"Puppets are controlled from below and marionettes are controlled from above. But they don't exist, everyone knows that!"Pet godina nakon briljantno uvrnutog dugometražnog prvenca, hermetične i halucinogene bajke We Are the Strange, Michael Belmont, samouki animator iz San Hozea poznatiji kao "uberector" M. dot Strange, isporučuje još jedno idiosinkratično ostvarenje. Iako ga je teško u potpunosti dešifrovati, ono je jasan pokazatelj nesputne kreativnosti svog autora, a ukratko se može opisati kao vragolasta, alegorična, hiperstilizovana i duboko intimna neo-gotska fantazija sa elementima mjuzikla, vesterna, horora i chanbara filma.
Heart String Marionette donosi jednostavnu, ali nekonvencionalnu priču o nemilosrdnoj borbi između uzvišenog i prizemnog "ja", potrazi za sopstvenim identitetom i očuvanju istog u haotičnom svetu. Inspirisana istočnjačkom filozofijom i nō teatrom, predstavljena je u formi ode preporodu i smrtu, a dopire do najmračnijih odaja ljudskog uma i duše. Usredsređuje se na Samhainea Tsukea, samuraja bez lica i zamagljenih sećanja, koji sprovodi osvetu u ime neveselog, uplašenog i usamljenog dečaka - traumatizovanog unutrašnjeg deteta. Na neizvesnom putešestviju, smeteni junak nailazi na podršku u vidu Siouxsie Silen, prostitutke žive kose, iza čije se napadne spoljašnjosti krije ranjiva, ali ne i sasvim bespomoćna devojka. Zajedničkim snagama, ovo dvoje se suprotstavljaju kako običnim banditima, tako i vernim podanicima gospodara Wora, poslušnim vojnicima, religioznim fanaticima i demonima koji otelovljuju njihove najgore strahove.
U izgradnji (iskrivljene) narativne strukture, M. dot Strange se oslanja na iščašenu logiku i bizaran smisao za humor, te se smelo upušta u igru neprestanog zbunjivanja gledaoca, kidajući granice između apstraktnog i opipljivog. Polazi mu za rukom da istovremeno bude mrtav ozbiljan i otvoreno infantilan, i da pri tom bešavno spoji racionalno i apsurdno, poetično i banalno, prefinjeno i vulgarno. Neretko rastrojenim likovima dodeljuje arhetipske uloge, čineći da ni u jednom trenutku ne budete sigurni ko je u njegovoj "predstavi" stvaran, a ko imaginaran. I nije puka slučajnost to što gotovo svi nose groteskne maske, zahvaljujući kojima izgledaju kao pantomimičari iz pakla...
Neosporan uticaj animea, naročito onih koje podrazumevaju učešće Yoshitake Amana, i eksperimentalnih radova braće Quay, Tima Burtona, Davida Lyncha i Terryja Gilliama, ogleda se u elegantnim, maštovitim, psihodeličnim, neuhvatljivim i, povrh svega, atraktivnim vizuelnim rešenjima. Svedenom kompjuterskom animacijom podražava "grčevitost" stop-motion tehnike, a ekscentričnim dizajnom protagonista i antagonista stvara utisak da su oni krhke marionete isklesane od drveta. Košmarne pejzaže ispunjava gigantskim udovima lutaka, krstovima sa očima i ogoljenim stabalima, upotpunjujući ih detaljima koji upućuju na feudalnu prošlost Japana. Paletom boja dominiraju crna, modroplava i tamne nijanse sive, čijoj se turobnosti suprotstavljaju uplivi meke purpune ili zelenkaste svetlosti i snopovi crvenih niti kojima je dočarana krv. Raskošan, emotivan, melanholičan i eterično disonantan skor potpisuje mladi kompozitor Endika, koji delikatnom fuzijom raznorodnih žanrova (klasike, savremenog džeza, elektronike itd) značajno doprinosi upečatljivosti Belmontove vizije.
O tome da je HSM delo nastalo iz ljubavi prema (alternativnoj) umetnosti, a ne zarad sticanja slave, svedoči Strangeova beskompromisnost, odnosno uporno odbijanje da se povinuje direktivama nekog velikog animatorskog studija. Uprkos ograničenom budžetu, a uz pomoć male, ali posvećene ekipe entuzijasta, on uspešno ispunjava ciljeve koje je sebi zacrtao.
