Twilight (Tengai Amano, 1994)

Iako je nastao deset godina nakon smrti Shūjija Terayame, Twilight u velikoj meri podseća na njegova dela, što me navodi na pretpostavku da je reditelj, Tengai Amano, najverovatnije jedan od Terayaminih poštovalaca. Priču o dečaku koji odbija da prihvati činjenicu da je mrtav (samoubistvo ili nesrećni slučaj?) Amano nam prikazuje kroz mešavinu komedije iz ere nemog filma i avangardne poetike, svojstvene njegovom starijem kolegi. Časovnik čije su kazaljke zaglavljene na 3 sata, beli slameni šeširi i pruga samo su neki od putokaza u dečakovoj nadrealnoj avanturi, koja je, začudo, obeležena vedrom atmosferom, uprkos pretežno mračnoj paleti boja, i koja se završava dugim maršom opraštanja od života. (Ili je to samo privid, odnosno začetak ponovne vožnje začaranim krugom?) Ovo ekscentrično polučasovno ostvarenje je jedini Amanov izlet u svet sedme umetnosti, nagrađen Grand Prix-em na međunarodnom festivalu kratkometražnog filma u Oberhauzenu i na internacionalnom filmskom festivalu u Melburnu.