Minucioznost sa kojom stvara ogleda se u gotovo svakom frejmu, posebno u sekvenci tokom koje maslačak pleše sa vetrom ispred lica mačevaoca. Uprkos tome što priča i protagonisti nisu zaokruženi, opčinjava poetičnost kojom je ovde "uhvaćeni" kvazi istorijski momenat oplemenjen...
Mar 16, 2016
Menuju rembulan (Ismail Basbeth, 2015)
Napomena: Ako mislite da prepričavanje pagansko-nadrealističke bajke može pokvariti doživljaj gledanja iste, preskočite naredna dva pasusa.
Ne baš tako davno, u dubini tamnozelene šume živela je mlada Asa sa svojom prijateljicom (ljubavnicom ili alter egom?) Laras. Bila je vična u rukovanju kopljem, kao i lukom i strelom, pa je lako dolazila do izvora proteina. Svake večeri, devojke bi izvele obred teranja zlih duhova, a onda bi, savijene u jin-jang pozu, zaspale u velikom gnezdu.
Asina majka, moćna šamanka i vidovnjakinja, imala je druge planove za "buntovnicu". Bližio joj se kraj i trebalo je neko da je zameni. Na Laras je poslala grom, čiji je udar bio smrtonosan, a potom crnog čoveka-psa, sa zadatkom da zavede usamljenu Asu i vrati je kući. Nakon neuspelog pokušaja vaskrsenja ugljenisanog leša, najezde mehaničkih zečeva i intervencije NLO-a, magično stvorenje i Asa ukrcali su se u autobus i došli u grad, gde su stupili u brak i dobili kćer. Ali zov divljine je bio jači od majčinske ljubavi...
Enigmatični dugometražni debi Ismaila Basbeta duboko je ukorenjen u indonežanskoj mitologiji, a to što se bavi univerzalnom temom težnje za slobodom ne umanjuje njegovu egzotičnost. Deluje poput sedativa koji vas dovodi u stanje hipnoze, prevashodno zahvaljujući pretežno statičnim kadrovima, obavijenim neprozirnim velom simbola i metafora. Prelepi tableaux vivants uronjeni su u mešavinu ambijentalnih zvukova (žubor vode, pucketanje vatre, pesma zrikavaca), umirujućeg odsustva reči (ne računajući šaptanje bajalica) i delikatnih neverbalnih pojalica, čime je postignuta opojna atmosfera. A prizori svakodnevice uzdignuti su na nivo apsurdističke fantazije sa duhovnom dimenzijom.
Asketski (primitivan) stil života glavne junakinje navodi na pretpostavku da je radnja smeštena daleko u prošlost. Međutim, televizijski ekran iza njene majke, gorespomenuti zečevi na navijanje, a kasnije i savremena vozila nisu tek hotimično umetnuti anahronizmi. Objekte koji odaju XX (ili XXI) vek reditelj koristi kao sredstva za postepeno brisanje granice između (bujne) prirode i (ograničavajuće) civilizacije. Stavljajući sebe u poziciju medijuma koji stvarnost spaja sa snovima i halucinacijama, film preobražava u ritual i pri tom se pridržava pravila "manje je više".
Minimalistički pristup donekle je uslovljen i ograničenim budžetom, pa su i ispred i iza kamere Basbetovi prijatelji, na čelu sa predivnom Tarom Basro u ulozi Ase i Satrijom Kurniantom na mestu DP-a, koji sa punom pažnjom i posvećenošću ispunjava svoj prvi zadatak. Uprkos kvalitetima koje poseduje, Menuju rembulan (čiji međunarodni naziv je Another Trip to the Moon) uopšte nije lako preporučiti, što zbog velike doze strpljenja koju zahteva, a što zbog eksperimentalne prirode.
Mar 13, 2016
Les Nuits (Angelin Preljoçaj, 2014)
Prilično divlje i vlažne su Noći Anželina Preljokaža (Blanche Neige), koga interesuje erotski aspekt Šeherezadinih priča, baš kao i Pazolinija četiri decenije ranije. Kroz nekoliko snoviđajnih, seksom povezanih vinjeta, cenjeni francuski koreograf preispituje položaj žene u društvu i stvara zanosnu, mističnu i gotovo apstraktnu bliskoistočnu fantaziju.
Po ugledu na Pinu Bauš, Preljokaž nastoji da angažuje što više mišića u koreografiji koja spaja grč i harmoniju, senzualno i nasilno, energično i letargično. Zavodljivi ples preuzima ulogu simulatora snošaja, a sve u pratnji arapske pop-elektronike, egzotične i atmosferične, u izvođenju belgijske pevačice Nataše Atlas i egipatskog violiniste Semija Bišaija.
Minimalistička scenografija, vrlo sveden prikaz kula i dvodimenzionalna imitacija kupola svojstvenih islamskoj arhitekturi, predstavlja idealan okvir za kitnjaste i istovremeno mračne slike, dočarane pokretima i nabijene požudom. Tela devetnaestoro baletskih igrača, najčešće u oskudnim kostimima Azedina Alaje, tunižanskog dizajnera, nesputano se uvijaju i prepliću. Posebno upečatljiva je solo tačka Sesilije Tores Moriljo, čija "zmijska elegancija", jednom rečju, hipnotiše.
Između prologa u parnom kupatilu i završnice u kavezima izdvajaju se, redom, "oživljavanje" Berberina iz Sueca Leona Bonata, provokativni kabaretski performans uz "orijentalizovanu" verziju pesme It's A Man's, Man's, Man's World, skrivanje iza ćilima pre "zabave u pidžamama", simetrični segment sa ćupovima, nalik na 3D pozorište senki, i "orgije" sa nargilama, tokom kojih balerine dominiraju nad svojim partnerima.
Minimalistička scenografija, vrlo sveden prikaz kula i dvodimenzionalna imitacija kupola svojstvenih islamskoj arhitekturi, predstavlja idealan okvir za kitnjaste i istovremeno mračne slike, dočarane pokretima i nabijene požudom. Tela devetnaestoro baletskih igrača, najčešće u oskudnim kostimima Azedina Alaje, tunižanskog dizajnera, nesputano se uvijaju i prepliću. Posebno upečatljiva je solo tačka Sesilije Tores Moriljo, čija "zmijska elegancija", jednom rečju, hipnotiše.
Između prologa u parnom kupatilu i završnice u kavezima izdvajaju se, redom, "oživljavanje" Berberina iz Sueca Leona Bonata, provokativni kabaretski performans uz "orijentalizovanu" verziju pesme It's A Man's, Man's, Man's World, skrivanje iza ćilima pre "zabave u pidžamama", simetrični segment sa ćupovima, nalik na 3D pozorište senki, i "orgije" sa nargilama, tokom kojih balerine dominiraju nad svojim partnerima.
Mar 10, 2016
Mar 9, 2016
Rusalka + Vodenjak
Par crteža inspirisanih vodenim duhovima iz staroslovenske mitologije.
(A pair of drawings inspired by the water spirits from Slavic mythology.)
Mar 8, 2016
Muzički predah - Persona
Ne, nije reč o minimalističkom skoru Bergmanovog remek-dela, već o novom tunižanskom bendu, koji predvodi jedna mlada Srpkinja, Jelena Dobrić. Na svom (samoproduciranom) debi albumu Elusive Reflections energični sekstet donosi ukusnu mešavinu nekoliko metal-podžanrova, blago začinjenu orijentalnim zvukom. Deset hitičnih pesama definisano je melodičnošću, sugestivnošću, snažnom svirkom i mekoćom Jeleninog predivnog glasa, te svih četrdesetak minuta deluje kao da je stvaranje muzike najjednostavnija stvar na svetu. Kada na to dodate i visok nivo profesionalizma, onda ne treba da čudi niz pozitivnih recenzija...
Mar 5, 2016
The Forbidden Room (Guy Maddin & Evan Johnson, 2015)
Avangardno → avangardnije → najavangardnije → novi film Gaja Madina, nastao u saradnji sa mladim i brkatim Evanom Džonsonom, koji može da bude ponosan na to što mu je ovo ostvarenje dugometražni debi. Koncipiran kao "priča u priči u priči...", The Forbidden Room donosi neponovljiv doživljaj i, uz obilje različitih iznenađenja, gledaoca dovodi u stanje oniričke ekstaze i podsvesne euforije.
Lekcija o pravilnom kupanju, koju drži Luis Negin, izdajući se za Hjua Hefnera, preobražava se u podvodnu avanturu. Posada podmornice koja prevozi eksplozivni žele ostaje bez kiseonika, a njeni članovi prinuđeni su da udišu vazduh iz mehurića palačinki. Iznebuha se pojavljuje šumar Sezare (Roj Dupua), koji je trebalo da spasi lepoticu Margo (Klara Fjure) iz pećine Crvenog Vuka, vođe bandita koji moraju da prođu kroz bizarni ritual inicijacije. Nakon pucketanja prstima, slaganja iznutrica, merenja kamena (testisima) i šamaranja bešike, amnezična Margo pokušava da se priseti prošlosti, odvodeći nas u noćni klub, gde prodaje cveće i peva o asvangu, vampiru iz džungle. Tamo srećemo misterioznu gospođu sa ogrlicom (Mari Brasar), koja će kasnije pokušati da uzme Margoinu dušu uz pomoć tegle sa vodom, i starca opsednutog zadnjicama (Udo Kir), a još ni četvrtina filma nije istekla!
Ne dajući vam ni trenutak predaha i opijajući vas žestokim žanrovskim koktelom, autorski par vas vodi niz lavirint bizarnih sinematskih snova, sve do Zabranjene Sobe u kojoj dolazi do klimaktične eksplozije mozga. Drska, cerebralna, perverzna, ezoterična, psihodelična, psihoseksualna, samorefleksivna i hotimično haotična je njihova fantazmagorija, koja se neprekidno topi, zahtevajući da probudite nadrealistu u sebi, pošto je unutrašnje dete ustrelila u vozu na relaciji Berlin-Bogota. Da je kolač, lepila bi se za nepce, a da je žena, dobrovoljno bi žrtvovala svoj halter vulkanu, koji prihvata i zaslađenu tapioku. Poput boga Janusa, gleda i u prošlost i u budućnost, napadajući vas hipnotišućim slikama sa izgledom starih, ručno bojenih i grebanih fotografija (prepoznatljiv zaštitini znak kanadskog eksperimentatora). Deluje kao dada-bajka u kojoj Crvenkapa grize otrovnu jabuku i razbija staklenu cipelu, na nagovor Trnove Ružice koja zna da Palčić nije zasadio zrno pasulja, a da je septetu jarića krivo što su tri praseta studirala arhitekturu.
Romantična u svojoj apsurdnosti i briljantna u svojoj retro-modernosti, Madinova i Džonsonova dvočasovna zagonetka nema rešenje i u isti mah ih ima beskonačno mnogo. Ona je venac ispleten od fragmenata nemih i prvih zvučnih filmova, koji su danas izgubljeni, a nisu ni postojali. Ako nosi naravoučenije, ono bi moglo da bude: "Bolje da vi sanjate brkove, nego da brkovi sanjaju vas, dok vam duša korodira od dodira skeletnih prevarantkinja ili vam nepredvidljivi begunac smrskava glavu kamenom." Remek-delo alternativne kinematografije.
Mar 4, 2016
Shisha no Teikoku (Ryōtarō Makihara, 2015)
Nakon solidnog prvenca Hal, Ryōtarō Makihara isporučuje fascinantnu stimpank fantaziju Shisha no Teikoku (Imperija lešava), zasnovanu na istoimenom romanu, koji je osmislio i započeo pisac i esejista Satoši Itou, poznat pod pseudonimom Itō Keikaku / Project Itoh (1974-2009), a završio i 2012. objavio njegov prijatelj i saradnik Tou EnDžou.
Intrigantna priča smeštena je u pozni XIX vek. Britanska imperija razvija se zahvaljujući napretku u oblasti reanimacije leševa. Nemrtvi obavljaju najteže poslove i učestvuju u oružanim sukobima, a pri tom se ne žale, zato što ne mogu da govore. Neki od njih imaju više sreće i zauzimaju pozicije portira, konobara i daktilografa. Najveći doprinos "proizvodnji" jeftine radne snage pripisan je Viktoru Frankenštajnu i Čarlsu Bebidžu. U alternativnom svetu iz prošlosti, junak iz mašte Meri Šeli je zaista postojao i pokrenuo revoluciju u oživljavanju pokojnika, dok je engleski polimat uspeo da dovrši analitički motor i izume "necroware". Uz pomoć kompjutera, "zombiji" se programiraju za izvršavanje raznih zadataka, a njihov mozak iskorišćen je kao svojevrsni hard disk.
Međutim, eksploatacija preminulih baš nije po volji protagoniste Džona Votsona, studenta medicine koji je ubeđen da je dušu, tešku 21 gram, moguće pronaći i "instalirati" umesto zamene, baš kao u slučaju "Prvog" - Frankenštajnovog "čudovišta". Vođen ovom teorijom, u život ilegalno vraća (bivšeg) kolegu i ortaka Petka, ali ga u daljem eksperimentisanju prekida izaslanik vlade M, koji mu nudi ultimatum - zatvorske rešetke ili potraga za izgubljenim beleškama Viktora Frankenštajna. Zajedno sa Petkom (pod kodnim imenom Noble_Savage_007), mlađani Votson polazi na put oko sveta, upuštajući se u rizičnu igru...
Galeriju likova u gustom preplitanju alternativne istorije i referenci na literarne klasike upotpunjuju femme fatale Hadali Lilit (Edisonov ženski android iz L'Ève future), snažni i snalažljivi Frederik Barnabi (britanski oficir, koji je inspirisao brojne legende), pronicljivi Nikolaj Krasotkin i predani Aleksej Karamazov (iz Braće Karamazov) i časni Seigo Jamazava (samuraj koji je učestvovao u Rusko-turskom ratu). Pred sam kraj, klubu književnika čija dela su poslužila kao izvori inspiracije pridružuje se i Žil Vern (šifra: Nautilus). Začudo, Shisha no Teikoku nije oštećen svim tim silnim pozajmicama, već deluje vrlo osvežavajuće, kao pitki koktel palp fantastike, pseudo-nauke i avanture epskih proporcija.
Dirigujući triom scenarista, Makihara se nadovezuje na svoj prethodni film i dopunjuje pitanje koje je izjedalo Hala: Šta znači biti čovek i ima li uopšte smisla biti čovek u eri globalizacije? Da li nas duša čini ljudima i ako je tako, da li je opipljiva ili je možda misao/svest ključni faktor koji je definiše? Može li se izgubiti i dobiti? Koliko daleko smo spremni da idemo, ne bi li smo rešili njenu zagonetku? Međutim, lakih odgovora nema, a proces dešifrovanja sa sobom nosi žrtve. Žudnja za znanjem i snažne emocije često zamagljuju Votsonovo rasuđivanje, dovodeći ga u neposrednu opasnost, ali i ugrožavajući one koji ga prate, a u prinudi da gazi preko leševa ima izvesne ironije.
Makiharina režija, odnosno podređivanje karakterizacije filozofičnom diskursu, odaje uticaj Mamorua Ošija - ukoliko ste voleli Duha u ljušturi, velika je verovatnoća da ćete uživati i u Imperiji leševa. Sjajne akcione scene, od jurnjave kočijama u Indiji, do gotovo nadrealističkog epiloga u prestonici Ujedinjenog kraljevstva, dobijaju funkciju odmorišta na strmim stepenicama ka transcendentnoj istini. Prefinjen i nenametljiv skor Jošihira Ikea odlično se uklapa u veličanstven prikaz viktorijanskog perioda - pozadine su bogate detaljima, a posebno upečatljiv je dizajn obogotvorenih mašina. Jednaka pažnja posvećena je i izrazima lica, dok se među glumcima koji se iza njih skrivaju izdvaja Ajumu Murase u ulozi Petka, uprkos ograničenosti na krikove. Bešavan spoj 2D i 3D animacije odraz je još jednog trijumfa za studio Wit, koji je osnovan pre samo četiri godine. Zabavan, izazovan i vizuelno nadahnut, Shisha no Teikoku nas ostavlja u željnom iščekivanju druga dva filma prema Itouvim delima - Harmony i Gyakusatsu Kikan (Genocidal Organ).
Subscribe to:
Posts (Atom)