Tri prpošna srca

... jer ja, sebičan som,
sećanja u masnu hartiju
umotavam
i tri prpošna srca gutam,
jedno za nju, drugo za Kunst,
a treće za Traum(u)
širom zatvorenih očiju.

Možda ples
koji odvaja stopala od tla
bude kao zec plav,
kao riba plav,
kao dan grimizan.

I opet sam, betonski anđeo,
plivam sa 2.5 sekire
u rukama...

Mesec će noćas
urlati u pikselima
- ako, kad vatra
ima treće oko.

Kompozicija sa Skeletorom