Boli. Nepodnošljivo. Soba se vrti u krug. Skupljaju se kratke niti svetlosti, kao one kad protrljaš oči. I sve su neuhvatljive. Sećanja se dave u Zaboravu, a Misli se kolju, ali ne krvare. Ridaju, ali ih niko ne čuje. Nebo bi se otvorilo da može i u jednom zalogaju bi nas progutalo. Posle bi mu pljuvačka smrdela na pakost.
Sa vrata ispod naših nogu neko je skinuo kvaku. Tražimo ključ, ali ga je sakrio Nevaljalac, ni sam ne znajući gde. Batinama mu neće iznuditi priznanje. A rečima? Možda. Na šest stopa uvis plutaju vizije propasti. Ako se otope, zemlja će ih upiti u sebe. Creva su joj puna.
Oni su siluete koje se pretvaraju da imaju oblik. Kreću se ka deponiji Haosa. Noge su im otekle, pa moraju da se oslanjaju na slabašne ruke. Koske će puknuti i više im neće biti od pomoći…
Sa vrata ispod naših nogu neko je skinuo kvaku. Tražimo ključ, ali ga je sakrio Nevaljalac, ni sam ne znajući gde. Batinama mu neće iznuditi priznanje. A rečima? Možda. Na šest stopa uvis plutaju vizije propasti. Ako se otope, zemlja će ih upiti u sebe. Creva su joj puna.
Oni su siluete koje se pretvaraju da imaju oblik. Kreću se ka deponiji Haosa. Noge su im otekle, pa moraju da se oslanjaju na slabašne ruke. Koske će puknuti i više im neće biti od pomoći…
No comments:
Post a Comment