... Desilo mi se prošlog decembra da odem u posetu bezimenom čoveku koji je svoju majku ostavio da kopni u staračkom domu. Kako ga nisam našao kod kuće (a njegove komšije su mi, iz ko zna kojeg razloga, šapnule da je bio homofob i da su ga četiri veštice odvele na put bez povratka), odlučio sam da se vratim natrag. Svratio sam do renovirane crkve, čija su ulazna vrata sa raskošnim duborezom sigurno koštala pakao i po, jer se onakva vrata ne poklanjaju, i u dvorištu zatekao mrtvu ribu. Mislio sam da joj udahnem novi život, al’ rekoh sebi: “Što da je jadnu vaskrsavam, kad će je opet neka bitanga izvući iz vode i ostaviti je da leži na travi dok ne crkne.”
Sa strehe ogromne kuće koja je ličila na jeftinu imitaciju Dvorca otkinula se ledenica i proburazila usnulo mače, a ono je zaposelo staklenu kutiju naslonjenu na zid i postao je Kutmac. Na moje oči je progledao, dobio noge i rep, pa mi je bilo žao da ga ostavljam nemarnim gazdama, te sam ga bez razmišljanja usvojio. Ubrzo sam saznao da hibridna stvorenja poseduju opake moći, jer mu se na stomaku otvorila mala rupa, koja je u usisavala sve đubre sa ulice, uključujući i ono ljudsko...
No comments:
Post a Comment