Blackstar (Filmation, 1981)

Da su J.R.R. Tolkien, Walt Disney, Robert Howard, Peyo i Ralph Bakshi imali prilike da se sretnu u nekoj kafani, ne bi li tokom pijanke osmislili "sirasti" niskobudžetni crtać prilagođen dečacima sa bujnom maštom, njihov projekat bi verovatno podsećao na kratkotrajni serijal Blackstar. Inspirisan postapokaliptičnom fantazijom Thundarr the Barbarian, ovaj kosmički sword & sorcery poslužio je kao probna verzija Hi-Mena i Gospodara svemira, sa kojim deli brojne sličnosti.

Svaka od trinaest epizoda odvija se na drevnoj planeti Sagar, a prati dogodovštine astronauta Johna Blackstara, koji tamo prinudno sleće nakon prolaska kroz crnu rupu. Prilagođavajući se novim uslovima bez ikakvih problema, beli skafander zamenjuje krznenim gaćama i kožnim čizmama, a svemirsku letelicu krilatim zmaj-konjem Warlockom. Svojim spasiocima, sedmorici Trobita, patuljaka koji žive u velikom drvetu, i njihovim saveznicima, čarobnici Mari i menjaču oblika Kloneu, pridružuje se u borbi protiv okrutnog Overlorda (sa licem kao na neokonstruktivističkom posteru). Neverovatnu snagu, na koju se, kako sam tvrdi, još uvek navikava, crpe iz jedne polovine oružja zvanog Zvezda moći, dok drugom barata tiranski vladar.

Primenom više puta oprobavane formule, po kojoj dobro odnosi pobedu nad zlom, obično nenasilnim metodama, autorski tim nas odvodi u čudesni svet koji nastanjuju bizarna stvorenja poput kamenih monstruma, šišmiš-ajkula, ljudi-vampira (sic) i zmijolikih riba-nosoroga. Glavnog junaka opskrbljuju dovitljivošću i atletskim sposobnostima, predstavljajući ga kao potomka američkih Indijanaca, što će ponoviti i nekoliko godina kasnije, u "naučnofantastičnom" vesternu BraveStarr. Po starom običaju, okupljaju i šaroliku ekipu predstavnika mračnih sila, kao što su Crios, gospodar zime, Neptul, vladar podvodnog kraljevstva, ili Shaldemar, kradljivac duša i predvodnik armije zombija, osuđujući sve njihove planove na propast. Iz reciklažne (rotoskopske?) animacije uspevaju da izvuku maksimum i da pri tom održe pristojnu dinamiku akcionih scena, prevashodno zahvaljujući odličnom dizajnu, po kojem se bez greške prepoznaje delo iz radionice Filmation. Neočekivanim kolorističkim kombinacijama, u kojima nebo nikad nije plavo, niti krošnje drveća zelene, i zanimljivim rešenjima za imaginarne gradove, pod uticajem antičke, moderne i organske arhitekture, stvaraju gotovo nadrealno okruženje, kakvo će kasnije krasiti Eterniju.

Uprkos nedostacima koji nisu zanemarljivi, Blackstar poseduje izvestan šarm, delujući kao sirup protiv lošeg raspoloženja u ove kišne dane...

Space Sentinels (Filmation, 1977)

Kada je grupa polaznika danske škole The Animation Workshop odlučila da svojim bachelor projektom Space Stallions napravi omaž crtaćima osamdesetih, vrlo je verovatno da su zavirili i u opskurnije radove studija Filmation sa kraja sedamdesetih. Sličnost u naslovu i tesnim kostimima od spandeksa navodi na pretpostavku da im je jedan od glavnih izvora inspiracije bio i serijal Space Sentinels. Nastao paralelno sa drugom sezonom Tarzana, gospodara džungle (1976-1979), koji se emitovao i na ovim prostorima, pratio je multietnički trio mladih ljudi koji su, zahvaljujući vanzemaljskoj intervenciji, stekli natprirodne moći, da bi potom bili vraćeni na Zemlju kao njeni zaštitnici.

Tamnoputa Astraea, atraktivna i intelignentna frontwoman, mogla je da se preobrazi u sva bića iz kataloga faune, dežurni šaljivdžija Mercury, atleta sa Dalekog istoka, trčao je i leteo brzinom svetlosti, a Hercules, zagovornik zdrave ishrane sa izgledom preplanulog surfera, posedovao je snagu stotinu muškaraca. Naređenja su primali od enigmatičnog Sentinela 1, hologramske manifestacije superkompjutera koji ih je pre mnogo vekova "oteo" i podario im zavidne sposobnosti, a u pomoć im je neretko priticao mali robot MO (skraćeno od Maintenance Operator), daleki Wall-Ejev predak kome je glas pozajmio Lou Scheimer, izvršni producent i nekrunisani kralj slasnog animiranog kempa.

Žestok sudar naučne fantastike i razigrane fantazije na granici sa (pitomom) psihodelijom proizveo je i ekscentričnu družinu negativaca, počev od bivšeg "stražara" Morpheusa, preko drevnih bogova, ludih naučnika, putnika kroz vreme i čarobnjaka iz drugih dimenzija, pa sve do podivljalih biljaka sa Jupitera. Kombinovanjem prepoznatljivih elemenata iz relativno bliskih stripova, filmskih i literarnih dela, kao i egipatske, grčke, rimske i nordijske mitologije, scenaristi su uspeli da skroje trinaest povremeno bizarnih priča, iz kojih je ciljna publika trebalo ponešto i da nauči. Baveći se, između ostalog, odnosom dobra i zla, moralnim dilemama i temama prijateljstva, ekologije i tolerancije, postavili su deo temelja za avanture najmoćnijeg čoveka u svemiru (tj. daleko popularniji šou He-Man and the Masters of the Universe). Na animaciji se prilično štedelo, ali su zato raskošan kolorit, maštovite pozadine i odličan (polu)realističan dizajn likova, u skladu sa funky muzikom, nadomestili sve propuste i donekle opravdali ponovnu upotrebu sekvenci iz zaliha. I možda iz mene govori nostalgičar, ali postoji nešto magično u kitnjastom svetu Filmation-a, što u gledaocu budi ono unutrašnje dete i vodi na kratko eskapističko putešestvije...

Flash Gordon: The Greatest Adventure of All (Filmation, 1982)

Animirani film Flash Gordon: The Greatest Adventure of All zasnovan je na stripu Flash Gordon, prvi put objavljenom 1934. godine, i smatra se najvernijom adaptacijom istog. Ovakav status duguje nedavno preminulom producentu Louu Scheimeru, koji na ideju o oživljavanju (njemu omiljenog) dela Alexa Raymonda dolazi podstaknut ogromnim uspehom Lucasove svemirske opere Star Wars Episode IV: New Hope. Iako završen još 1979-e, emitovan je tek 1982. pošto je u NBC-u odlučeno da bude pretvoren u serijal namenjen najmlađima. Izgubljen prilikom prenosa prava svojine, nikada nije objavljen na DVD-u, ali je zato na zvaničnom sajtu internet arhive dostupan snimak sa laserskog diska, koji je 1983. izbačen za japansko tržište.

Početak priče poklapa se sa početkom Drugog svetskog rata. Kao izaslanik američke vlade, Flash Gordon se nalazi na misiji u Varšavi pod nemačkom invazijom. Osobu koju je trebalo da kontaktira zatiče na samrti i dobija novi zadatak - da prenese poruku izvesnom doktoru Zarkovu. U spletu "apokaliptičnih" okolnosti, sreće novinarku Dale Arden, u čijem društvu slučajno pronalazi Zarkovljevu laboratoriju, gde se oboje ukrcavaju u raketu, spremnu da poleti ka planeti Mongo. Tokom intergalaktičkog krstarenja, Zarkov pruža preko potrebna objašnjenja svojim saputnicima, a kada konačno stignu na željenu destinaciju, očekuje ih niz neprijatnih iznenađenja.

Ukoliko pripadate generaciji 80-ih, ova nepravedno zaboravljena, zabavna i uzbudljiva hiper-avantura trebalo bi da probudi najlepša sećanja na vaše detinjstvo. Iako se sa estetske tačke gledišta može kategorisati kao kemp, ali ne u negativnoj konotaciji, i dan danas (u mom slučaju, nakon dugo priželjkivane reprize) deluje superiornije od igranog filma Mikea Hodgesa, ne računajući čuvenu temu benda Queen. Divlja i sočna fantazija, za koju scenario (po nekim izvorima i režiju) potpisuje Samuel A. Peeples, jedan od autora pilot-epizode Zvezdanih staza (Star Trek, 1973-1975), uključuje sve od dinosaurusa i (kvazi)neandertalaca, preko mutanata i robota, do letilica opremljenih laserskim naoružanjem. Krcata akcionim scenama, kojima povremeno ne bi škodilo bar malo krvi, i stereotipnim likovima, koji joj (odlično odglumljeni) ne oduzimaju od vrednosti, odvija se dinamičnim ritmom, ne dozvoljavajući gledaocu gotovo ni minut predaha. Animirana je tehnikom rotoskopije, karakterističnom za Filmation, pri čemu su pojedine sekvence ponovo iskorišćene zbog ograničenja u budžetu. Kvalitet animacije je konstantan, a dizajn atraktivan i maštovit, bilo da je reč o bizarnim stvorenjima Monga ili o Mingovoj raskošnoj palati u duhu neo-gotike, verovatno inspirisanoj Gaudijevom arhitekturom. A ispod kitnjaste površine, krije se jasna i jednostavna poruka...