A Fighting Game Fantasy

Crossing my mind today, out of nowhere, was a curious ad by a company whose name won’t be mentioned here because you’re probably seeing it on regular basis, and I decided to try the skimpy costume it had offered back then on one of my ‘virtual alter egos’. Gradually, this led to the generating of several fighting game mockups tha – in a way – deconstructed the ‘two wolves’ legend, and turned into a sort of an identity-and-reality-dissolving experiment.

(Or maybe it is just me going nuts, but who can blame me?)

Betraying a plethora of diverse influences that have defined me through the years, and that have also been integrated into my (AI-free!) collages, these images – IMHO – belong somewhere between a self-deprecating quip and wishful thinking – hopefully, a harmless gray area that borders my personal zone of comfort. Only time will tell whether this and preceding Gemini-prompted ‘incidents’ were the right new path towards different results – I doubt, because my past stabs at something else have rarely if ever provided any true change...

Dolor Brawler Omega

A spiritual successor to Super Muybridge Fighter VII Turbo: Fresh Challengers and the Subconscious Combat hexaptych, Dolor Brawler Omega is my latest loving parody of 2D fighting games, such as Mortal Kombat and Guilty Gear. Deliberately weird and unapologetically mystifying, it combines the cutouts from vintage photos and encyclopedias into a bizarre phantasmagoria equally inspired by silent films and '80s cartoons.

Pistonhead vs. St. Ostrich

(at the Mountains of Sadness)

Dr Gorgon vs. Xylotrupes X

(on the Isle of the Rising Skull)

Octo-Pod vs. Mr Cocoon

(in the Town of Haze)

(open in a new tab to enlarge)

Follow me on Facebook / Consider to support me via Ko-fi

Angelic Dadality

Where there's Dada Combat, there's Angelic Dadality - a sophisticated, highly absurd parody of Mortal Kombat 'Fatalities', as well as 'Astral Heat' moves from the BlazBlue series.

(click to enlarge)

Dada Combat

DADA meets Mortal Kombat

~a character selection screen from a fictional 2D fighting game~

(which takes inspiration from Guilty Gear series as well)
 

Lilith du Fit

Swanelle..........McTank

Lox O'Donta..........?..........Ub-Sikh-Ban

Jolly Ghost..........Innu

Fantoma 

(click to enlarge)

The King of Fighters: Destiny (2017-2018)

☼☼☼☼☼☼☼ out of 10☼

Based on quite a long-running fighting game series (including dozens of sequels, ports, spin-offs and whatnots), the latest animated adaptation of Street Fighter's younger brother combines picturesque motion-comic sequences (for intro and side-stories) with beautiful, highly detailed, albeit a tad 'plastic' CGI visuals (for the main story) accompanied by energized soundtrack, to take us to a martial arts tournament peppered with cheesy humor, filled with intrigue and bringing together 80's & 90's fashion, science fiction, mystical forces, B-movie sensibilities and odd assortment of 3D-modeled 2D characters, from domineering, seemingly undefeatable baddies to perseverant heroes and heroines possessing all kinds of special powers, engaged in exquisitely choreographed action.

(All 24 episodes are available on YouTube.)

Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre Vol. IV

Četvrti broj alternativnog vodiča kroz 2D tabačine dolazi u vreme kada je aktuelan Street Fighter V (iako je u pitanju ko zna koja po redu igra u serijalu), a uveliko se najavljuje i King of Fighters XIV. Krvolocima u Mortal Kombat-u pridružuju se Alien, Leatherface i Predator, dok je poslednji nastavak franšize BlazBlue pod (najmanje ekstravagantnim) podnaslovom Central Fiction. Reboot-ovani Killer Instinct sa gostujućim likovima stiže i na personalne računare, ali samo kod onih koji koriste Windows 10 kao operativni sistem. I nezavisni kreatori se uključuju u trku, a pored njihovih čeda, ovde će biti opisana (čitaj: od zaborava otrgnuta) i nekolicina retro ostvarenja, zaslužila ona to ili ne.

Wulin Zhengba-zhi Yingxiong Tie (1994)

... aka Battle of the Martial Arts delo je tajvanske kompanije Art 9 Entertainment, čiji dizajneri crpe inspiraciju iz kineske istorije. Priča se odvija tokom vladavine dinastije Ming, a okuplja predstavnike osam škola borilačkih veština, na meti pomahnitalih konkurenata sa severa zemlje. Svakome su dostupna svega dva udarca - rukom (ili oružjem) i nogom, a odlike stilova ogledaju se u specijalnim potezima, koji se lako izvode. Grafika je, za razliku od muzičke podloge, usklađena sa temom, pa se u pojednostavljenom izgledu boraca i pozadina mogu uočiti likovi i lokacije kakve srećemo u vušija filmovima. S obzirom na veličinu od 8MB, odnosno nepuna dva flopi diska u komprimovanom stanju, Wulin... nudi otprilike isto (najosnovnije) što i većina osrednjih tuča za MS-DOS i deluje zastarelo čak i za period nastanka. Zanimljivo je to što se bonus poeni dobijaju meditacijom u pećini.

Suiko Enbu (1995)

... aka Outlaws of the Lost Dynasty takođe nas vraća prošlost Kine, ali je za nekoliko klasa iznad prethodnice, u svakom pogledu. Jedna je od prvih igara za Segin ST-V hardver i jedan od uspešnijih "klonova" Uličnog borca, od kojeg se izdvaja po tome što neki od ratnika nisu goloruki. Međutim, ukoliko su često u defanzivi, i oni ostaju bez sečiva (ili palica) i bivaju prinuđeni da se oslone na sopstvene pesnice. Uprkos tome što su zasnovani na odmetnicima iz romana Shui hu zhuan, poznavanje klasične kineske književnosti nije preduslov za savladavanje protivnika. Udobne kontrole i, za sredinu 90-ih, inovativni "sistem žongliranja" (juggle system), u živopisnom paketu satkanom od legendi, pružaju finu zabavu, kada želite da se odmorite od popularnijih naslova.

Tōkidenshō: Angel Eyes (1996)

... dolazi iz radionice korporacije Tecmo, čuvene po serijalu 3D tuča Dead or Alive, a kombinuje 2D sprajtove sa prerenderovanim modelima. Ovakav spoj proizvodi estetsku neujednačenost, ali čim krene makljaža (u kojoj, uzgred budi rečeno, ne učestvuje nijedan pripadnik muškog pola), vizuelna anomalija prestaje da liči na problem. Protagonistkinje se ne ustručavaju da primene i najprljavije metode, kako bi pokazale snagu i dokazale da su dostojne "anđeoske supstance" koja je sa nebesa doletela u Japan. Tako se, na primer, dvanaestogodišnja Mari oslanja na mehaničkog plišanog medveda Kinga, a "zvezda autoputeva" Mičiko Hoši, nastavnica i bajkerka, po potrebi gazi svojim dvotočkašem. Našlo se mesta i za ženskog kiborga Linu, kao i za mladu konobaricu Reiku koja poseduje moć pirokineze. Za savladavanje Tōkidenshō nije mnogo komplikovana - na raspolaganju su vam četiri udaraca koja se mogu povezivati u lančane komboe, jurišanje po zemlji, ali i u vazduhu, visoki skokovi i naravno, specijalni potezi. U dijalogu šamara i šutova puni se bar u dnu ekrana, sve dok ne zasvetli poruka "emotion", a automatski prazni ukoliko vam "Super Certain Kill Art" ne pođe za rukom.

Unlimited Warriors (1996)

... poreklom je, verovali ili ne, iz Češke i verovatno je jedina borilačka igra sa tih prostora. Po ugledu na Mortal Kombat, grupica programera digitalizuje prave "glumce", zadržavajući realističnost snimljenog video materijala. Naime, šestoro boraca i četvorica boss-ova nemaju nikakve natprirodne sposobnosti, osim nindže Kima Satoa, kome teleportovanje ide k'o od šale. Prilično ograničen sistem borbe kao da je preslikan iz Body Blows - za nanošenje štete morate držati taster za napad i pritom pritiskati one za kretanje. Arkadni mod počinje FMV "ličnom kartom", koja izgleda kao isečak iz nekog treš filma, a završava se generičkom animiranom čestitkom i upisivanjem na hi-score listu. Vizuelno blizak, ali za koju nijansu impresivniji projekat pojavio se godinu dana kasnije, a u pitanju je The Untouchable u "režiji" Trevisa Rigsa, koji će izazvati kontroverze sa Bikini Karate Babes.

2nd Cross (2000)

... tima Daneko je dōjin tabačina, kreirana u starijoj verziji japanskog endžina Fighter Maker i jedna je od najambicioznijih u toj kategoriji. Sadrži čak dvadeset i osam karaktera koji su, na osnovu osobenosti, razvrstani u pet grupa - E (Easy), P (Power), S (Standard), T (Technical) i G (Guest). To praktično znači da se, od grupe do grupe, menja i set kontrola - srećom, period prilagođavanja traje kratko. Mešovitu družinu, između ostalih, čine harpija, vilenjakinja, đavolica sa sekirom, dvojnik manga-junaka Gajvera (Bio-Booster Armor Guyver) i devojčurci koji se preobražavaju u džinovske toples demonke. Primećuje se i dosta omaža old-school igrama i animeima, ali i parodija na iste, tako da ne manjka bizarnosti, ekscentričnosti, neumerenosti i drskog fan-service-a - hibrid Capcom-ovog Rjua i SNK-ove Nakoruru, opatice-navijačice u katedrali, aluzije na Devilman-a, debeljuškasti hrčak u kostimu Maskiranog Vozača (Kamen Rider)... I sve to je sjajno ilustrovano!

Crimson Alive: Extreme Encounter (2004)

... još uvek važi za vanserijsku tuču iz nezavisne produkcije Zemlje izlazećeg sunca. Simpatičan dizajn dugonogih lepotica, kojima se može dodeliti epitet "kraljica fajtera", ali i scenografije, specijalnih efekata i zvukova, kao i vrlo prijemčiv gejmplej i atmosferičan saundtrek ogledalo su visokog nivoa profesionalizma kružoka Keropyon. Šesnaest devojaka, uključujući i nekoliko robotskih, učestvuje u spasavanju čovečanstva od misterioznog bića iz druge dimenzije ili u pružanju pomoći neprijatelju da dovrši započeti posao. Polazeći od ideje da se zlo krije tamo gde se najmanje očekuje, autori postavljaju devojčicu sa Biblijom na mesto "zadnje kraljice", čija je druga inkarnacija u znaku zloglasnih japanskih fetiša. A ljubitelji franšize Berserk bez problema će upecati referencu na Behelita, kojem je dodeljena uloga sub-boss-a.

Genpei Tō Ran (2013)

... svojevrsni je rimejk Namco-ve beat 'em up platforme Genpei Tōma Den, koja pozajmljuje elemente iz bogate japanske istorije, mitologije, demonologije i budizma. Besplatno se može preuzeti sa zvaničnog sajta i to u tri varijante, definisane težinom AI-a - easy, normal i hard. Odaje "old-school vibe", pa za izvođenje komboa valjalo bi uložiti više truda,  i odlikuje se mračnom atmosferom, budući da su bojna polja s one strane života i stvarnosti, a među borcima ima i nemrtvih. I sam protagonist, samuraj Taira no Kagekijo, deluje pomalo jezivo, sa licem pod maskom (ili šminkom?) nalik na "corpse-paint". Retro-šarm grafike, nažalost, ne prenosi se baš najbolje i na audio podlogu, recikliranu iz originalne igre, pa pojedini lo-fi uzvici paraju uši. Ipak, Genpei Tō Ran vredi overiti... ali nikako sa slušalicama.

Colors Party ~ Lost in Eater (2015)

... verovatno bi trebalo da se zove Colors Party ~ Lost in ETHER, ali se sa engReskim nazivima nikad ne zna. Kao i prethodno navedena dōjin igra, ne prazni džepove (klikni na podnaslov ovog pasusa), a sasvim izvesno je inspirisana spin-off-om RPG-a Persona, na zapadu poznatom kao Persona 4 Arena. Nastala je u saradnji Dream Illusory Valley-a i Exzam-a, iz čije je kućne radionice i "Melty Blood wannabe" Emblem of Red ReShuffle. Hiperstilizovan dizajn sprajtova u spoju sa statičnim pozadinama, kolažima od 3D rendera i fotografija, odaje utisak kao da je vreme oko šarenih učesnika zabave stalo, dok oni luduju u brzom ritmu. U najsvežijoj (petoj) reviziji, njih četrnaestoro u "ring" ulazi u pratnji partnera, koji im asistira u prolongiranju komboa i bacanju protivnika pod noge posredstvom destruktivnog super poteza.

Kings of Kung Fu (2015)

... daje odgovor na pitanja poput: "Ko bi trijumfovao u duelu između Sintije Rotrok i Žan-Kloda Van Dama?" i "Da li je moguće poraziti Bolo Janga pijanom pesnicom?" Osim što razrešava ove i brojne druge dileme, autor Džej Li donosi duh akcionih hongkoških i američkih B-filmova iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prevashodno kroz "kaskadere" koji neodoljivo podsećaju na glavne junake ili antagoniste iz spomenutih ostvarenja. Solidni 3D modeli fino su uklopljeni u kvazi-2D okruženje, tj. u brižljivo osmišljene "set pisove", ali je za kontrolu potrebna velika disciplina, a povremeno i čelično strpljenje. Ukoliko složeniji napadi ne uspevaju, nije na odmet primeniti "jeftinu taktiku", na koju AI gotovo uvek nasedne. Iako nisu vešti kao njihovi "igrani blizanci", i ovi Kraljevi kung fua uspevaju da zadaju udarce koji se pamte.

Yatagarasu: Attack on Cataclysm (2015)

... usredsređuje se na fiktivni prevrat u Japanu, 25. decembra 1925. koji frakciju bivše vlade navodi na kontakt sa tajnom organizacijom Igasei i pokretanje plana Jatagarasu (ime mitološke tronoge vrane). Jedanaest dostupnih likova pripada različitim stranama u tom političkom sukobu, a piksele od kojih su sačinjeni potpisuje ilustrator Tomojuki Kotani, aka "Styleos", u čijem CV-u je ubeležena i saradnja sa SNK-om na King of Fighters. Klasična 1-na-1 makljaža počiva na temeljima koje je postavio Street Fighter III, pa je pariranju data značajna uloga. Ekipa koja stoji iza ovog projekta potrudila se da igru učini pristupačnom novajlijama, a da u njenoj dubini mogu da uživaju i veterani. Jedina veća zamerka ide na račun suvoparnih međuscena i epiloga, a pohvale vredni su neretko fantazmagorični pejzaži.

Ayakashi Gentouki (2016)

... nalazi se u fazi izrade, ali zbog neobične estetike zaslužuje da se nađe u vodiču. Monohromatski "čibi" ratnici, inspirisani stvorenjima iz japanskih predanja, sukobljavaju se na sepijastim prizorima, koji kao da su preuzeti sa drevnih skrolova. Snažan uticaj folklora u vizuelizaciji prenosi se i na odličnu muzičku potporu, koja zvuči kao da je odsvirana na tradicionalnim instrumentima Dalekog istoka. Iz tog razloga, stiče se utisak da učestvujete u oživljavanju crteža nekog davno zaboravljenog umetnika. Solidan gejmplej i ugodne kontrole, zahvaljujući kojima je nizanje udaraca maksimalno olakšano, dodatni su razlozi da "skinete" i probate ovu simpatičnu tuču... ali se pripremite za ofanzivni AI.

Trajes Fatais (2016)

... takođe je još uvek u produkciji, a obećavajuću beta verziju, koja teži svega 30MB, možete nabaviti na Itch-stranici nezavisnog studija Onanim. Naslov se (sa portugalskog) prevodi kao Fatalni kostimi, a priča počinje na maskenbalu, tokom kojeg pojedini gosti dobijaju moći u skladu sa maskama iza kojih se kriju. U ovom trenutku, to su "đavolica" Lusi Fernandez i njena "B-strana" (poput Rjua i Zlog Rjua u serijalu Street Fighter), "anđeo" Kristijano Martins i "cangaço" Lorenso Sombra. Prelepi sprajtovi sa "dušom" odaju počast dobrim starim 2D tabačinama, dok su lokacije na kojima se odvija žurka rasterećene suvišnih detalja. Lusini samba pokreti, Kristijanova "nebeska kapuera" i Lorensova pojava jasni su pokazatelji (brazilskog) porekla ovog dragulja. Po prvi put, uspešno je sproveden uprošćeni sistem sa samo jednim tasterom za udarac u kombinaciji sa pravcima, a igračima je ostavljeno dovoljno prostora za istraživanje. Autori nude i zanimljiva rešenja za sprečavanje beskonačnih komboa i postižu zavidan nivo originalnosti što, mora se priznati, u poslednje vreme nije mala stvar.

Iz arhive: AV-I / AV-II / AV-III

Šest godina NGboo Art-a

Šest godina animea, alternativnih igranih i animiranih filmova (kratkih i celovečernjih, sa raznih krajeva sveta), ekscentrične proze i bizarnih stripova, muzike, ilustracija, vragolaste poezije i 2D borilačkih igara proletelo je kao hipnotišući i dezorijentišući san. Hvala svima koji su svojim posetama, komentarima i bookmark-ovanjem podržali ovaj blog.

Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre Vol. III

Ekspanzija 2D (i 2.5D) borilačkih igara poslednjih godina podseća na povratak devedesetih, kada su čak i personalni računari mogli da se pohvale ponekim ekskluzivitetom. Capcom, SNK i nekadašnji Midway, a danas Netherrealm Studios revitalizovali su, redom, Street Fighter, King of Fighters i Mortal Kombat, a potonji su postigli zapažen uspeh i sa Injustice: Gods Amog Us, prikazavši drugo lice pravednika DC Comics-a. Arc System Works nastavili su da nadograđuju vizuelno raskošni BlazBlue i tako stigli do poglavlja ekstravagantnog naslova Chrono Phantasma, a nedavno su otišli korak dalje u primeni cel-shading tehnike sa dugo očekivanim Guilty Gear Xrd –SIGN-.

Nezavisni studio Lab Zero Games debitovao je 2012. sa "dark deco" Skullgirls, a bivši dōjin kružok French Bread produžio je tradiciju nasumičnog preuzimanja reči iz engReskog, pa je nakon Melty Blood: Actress Again Current Code (sic!) isporučio Under Night In-Birth Exe:Late. Na scenu se vratio i Killer Instinct, a neretko se najavljuju i nezavisni projekti. Ali ono što u tekstu dalje sledi jeste treći osvrt na dvadeset opskurnih ostvarenja iz žanra koji doživljava novi procvat.

~Alien Challenge (1994)~

... je prva borilačka igra tajvanskog IGS-a, koji sredinom 90-ih izbacuje arkadni PolyGame Master (skraćeno PGM) sistem, a za isti nekoliko sasvim solidnih beat 'em up-ova, inspirisanih mitovima i istorijom Kine. Šaroliku i kičastu skupinu boraca, koji tokom runde mogu da iskoriste piletinu ili konzerviranu hranu za oporavak, čine (nezaobilazni) majstor kung fua, nindža (i to francuski!), klovn, američki fudbaler, vukodlak, vatreni demon, zlatna kopija T-1000-a (kome se, prilikom ošamućivanja, oko glave vrte simboli za dolar i koji vas očekuje ispred Bele Kuće), i ratnica koja aludira na Mulan i ispaljuje sopstvene grudi uz instant-obnavljanje (!). Uprkos krutoj animaciji, a zahvaljujući responsivnim kontrolama, ekscentrični "vanzemaljci" umeju da zabave pojavom i uzvicima, komičnim pobedama ili neobičnim potezima, kao što su "puštanje goluba" i preobražaj u bika (uz odgovarajuću onomatopeju). Kada ih sve porazite, moraćete da se suočite i sa poganim starcem Clausom (bradatim, da, ali ne u crvenom kostimu).

~Avengers in Galactic Storm (1995)~

... zasnovana je na Marvelovom crossover stripu Operation: Galactic Storm. Pionir je u uvođenju tzv. "asistenata" i pružanja mogućnosti prelaženja story moda u saradnji sa prijateljem, pri čemu je dostupan moćan tandemski super napad. Na strani dobra nalaze se Black Knight, Captain America, Crystal i Thunderstrike, a suprotstavljaju im se dr Minerva, Korath, Shatterax i Supermor. Ulogu pomoćnika preuzimaju Thor, Iron Man, Vision, Giant-Man, Att-lass, Sentry, Ronan i Ultimus. (Kao što se da primetiti, dosta je nepoznatih imena za one koji nisu dublje istraživali Marvelov univerzum.) Jedna je od poslednjih tabačina iz kuhinje Data East-a i jedan od najranijih pokušaja spajanja 2D i 3D grafike, sa prerenderovanim modelima u side-scrolling ravni (nalik na daleko fascinantniji Killer Instinct). Osnovni razlog brzog pada u zaborav ogleda se u nedovoljno uglađenom kombo-sistemu.

~Battle Monsters (1995)~

... izgleda kao odmetnuto kopile Mortal Kombat-a i Darkstalkers-a, sa maskiranim "glumcima" (i par figura od gline pokrenutih stop-motion tehnikom) u ulogama dvanaestoro domorodaca Mračnog Domena. Većina su, kao što naslov nagoveštava, monstrumi, od utvarnog Albiolea i kiklopa Dreathdoka, do meduzolike Nage i nemrtvog kostura Fangorea. Njihovi portreti oslikani su na kartama i na trenutak oživljavaju tokom prikaza "CV"-a. Energetski bar zamenjen je svećama, čijim topljenjem, gubite rundu, a kada na ekranu ugledate svetleći natpis "Mana OK!", to znači da je izvodljiv i dodatni (nešto razorniji) potez. Prosta mehanika borbe kao da je prvenstveno prilagođena početnicima, koji će nasumičnim pritiskanjem svega dva udarca (rukom/oružjem i nogom) i skakutanjem po platformama (u ovom žanru retka pojava), verovatno biti zadovoljni ostvarenim rezultatima...  ukoliko ne dobiju vrtoglavicu ili epileptični napad od "histerične" animacije.

~Gokuu Densetsu: Magic Beast Warriors (1995)~

Kompanija Allumer, koja je bankrotirala 1999. godine, objavila je nekolicinu arkadnih tuča, kao što su Blandia, čuvena po tome što sa protivnika možete strgnuti delove oklopa i odeće, i Mobile Suit Gundam: EX Revue, u saradnji sa Banprestom. Gokuu Densetsu deluje kao (obeskrvljeni) Blood Warrior, budući da je inspirisan japanskim mitovima i tokusatsu filmovima, zbog čega su likovi ljudi u gumenim kostimima, a da se uočiti i snažan uticaj legende Put na zapad. Pored Songokua, majmunčeta sa motkom, na raspolaganju su monah-svinja Cyohakkai, kappa Sagojo, tigroliki Korikitaisen, bradati Kinkaku, kralj volova Gyumaoh i kralj zmajeva Ryuoh, a našlo se mesta i za ratnicu Rasetujo, dok je "kraljica" lepa, ali ubojita mecha-đavolica Natataishi. Story mod počinjete sa Songokuom, ali mu se kasnije pridružuju i drugi, te epilog zavisi od toga sa kim izlazite na crtu nemilosrdnoj Natataishi. Full motion video je zastupljen u (hipersirastom) prologu i epilozima, ali i u skoro pa nadrealističkim pozadinama, koje u postapokaliptičnom haosu objedinjuju građevine kao što su Big Ben, La Sagrada Familia i Arc de Triomphe. Iščašenosti igre doprinosi (neočekivani) rokački skor.

~Tengai Makyō: Kabuki Ittō Ryōdan (1995)~

U pitanju je spinoff RPG serijala Tengai Makyō (Far East of Eden), koji navodi izmišljenog tvorca, istoričara Pola Hijeronimusa Čadu, sa ciljem ismevanja iskrivljene predstave koju zapadnjaci imaju o "Jipangu". Napravljen je za PC Engine, prvu šesnaestobitnu konzolu, ali je po kvalitetu bliži hardverski superiornijim tabačinama iz perioda nastanka. Glavni junak je šašavi pozorišni glumac, ratnik i ljubavnik sa plavo-zelenom kosom Kabuki Danjuro, a u pokušaju zaustavljanja demonskog lorda Gulpa, okušavaju se i njegov suparnik Kikugoro i devojka Okuni, kunoiči Mikoshi, glineni robot Jingoro, ludi majmun Manto X, šampion sumo rvanja Push Fujiyama i enigmatični maskirani čarobnjak Zeami. Prelepe ilustracije njihovih profila na izbornom ekranu, slikovitost tokom duela i fina zvučna podloga, uz sjajan old-school gameplay, čine Kabuki Ittō Ryōdan više nego pristojnom zamenom za Street Fighter II.

~Ultra Vortek (1995)~

 ... spada u red ultra-nasilnih digitalizovanih tuča, čiji autori su želeli da iskoriste rastuću popularnost Mortal Kombat-a. Priča se odvija u distopijskom okruženju - nakon pronalska mističnog artifakta u drevnom inkanskom hramu, ljudsko društvo se raspada, a svetu preti uništenje u kandžama zlog "herihauzenovskog" stvorenja zvanog Guardian. Sa njim će morati da se suoče predstavnici triju frakcija (od rastafarijanca sa kopljem do bioničkog čoveka od žive), a onaj kome pođe za rukom da ga uništi, odlučivaće o sudbini Zemlje. Pored specijalnih poteza, koji se ne izvode baš uvek glatko (iako kombinacije tastera nisu komplikovane), svaki "Vortekovac" poseduje po dva fatalna zahvata (Annihilation), kojima je pridodat i (sasvim suvišni) "Poopality", za ljubitelje klozetskog humora. Pojedine "kulise" sadrže elemente koji upućuju na okultizam, a u nekim scenama poraženog možete poslati na dno duboke jame, odnosno u bazen lave. Iako je estetski intrigantniji od Smrtonosne borbe, Ultra Vortek ostaje zarobljen u sferi dobrih pokušaja.

~Fightin’ Spirit (1996)~

Desetero odabranih, koji u sebi nose duh neke zveri (ili pitomog sisara, u slučaju jedine pripadnice lepšeg pola), dolazi na Turnir vrhunskih boraca, kako bi zaustavilo zlog nindžu Jenshija i dvojicu njegovih krvoločnih mutanata – Yadona i Rhajanga. Među njima su CIA agent Sheila, indijski guru Shuzar, američki plaćenik Burke i japanski majstor (izmišljenog?) širei kina Kento. Inspririsana SNK-ovim Art of Fighting i Fatal Fury, kao i akcionim filmovima B (i C) produkcije iz osamdesetih i devedestih jedna je od vizuelno najatraktivnijih igara za Amigu. Obilje detalja nije rezervisano samo za simpatične sprajtove i raskošne pozadine, već i za ispoljavanje životinjskih moći. Story mod omogućava da, posle četvrtog duela, izbacite još negativne energije uz razbijanje Burkeovog helikoptera, što je vrlo jasna aluzija na bonus rundu iz slavnog Street Fighter II. Iza ovog old-school bisera stoji italijanski Light Shock Software, iz čije radionice je i mračnjački Pray for Death, "klonirani" Killer Instinct za MS-DOS.

~Rabbit (1997)~

Prethodnoj srodna po "animalnoj liniji", igra Rabbit uvodi "stand"-ove pre Capcom-ove adaptacije mange JoJo no Kimyō na Bōken (DžoDžove bizarne avanture). Pored zeca, natprirodni pratioci su duše vuka, vola, tigra, zmije, lisice, sokola i pekarija (papkara nalik divljoj svinji), dok su njihovi nosioci osmoro ekscentrika, koji izgledaju kao članovi kineskog zodijačkog cirkusa iz neke funky dimenzije. Najupečatljivji dizajn imaju prostitutka Yu-Lan, čije ime se bukvalno prevodi kao dragulj-orhideja, transvestit Egith, plaćeni ubica koji se brine o siročićima (sic!), i grmalj Hou-En, podivljali operski pevač zarobljen u telu gorile na steroidima. "Snaga zveri" je dostupna na ograničeno vreme, tokom kojeg u izvesnoj meri utiče na tok i ishod okršaja. Živopisna poput kakvog crtaća i prilično komična, ova tuča je prevashodno zanimljiva za gledanje, ali joj ni igrivost ne zaostaje za idiosinkratičnom prezentacijom. Nažalost, arkadna verzija nije savršeno emulirana, naročito u domenu zvuka, a port za Segu Saturn je grafički znatno inferiorniji.

~Asura Buster: Eternal Warriors (2000)~

... nastavak je postapokaliptične fajterske fantazije Asura Blade: Sword of Dynasty, koja se može smatrati pretečom većine današnjih dōjin igara, ne samo zbog toga što su vam na raspolaganju tri udarca različite jačine, već i po "pomerenosti" pojedinih ratnika. Povratnici su glavni junak Yashou i putujući plaćeni ubica Goat (sic!), robotizovani golem Taros, majušna nekromanserka Alice, Zam-B, divljak sa džinovskom gvozdenom rukavicom, i plemkinja Rose Mary, koja barata demonskim mačem. Yashouu i Goatu se pridružuju još trojica sabraće po oružju – vitez Leon, odmetnik Sittara i samuraj Zinsuke, a tu su još i nindža Rokurouta, koji uz akrobatske veštine koristi svitak i šurikene, i slatka Chan-Mao, koja verovatno zamenjuje goloruku Footee. Kao sub-boss pojavljuje se kupoliko pihtijasto stvorenje Vebel koje vas kroz usni otvor napada pipcima i unutrašnjim organima, dok mu iz stražnjeg dela vire dva auspuha (!). Specifičnim stilom Asura Buster asocira na suptilnu kombinaciju savremenih i tradicionalnih animea, a po ritmu tabanja na serijal Darkstalkers (aka Vampire Saviour).

~Chaos Breaker (2004)~

... daje odgovor na pitanje: Kako bi u makljaži 1-na-1 ili 3-na-3 (po ugledu na King of Fighters) izgledao svet Laguma i zmajeva? Varvari, vilenjaci (i njihova mračna sabraća), nemrtvi, nekromanseri, patuljci i trolovi, naoružani do zuba, ulaze u sudbonosne bitke, da bi se na kraju oprobali protiv Mantikore i zle čarobnice Thiele koja, žrtvujući samu sebe, priziva Bezimenog Kralja, ogromnog crvenog zmaja. Developer Eolith uvodi i RPG elemente, koji podrazumevaju upotrebu različitih napitaka, magičnih svitaka, skiptara života ili smrti i sličnih "drangulija" koje mogu da vam pomognu u odnošenju pobede. Zapravo, da biste se susreli sa čudovištem, moraćete da sakupite bar 25 ovih predmeta, jer u suprotnom nećete saznati epilog. Ukoliko izgubite od AI-a, u sledećem pokušaju pruža vam se mogućnost da odaberete neki od olakšavajućih "hendikepa". Chaos Breaker krasi izvrsna animacija CG likova, koji jedni druge seckaju uz muzičku pratnju na tragu skora nekog sword & sorcery epa. Najimpresivnija među prelepim pozadinama je ona u kojoj je nasukani brod u zagrljaju džinovskog oktopoda, mada za njom nimalo ne zaostaju ni ostale, počev od močvare sa otrovnim isparenjima, do ruševina drevnog grada, obraslog zelenilom.

~Spectral vs. Generation (2005)~

... je niskobudžetna borilačka igra zasnovana na RPG-ovima Spectral Force i Generation of Chaos kompanije Idea Factory, koje se odvijaju u fantastičnoj dimenziji Neverland. Pokazuje veliki napredak IGS-a u pogledu artwork-a, ako se uporedi sa debitantskom Alien Challenge i The Killing Blade, ali i pomak unazad u odnosu na velelepni Martial Masters. Po elegantnim sprajtovima i lepo oslikanim poprištima borbe SvG je u rangu sa beat 'em up-ovkama Knights of Valour i The Gladiator (aka Road of the Sword). Da je nastala u periodu posle Guilty Gear-a postaje jasno čim se upoznate sa kontrolama i načinom izvođenja lančanih i vazdušnih komboa, ali je kopiranje daleko čuvenijeg uzora ne čini pukim plagijatom. (Neki bi rekli da je to najveći kompliment.) Ljudi, demoni i bogovi, koji bez izuzetka spadaju u kategorije bishōjo i bishōnen, uglavnom rukuju oružjem, mada ima i onih koji veruju u sopstvene pesnice, a svako je opremljen i ekstravagantnim "konačnim udarom". Eklektičan saundtrek fina je kombinacija gitarskog zvuka, elektronike i istočnjačkih melodija.

~Chinmomi Fighters (2007)~

Iz gomile dōjin igara sa šablonom "A-B-C-special-super" za kreiranje komboa, Chinmomi Fighters se izdvaja po tome što se više ugleda na staru školu. Sadrži samo šest likova, ali se oni po veštinama prilično razlikuju, te zahtevaju drugačiji pristup pri kontroli. Kao najbizarniji izdvaja se Oshiri Mask, sa zadnjicom umesto glave iz koje šalje... hm, odgovarajuće "projektile". (Ah, taj japanski smisao za humor!) Među damama, kojih ima tri, titula Miss Twisted pripada Ruki (tj. Luci), sobarici koja ispod suknje krije dlakavu treću nogu (!) i služi se pajalicom, tiganjom i motornom testerom, a pomaže joj i leteći tanjir, koji njenog protivnika zasipa meteoritima! Pored ovo dvoje, tu je još i stereotipni shōnen-heroj, šotokan šiparica, punački starac sa šlemom, čiji pokreti podsećaju na foku, i oskudno odevena femme fatale, koja bi sudeći po potezima mogla biti plaćeni ubica. Lokacije na kojima se sukobljavaju su, poput njih, vrlo živopisne – od snežnih predela, sa Eskimima kao navijačima, preko ringa oko kojeg je okupljena masa ljudi, do suncem okupane plaže, gde se surferima i lepoticama u bikinijima pridružuje i grupa gusara. Epiloga nema - nažalost, jer ko zna kakvih bi se tu ludosti nagledali, pa je jedino što na kraju dobijate generički "Congratulations" i "Thank you for playing".

~Zaros X Battle (2007)~

I Tajlanđani konja za trku imaju, doduše, "uvezenog" iz Zemlje izlazećeg sunca. Stiče se utisak da su svi sprajtovi preslikani iz slavnijih tabačina, a potom manje ili više vešto zamaskirani. Pet tag team-ova (+ dvojica skrivenih boss-ova) učestvuje u ponovnom uspostavljanju ravnoteže na relaciji svetlost-tama i pri tom traga za moći pomračenja koja je dovela do nemira. (Engleski jezik nije forte autorskog Aom & Oil Team-a, tako da je tekst priče vrlo nevešto napisan.) Gejmplej je pozajmljen iz više igara, ali nije dovoljno naštimovan, o čemu svedoči i naličje CD kutije - beskonačni komboi nisu atributi na koje se stavlja naglasak. Međutim, sa svim nedostacima, Zaros X Battle poseduje izvestan šarm, koji se delimično ogleda u umetanju "kontroverznih" detalja (šifra: Gaygound i noćni život). Kuriozitet za najradoznalije.

~Daemon Bride (2009)~

Bilo da se radi o sedmoj umetnosti ili, u ovom slučaju, video igrama, Japanci obožavaju da dekonstruišu hrišćansku mitologiju, a u tome su izvrsni koliko i Dejvid Linč u psihoanalizi. Daemon Bride je odličan primer te "kreativne blasfemije", a usredsređuje se na dešavanja nakon Velike tokijske katastrofe, prouzrokovane dolaskom anđela i demona na Zemlju. Oni sklapaju ugovore sa napuštenim štenetom (!) i trinaestoro ljudi, označavajući početak "plesa" prokletih i blagoslovenih. Na jednoj strani je Legija Svetog Reda, u vezi sa učeničkim odborom akademije Stella, a na drugoj pokret otpora i razočarani stanovnici sirotinjskog kvarta. Tanka je linija između dobra i zla, kažu scenaristi Examu-a (čuvenog po trilogiji Arcana Heart) i nije sve onakvo kakvim se na prvi pogled čini. A ono što ekipa umetnika isporučuje je neretko krajnje neočekivano, ali estetski rafinirano - Rafail je krilato prasence, Mamon otrovni oktopod, Haniel je stidljivi devojčurak, Belzebub patuljak-mazohista, Metatron jednooka metalna sfera, a Levijatan hibrid jezivog klovna i lopte za skakanje. Ne iznenađuje ni dizajn preostalih nad-bića (ovaploćenih grehova i vrlina), a toliko su dobro animirana (zajedno sa svojim saveznicima), da statičnost (bogatih) pozadina ništa ne oduzima od "slasti" vizuelizacije. Mehanizam borbe funkcioniše besprekorno.

~Daybreak of Heterodoxy (2011)~

Glavni razlog zbog kojeg se ovaj neizbrušeni dragulj našao na listi jeste The.House, stvorenje (ili entitet?) sa mini-kućom na vratu, odakle vas gađa stolovima i stolicama. Pored njega, prisutna su još samo četiri lika, ali je svaki od njih originalan i sa zadovoljavajućim setom poteza. Hail je antropomorfna lisica sa "rashlađujućim magijama", a N.O.A. lebdeća mecha-avet, koja je u stanju da menja svoj oblik. Blaze je simpatični robotić, a Georg kibernetički grmalj ogromne snage, toliko krupan i težak da ne može ni da skoči niti da se zatrči. Svi oni mogli bi da budu i personifikacije kompjuterskih virusa u virtuelnom prostoru, a sudeći po broju slobodnih slot-ova na izbornoj tabeli, bilo ih je planirano ukupno devet. Za razliku od većine naslova skrojenih uz pomoć endžina 2D Fighter Maker, ovde su dostupna tri nivoa težine i survival mod. Razorni "desperation" manevri, koji po nepisanom pravilu podrazumevaju kompleksnije kombinacije tastera, služe za izlazak iz škripca, kada vam je energija u "danger" zoni. (Link za preuzimanje)

~King of the Streets (2011)~

Igre nastale u domaćoj radinosti nisu nikakva novost, a jedna od njih je i australijska King of the Streets, dizajnirana u softverskim paketima Maya, 3D Studio Max i YoYo Game Maker (čije mogućnosti autor iscrpljuje do maksimuma). Inspirisana najpopularnijim tabačinama i drugorazrednim geto-filmovima, donosi osmoro narogušenih boraca i boss-a koji se transformiše u doping-monstruma (kids, don't use drugs!). Policajka na tajnom zadatku, kriminalci različitih profila i sportisti koji su umesto zvezda dotakli dno susreću se po budžacima metropole, rušeći sve prepreke pred sobom ne bi li osvojili pet miliona zelenbaća na ilegalnom turniru. Protivniku umeju da nanesu i fatalne povrede, kao u Mortal Kombat-u, ili ih prebiju do tajnih lokacija, kao u nastavcima franšize Dead or Alive. (Link za preuzimanje)

~Kinnikuman Muscle Fight (2013)~

... kao i KotS, dolazi iz kućne radionice, a počiva na mangi Kinnikuman, koja je čak petnaest puta adaptirana u anime, bilo da su u pitanju filmovi ili TV serije, odakle su zvučni efekti verovatno i pozajmljeni. Zavidna brojka od 48 ekstremno bizarnih likova ove parodične akcije su mišićavi superheroji i zlikovci koji se takmiče na rvačkom turniru i koriste najprljavije, najsmešnije i najnastranije napade kako bi došli do pobede. Uputstvo vam neće biti potrebno, jer se isti izvode sa neverovatnom lakoćom, pa i da niste ljubitelj izvornog materijala, ova ludorija će vam bar nakratko prijati. Sa šoljicom čaja tamo gde bi trebalo da bude glava, Tea Pack Man poliva protivnike vrelim napitkom, a Mixer Taitei objašnjava šta znači biti gnevni sokovnik. Tu su još i hodajući vokmen, opruga (sa slinky superom), planinska gromada i mutant iz Atlantide. Telo Planetmana sastoji se od minijaturnih verzija planeta Sunčevog sistema, Junkmanu šake menjaju delovi bodljikave prese, dok je šestoruki Ashuraman najverovatnije inspirisan indijskom mitologijom. (Link za preuzimanje)

~Inaho Town: Dynamite Bomb (2014)~

Sa samo 8 likova (od sexy kaubojke akrobate, preko prodavca ribe i profesionalnog rvača sa glavom tigra, do srednjoškolke sa mačem koji kao da ga je pozajmila od Gutsa iz mange/animea Berserk), IT:DB nudi pregršt zabave i intuitivni kombo sistem, sa mogućnošću nadovezivanja velikog broja udaraca bez mnogo napora. Deluje kao niskobudžetna verzija Chaos Code-a, ali joj uprkos tome ne nedostaje ni žara, niti raskošnih specijalnih efekata. Japanski jezik ne predstavlja gotovo nikakvu prepreku u igranju, mada ne bi bilo na odmet saznati nešto više o neobičnim građanima Inaha. Najpristupačniji lik je "vatreni" Kotetsu, ali zanimljivija od njega je Mana Dairokuten, veštica-bibliotekarka koja iz knjige po potrebi oživljava Robina Huda, Malu sirenu, Pepeljugu i Snežnu kraljicu. Odmah iza nje je Ohta Youzou, kibrog-detektiv čiji kec u rukavu je satelitska antena... (Demo)

~Terrordrome (2014)~

Pre nekoliko godina, grupa ljubitelja horor filmova iz 70-ih, 80-ih i 90-ih odlučuje da endžin 2D Fighter Maker iskoristi za pravljenje tuče u kojoj bi snage odmerile ikone omiljenog im žanra. Leatherface, Tallman, Freddy Krueger, Michael Myers, Jason (i njegova undead verzija), Ash Williams, Herbert West, Pinhead, Chucky, Pumpkinhead, Maniac Cop, Candyman i ScreamFace besprekorno su rekreirani uz pomoć aplikacija za 3D modelovanje, postavljajući novi standard za tzv. fan-art. Spremni da se sakate mačetom, motornom testerom ili lancima, susreću se na prepoznatljivim "scenografijama" - mauzolej, Kristalno jezero, koliba u šumi, reanimatorova laboratorija itd. Prolozi i epilozi u Story modu začinjeni su humorom, budući da se svetovi ovih "babaroga" sudaraju i stapaju. Najsvežija verzija je iz 2014. i za preuzimanje je dostupna na zvaničnom sajtu: http://terrordrome-thegame.com

~Desembarcament (2015)~

... je most koji makljažu povezuje sa latino-sapunicama, a njegovi graditelji su Katalonci iz nezavisne kompanije ShiniGames. Kratko, ali slatko opustiće vas uz meštane sela Premija de Mar i morske pljačkaše, vraćajući vas u XV vek. Kao razlog iskrcavanja piratske posade u malo priobalno mesto, oni navode zatreskanost kapetana Omara u punačku (i za Martija verenu) Ester, koju naoružavaju drvenim vilama. Pored ovo troje, u spletke uvode i goropadnu Yumaru, Omarovu rođenu sestru i vernu saučesnicu u svim njegovim zločinima. Iako ih opskrbljuju sa svega dva specijalna i jednim super potezom, uspevaju da naprave sasvim pristojnu borilačku igru, naročito ako se uzme u obzir činjenica da im je ovo debi-projekat. Moderna digitalizovana grafika podseća na rotoskopske "crtaće", a u skladu sa odličnom zvučnom podrškom, stvara ugodan audio-vizuelni doživljaj. (Link za preuzimanje)

I šta drugo dodati na kraju osim: Round 3! Fight!

 (Podsetnik: Vol. I i Vol. II)

Fight!

Ellie Ann VS Vile McEgg

Crtež inspirisan animiranim filmovima 80-ih i borilačkim video igrama. ;)

Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre Vol. II

S obzirom na to da je ubedljivo najposećenija stranica na ovom blogu "Alternativni vodič kroz dvodimenzionalne borilačke igre", odlučio sam da od prašine opskurnosti otresem još nekoliko tabačina koje će, kao i prethodni put, biti raspoređene prema godini distribucije.

~Survival Arts (1993)~

razvijač: Scarab

platforma: arkadna mašina

Tokom devedesetih, nastao je izvestan broj (uglavnom zapadnjačkih) tuča koje su prezentacijom (upotrebom digitalizovanih slika "glumaca" umesto crtanih sprajtova) pokušavale da imitiraju Mortal Kombat, iskorišćavajući sve veću popularnost Midwayove kreacije. Međutim, retke su one (Ultra Vortek, npr) koje su uspele da se približe sada već kultnom serijalu, najčešće zbog aljkave izvedbe na granici sa treš produkcijom.

Kada prvi put ugledate Survival Arts, pomislićete da su programeri opustošili prodavnicu polovnih kostima za Noć Veštica kako bi obukli onu šestoricu (+1) momaka i dve cure. Tako, recimo, Santana izgleda kao wannabe lucha libre u invalidskoj penziji, bivši policajac Gunner liči na dunđera, a glavonja Dantel na kovrdžavog pevača heavy metal/hard rock benda iz 80-ih koji je oteo plašt ekscentričnom tumaču tarota (!). Nivoi na kojima jedni drugima puštaju krv fino su osmišljeni, mada pojedini deluju kičasto, muzika je repetitivna, a zvučni efekti preglasni i neretko jedva razumljivi. Da stvari budu još grđe, prilikom odabira Tashe (kunoiči koja bi bolje prošla kao instruktor aerobika), najavljivač izgovara "Erica" (WTF?). Ako se strpite da odgledate intro, bićete zatečeni skoro nepismenim tekstom. Ruku na srce, priča nije od bogzna kakvog značaja, ali u poređenju sa njom, čak i google translator daje smislenije rečenice. Po gejmpleju, SA bi se mogla nazvati osiromašenom kopijom Street Fightera, s tim što je na kraju pobedničke runde moguće osakatiti protivnika (Fatality) određenim specijalnim potezima. Zanimljiv (i originalan) dodatak je oružje koje pada s neba ili se krije u lomljivim objektima. AI je, blaže rečeno, nenormalno teško poraziti (zato postoje varanja u MAME32 emulatoru :P), pa vam (ako baš želite da probate) ne preostaje ništa drugo do malo smeha uz prijatelja raspoloženog za prekomerno "sirastu" zabavu.

~Ultimate Body Blows (1994)~

razvijač: Team17

platforma: PC (MS-DOS) / Amiga CD32

1993. Team17, kompanija odgovorna za slatke, ubilački nastrojene crviće (Worms), izdaje Body Blows, a ubrzo i nastavak Body Blows Galactic za Amigu, da bi ih godinu dana kasnije objedinili pod naslovom Ultimate Body Blows i objavili MS-DOS port istog. UBB se može pohvaliti zavidnim brojem likova - čak dvadeset i jednim. Osim uobičajenih pojava, uličnih boraca Nika i Dannya, budističkog sveštenika Loraya ili rvača Duga, ima tu i zanimljivijih faca - vatreni duh Inferno, amazonka Azona koja lebdi na hoverbordu i vanzemaljski entitet Puppet (preteča Vectormana?), pa čitava postavka deluje kao da je preuzeta iz kakvog "saturday morning" crtaća koji opisuje sukobe intergalaktičkih sila.

Uprkos ograničenosti sistema borbe koji je kompenzovan raznolikošću učesnika turnira, ova nepretenciozna igra uspeva da zabavi svakog ko se privikne na kombinovanje jednog tastera za napad sa onima za hodanje, čučanje i skakanje. (A pritom se podrazumeva i ogromna doza nostalgije.) Držanjem slova "J", odnosno dirke "Enter", u zavisnosti od toga na kojoj ste strani tastature, aktivira se "special" koji (uglavnom) odnosi najviše energije protivniku, ali istovremeno povećava vreme za "punjenje" onom ko ga primenjuje, pa bi ga valjalo racionalno upotrebljavati. Na meniju je nekoliko modova - 1 (Arcade) & 2 (VS) Player Game, Tournament i Tag Team. Prezentacija je, ruku na srce, jeftina (i retro), ali zadovoljavajuća. Pozadinska muzika i (blago distorzirani) zvučni efekti su tipični za period u kome su nastali, crtež nije vrhunski, ali je čudno simpatičan, dok animaciji fali koji frejm više, mada njen kvalitet ne utiče na dinamičnost prilikom duela. Iako se (ni slučajno) ne da meriti aršinom modernih tabačina, UBB je, na neki način, jedinstven primerak svoje vrste.

Jackie Chan: The Kung Fu Master (1995)
razvijač: Kaneko
platforma: arkadna mašina

Nakon što su se oprobali sa procesom digitalizovanja u (traljavom) Krvavom ratniku (Blood Warrior, 1994), čiji "ansambl" je duboko ukorenjen u japansku istoriju i mitove (tj. sastavljen od nindži, samuraja i yokaia), progameri iz Kanekoa odlučuju da se oslone na rastuću slavu zvezde hongkonških akcionih komedija i tako nastaje Jackie Chan: The Kung Fu Master. Ovaj zapostavljeni dragulj nudi solidan endžin, koji je u "polunastavku" Fists of Fire nadograđen raznim tvikovima.

Jackie vas u kratkom FMV introu dočekuje sa: "I am Jackie Chan. This is my game." (što, naravno, izgovara sa engReskim akcentom), a zatim i u arkadnom modu, tumačeći trojicu bossova, zasnovanih na likovima iz filmova Jui kuen (Drunken Master, 1978), Quan jing (Spiritual Kung-Fu, 1978) i 'A' gai wak (Project A, 1983). Uloge šestoro izazivača preuzimaju njegove kolege glumci, kaskaderi i poznavaoci borilačkih veština, Thorsten Nickel, Kim-Maree Penn, Lau-Tak, Yeung Ching-Ching i Sam Wong, koji se još skriva pod maskom Misterioznog Lava (poput onih iz kineskih svetkovina). Njihovi stilovi se razlikuju, ali su pažljivo uravnoteženi. Pomoću četiri udarca kreiraju se "lančani" komboi, po principu weak punch -> weak kick -> strong punch -> strong kick, posle čega je moguće nadovezati i neki od specijalnih poteza koji se uz responsivne kontrole izvode sa neverovatnom lakoćom. Kada energetski bar počne da svetluca, na raspolaganju vam je "desperation (super) move", koji ishod runde može preokrenuti u vašu korist. Kakvim god zahvatom da završite protivnika, rezultat okršaja je gotovo bez izuzetka fatalan - otkidanje torzoa, obilno krvarenje i sl. Vizuelizacija je odlična (pod uslovom da vam live-action akteri ne bodu oči), a soundtrack je sjajan spoj tvrđeg zvuka i orijentalnih melodija.

(Varijacija na temu – Street Fighter: The Movie (the arcade game) – grešno zadovoljstvo, kao i istoimeni film.)

Justice League Task Force (1995)
razvijač: Blizzard Entertainment
platforma: Sega Genesis, Super Nintendo Entertaining System

Justice League Task Force je, u najkraćim crtama, odgovor na pitanje: "Šta dobijate kada ukrstite Street Fighter sa junacima i zloćama DC Comicsa?" Aquaman, Batman, Superman, Wonder Woman, The Flash i Green Arrow okupljaju se ne bi li svojim moćima sprečili uništenje Zemlje (kako to u superherojskim "grafičkim novelama" obično i biva), ovaj put u scenariju Darkseida kome se pridružuje još dvoje negativaca, Cheetah i Despero.

Ukoliko se poredi sa prvim transferom stripa u borilačku igru, X-Men: Children of Atom, Blizzardov pionirski (i jedini) predstavnik žanra je inferiorniji ne samo po broju dostupnih (čuvenih) karaktera, već i u pogledu svih ostalih aspekata. Međutim, ako se posmatra pod Genesis/SNES reflektorom i uzme u obzir činjenica da se ove konzole ne mogu meriti sa Capcomovim CPS-2 sistemom, Savez pravednih je relativno dobro ostvarenje - zapravo, jedno od boljih za spomenute platforme. (Doduše, možda bi pametniji izbor bio da je osmišljeno kao "beat 'em up" tipa Final Fight ili Streets of Rage gde bi, sarađujući, dvoje igrača tamanilo DC-šljam.) Igranje teče glatko, zahvaljujući jednostavnosti kontrola, a grafika i zvuk su prijatni za gledanje i slušanje, naročito u SNES inkarnaciji. Živopisne lokacije su inspirisane herojima i antiherojima, a na izvesnim nivoima melodije su iskombinovane sa ambijentalnim zvučnim efektima (npr, Forest Clearing ili Desert Road). Niska replay vrednost odgovorna je za pad u zaborav.

Overkill (1996)
razvijač: ID Interactive
platforma: PC (MS-DOS)

Tematski slična Sunsoftovoj Galaxy Fight - Universal Warriors ili južnokorejskoj Mutant DNA, Overkill je osrednja tepačina i, sudeći po oskudnim informacijama o ID Interactiveu, labudova pesma ove američke kompanije (a tek su, jadni, bili propevali). Nije ni čudo što je brzo izbledela, jer se ispod prerenderovane Super VGA površine, koja je na zapadu bila pomodna u tom periodu (Xenophage, Rise of the Robots, Theatre of Pain), krije trapav endžin, nezgrapna animacija i zastareli zvuci.

U CD-ripu postavljenom za preuzimanje na nekolicini abandonware sajtova, isečeni su intro i završeci u arkadnom modu, kao i soundtrack (ako ih je ikada i bilo), te ove tri stavke ostaju misterija. Na meniju su vam ponuđene najosnovnije opcije, a u eksternom "setup"-u se možete pozabaviti podešavanjem kontrola, tj. prilagoditi ih sopstvenom ukusu ili odabrati neki od ponuđenih "preset"-ova. Udarac rukom i nogom, uz dodatni, nemaštovito nazvan, "attack" (koji, između ostalog, služi za bacanje protivnika kada mu se nađete u blizini) poslužiće za izvođenje 5-6 specijalnih poteza, od kojih je jedan razarajući super, a izvodi se na isti način za svih sedmoro tabadžija. T. Iron je klonirani T-1000 iz drugog dela Terminatora, vojnik Cax (Keks?) je kopija Guilea, Ghoul je glomazni zeleni monstrum, Crystal je, kako joj ime kaže, bukvalno kristalna (i ćelava) cura, Norma u lateks odevena razbijačica, a Nuken i CyberKen kao da pripadaju SF filmu iz sredine prošlog veka ili Filmationovim Gospodarima svemira. Glavonja Thundro je rogati i plavičasti snagator sastavljen od električne energije. Pozadine variraju od unutrašnjosti svemirskog broda, preko futurističkih metropola, do sterilnih, industrijalizovanih enterijera.

Fight'N'Jokes (1997)
razvijač: Nasty Brothers
platforma: PC (MS-DOS)

Za svet borilačkih igara Fight'N'Jokes predstavlja otprilike isto što i Looney Tunes za crtane filmove, budući da je glavni adut ove otkačene i raritetne italijanske tuče svojevrstan humor. I ranije je bilo pokušaja da se spoje "cartoonish" izgled i komedija sa tabanjem (Battle Beast), ali je tim "gadne braće" usput uspeo da isporuči i sasvim pristojan gejmplej. Kroz reference na Ghosts'n'Goblins, Street Fighter i brojna druga (ne nužno i gejmerska) dela, oni stvaraju uvrnuto okruženje i u njega savršeno uklapaju šašave "džokere".

Od introa koji je očigledna parodija na uvodnu špicu iz Super Street Fighter II Turbo, do nepredvidljivih završetaka, Nasty Brothers neprestano razbijaju stereotipe zbijajnjem gikovskih šala. Primera radi, "health gauge" je epruveta zapušena čepom od plute, a "super bar" je zamenjen toplomerom. Dvojica glavnih protagonista (i suparnika) su Ryno, Ryu look-a-like koji poseduje moć mačaka, i Miopinja, nindža iz ribarskog sela sa miopijom. Lampaddin je plavi duh iz lampe (ništa bez Disneya), Judy je punačka domaćica koja se bori oklagijom (i povremeno priziva princa tame u pomoć), a jedan od četvorice skrivenih je Dirty Father (ili skraćeno Dirty Fat) koji krije praseće lice ispod crnog šlema - nešto kao Porky Pig verzija Dark Helmeta iz Brooksovih Svemirskih lopti. Računajući i "unlockables", četrnaestoro blesana je spremno da iskoristi sva sredstva ne bi li došlo do pobede (ribu-projektil, kaktus, lopatu, lulu mira, flašicu s mlekom, peglu). Svaki je, prema glasinama, opskrbljen i ultimativnim napadom za ismevanje protivnika koji se navodno zove Dementiality, a za usavršavanje zez-strategije u ponudi su arcade, versus, tournament, team battle, survival, time attack i training mod.

Rage of the Dragons (2002)
razvijač: Evoga / Noise Factory
platforma: arkadna mašina

Rage of the Dragons je rezultat prve saradnje Meksika (Evoga) i Japana (Noise Factory) na polju tabačina, zamišljen kao nastavak Neo Geovog (1-na-1) Double Dragona iz 1995. Pošto nisu mogli da otkupe prava na intelektualnu svojinu, programeri iz Evoge su bili prinuđeni da izmene naslov i imena (ili prezimena) određenih karaktera. Abobo postaje Abubo, Jimmy & Billy Lee su preinačeni u Jamesa i Williama Lewisa, a svi ostali su originalni, bar onoliko koliko je to bilo moguće posle decenije rasplamsavanja fighting-žanra.

Atraktivan dizajn (ne računajući nekoliko suvoparnih pozadina) podražava savremenu anime stilizaciju, dok raznovrstan soundtrack pomiruje nekoliko različitih ukusa, pa Noise Factory opravdava svoj naziv. Fuzija fanka, roka, džeza, metala, soula, tehna, neoklasike i gotskih melodija prati dinamične tag-team borbe, ekran za selekciju likova i među-scene. Sa izuzetkom punačkog i dežmekastog Kanga, krakatog Jonesa (koji kao da je zalutao iz nekog blaxploitation filma 70-ih) i prenabildovanog sub-bossa Abuba, sprajtovi odišu elegancijom na kojoj bi i poznatije igre mogle da pozavide. Najvredniji spomena su mlađani Latinoamerikanci Pupa i Pepe, mistični Cassandra i Oni, mračni sveštenik Elias i zaposednuta Alice, najverovatnije inspirisana Carrollovom junakinjom. Pored "predodređenih" parova, dozvoljene su i sve druge kombinacije, s tim što one podrazumevaju generičan epilog u arkadnom modu. Bullet-time (First Impact) i furiozni "drugarski" (Team Duplex) komboi (tokom kojih suparnika stavljate između dve vatre) u velikoj meri doprinose razbijanju  ustaljenog, ali fino izbalansiranog sistema, nalik onom u King of Fighters. Bes zmajeva nema mnogo mana, ali se jedna od njih ističe kao bolna, a to je nepodnošljivo podmukli ("cheap") glavonja Johann.

(Podjednako kvalitetna i 5 godina starija - Gouketsuji Ichizoku (Power Instinct) 3: Groove on Fight.)

Metal Gun III - Shout of the Arms (2004)
razvijač: Retsuzan
platforma: PC (Windows)

Tim Retsuzan je iznedrio popriličan broj dōjin tuča, koristeći aplikaciju Fighter Maker, ali se među njima izdvaja tek nekolicina. Na čelu su Majewelune World, u duhu Dungeons and Dragons franšize, Parotte!! Fighter Special Heroes Dynamite, vrcava parodija na klasike i neke osrednje fajterke (Street Fighter, Fatal Fury, World Heroes, Dragon Master, Fighters History) i Metal Gun III - Shout of the Arms, koja odaje počast dvodimenzionalnom side-scrolling shoot 'em up serijalu Metal Slug.

Sličnost sa pucačinom korporacije Nazca najočiglednija je u pseudo-militarističkoj, a cyberpunk fantastikom dopunjenoj vizuelizaciji. Jedanaestoro boraca opremljeno je širokim arsenalom oružja, od pištolja, preko pušaka, mitraljeza, bazuka i bombi, do laserskih diskova, tako da je pesničenje i ritanje potisnuto u drugi plan. Nije isključena ni upotreba helikoptera (Dead Robova tranformacija), tenkova (Jinn i Suchacorin), oklopnih motocikala (Koma Komako) i robotizovanih zečeva-inženjera (u posedu slatke, male Mugi). Komande su sasvim jednostavne (što se ne može reći za savladavanje ofanzivne veštačke inteligencije), a brojač udaraca često dostiže dvocifrene, pa i trocifrene vrednosti - Jinnov MAX super, na primer, prelazi drugu stotinu, a završava se lansiranjem torpeda. Detaljna grafika (sa posebno privlačnim interfejsom), bučni, katkad neprijatni zvučni efekti i muzička podloga koja asocira na japanimacije 80-ih i 90-ih podržavaju maksimalno mahnit, gotovo shizofren gejmplej.

Hello! Project Battle Festival (2006)
razvijač: White Howa (?)
platforma: PC (Windows)

Burning Angels; Crimson Alive: Extreme Encounter; Eternal Fighter Zero; Immaterial and Missing Power; Mai Hime Fuuka Taisen; Shadow Arts; Queen of  Heart 2001: Party's Breaker; Vanguard Princess... Lista borilačkih igara sa isključivo ženskim likovima (koji obično spadaju u "chibi", "loli" ili "moe" kategoriju) postala je toliko duga, da se ne zna u kojoj su suknjice kraće, a devojčice slađe. Fan-servis na stranu, većina pobrojanih naslova ima sasvim pristojnu igrivost i nije nastala samo zarad podilaženja otakuima. Hello Project! Battle Festival je, iako pripada spisku, jedna od najunikatnijih sa istog, jer istovremeno ismeva ovaj fenomen.

Šesnaest likuša (sudeći po zvaničnom sajtu, trebalo je da ih bude 20, koliko i nivoa) predstavlja 5 generacija članica j-pop grupe Morning Musume, pri čemu su kostimi u kojima se ovde pojavljuju verovatno povezani sa njihovim nastupima, karakternim osobinama i/ili interesovanjima. Hitomi Yoshizawa je, recimo, zbog reputacije muškarače, prikazana kao ženska verzija Michaela Jacksona, dok se po potrebi transformiše u fudbalera spremnog da šutne šta god mu se nađe na putu. Međutim, čak i da niste u toku sa zašećerenom popularnom muzikom zemlje izlazećeg sunca (kao i pisac ovih redova), a volite bizarna iznenađenja, HP!BF je prava oaza ekscentričnosti. Neprestani cosplay, bacanje vagona na protivnicu, ubitačni kukuruzni klipovi i parada čovečuljaka od đumbira i čokoladnih štanglica sa narogušenom princes-krofnom u finalu (!) spadaju u regularne i lako izvodljive specijalne/super poteze. Ignorišući trendove, autori su implementirali old-school sistem borbe koji podrazumeva strateški pristup, svedenije komboe i kažnjava nasumično udaranje po tasterima. Krupni, neobično lepi i atipični sprajtovi glatko su animirani i sjajno uklopljeni u šarolike pozadine, a prate ih vesele MIDI trake, koje doprinose pojačavanju retro osećaja.

Besplatan download: Hello! Project Battle Festival
(Napomena: Zahteva podešavanje japanskog jezika za non-unicode programe!) 

Milliion KNights Vermilion (2009)
razvijač: NRF
platforma: PC (Windows)

Tuča sa kojom je momčad iz NRFa debitovala na dōjin sceni bila je Big Bang Beat: 1st Impression, sa likovima preuzetim iz eroge Daibanchou: Big Bang Age (i mešovitim kritikama po njenom izlasku). Zbog neslaganja u mišljenjima, deo tima je osnovao kružok Frontier Aja i nastavio da izbacuje (izlišne i beskorisne) "zakrpe" za BBB, a ostali su prešli na novi projekat, koji se 2009-e pojavljuje pod (nesvakidašnjim) nazivom Million KNights Vermilion. Žigosana kao NRFov fijasko od strane većine pro-igrača (koji ponekad umeju da preteruju kao da se radi o astrofizici), MKV nikada nije završena u potpunosti, jer su, kako se čini, programeri digli ruke usled naleta pretežno negativnih reakcija.

To što je neka igra prilagođena početnicima i nije dovoljno "konkurentna" ne mora da znači da je loša, a naročito ne kada je prezentacija upečatljiva. Nedostaci, istina, jesu evidentni (najveći problem je neuravnoteženost), ali ne predstavljaju nepremostivu prepreku njenoj osnovnoj nameni - zabavi. Potrebno je zapamtiti svega šest komandi koje se izvode pomoću tri udarca različite jačine i dodatnog "vermilion" napada sa 2-3 funkcije i spremni ste za okršaj. Od planiranih 12, u ponudi je devetoro sjajno dizajniranih, Guilty Gearom inspirisanih karaktera u visokoj rezoluciji - ironično nazvan grmalj Smile ("Nightmares Made Flesh"), seksepilna Virginia ("Assassin of Cruel Tragedy"), jedanaestogodišnja prizivačica duhova Nobuko, poludela Yuri, čije oružje su gigantske makaze i tako dalje. Animacija njihovih pokreta mogla je biti raskošnija s obzirom na godinu nastanka, ali su zato glasovi za koje su angažovani profesionalni seiyūi i electro-j-rock soundtrack sastava MintJam vrhunski. "Arene" su, uprkos statičnosti, prelepo iscrtane i većinom odaju utisak postapokaliptičnog okruženja.

The Black Heart (2009)
razvijač: Andrés Borghi
platforma: PC (Windows)

Sve ovo vreme koliko postoji, freeware endžin M.U.G.E.N. je prevashodno korišćen za izradu rimejkova slavnih, kultnih, ali i opskurnih 2D tabačina ili za uvrnuta ukrštanja istih, "ripovanjem" gotovih audio-vizuelnih činilaca. Ovim putem fanovi su neretko pokušavali da isprave ono što im je u originalu smetalo ili dodaju novine koje će ih "obogatiti". Od nule kreirani elementi nisu retkost, ali zato kompletna ostvarenja jesu - jedan od pokušaja iz prošlosti jeste demo "metalske" Twisted Fate, za koju je britanska pevačica Sara Jezabel Deva (saradnica sastava Cradle of Filth) bila angažovana kao najavljivačica. The Black Heart spada u minorni procenat inventivnih MUGEN izdanja, a delo je mladog argentinskog TV i filmskog reditelja Andrésa Borghia.

Gotska estetika Crnog srca počiva na idejama koje je autor dobio iz horor beat 'em upa Splatterhouse, Raimijeve trilogije Evil Dead i Kingovog serijala knjiga The Dark Towers, mada su među kreaturama i lokacijama uočljivi i drugi uticaji - mračne legende, Barkerov Hellraiser i japanski filmovi strave i užasa, poput Ringu i Ju-On: The Grudge. Zrnastom slikom dominiraju crna i crvena, a obavijaju ih turobne, atmosferične melodije, stvarajući odgovarajuću, jezivu atmosferu. Lo-fi artwork asocira na izopačenu verziju Burtonovih animacija. Morbidna priča odigrava se u svetu paralelnom našem, a odvojenom haosom, gde se rađaju crvoliki monstrumi Shar-makai i iz koga izranja zlokobni entitet Final. Ovo stvorenje ubija kralja (nekada mirnog, a sada razorenog kraljevstva) čupajući mu srce u kome je navodno sadržana moć za oslobađanje ništavila. Vođeni različitim ciljevima, njemu se, pored dresiranog Shar-makaia, suprotstavljaju princeza Ananzi, žena pauk, "kenobitoliki" hermafrodit Animus, duh iz stare lutke Noroko (dugo- i crnokosa devojčica u spavaćici, bez lica), ratnik iz drevne rase drvenih ljudi, Hashi, i Peketo, mrtvi klinac okultista koji je ubio svog nasilnog oca (i još nekoliko ljudi pride). Pored četiri osnovna udarca, oni se služe sa još dva (weak+strong punch & weak+strong kick) koja olakšavaju izvođenje ekstravagantnih i krvlju natopljenih super i fatalnih poteza. Pritiskom na ruku i nogu iste jačine, prelazi se u tzv. "Killer Mode", u kome protivniku, prilikom napada, cedite više energije. Po tehnici, TBH je slična tematski bliskoj Darkstalkers i komboima naklonjenoj Marvel vs Capcom.

Zvanični sajt (sa linkom za besplatno preuzimanje): The Black Heart

Duel Toys 2 (2010)
razvijač: José Henrique
platforma: PC (Windows)

Pored istoimenog (i ne baš privlačnog) prvog dela (bez dvojke, naravno) i western-stilom prožete Bullets of a Revolver, Duel Toys 2 je svojevrsna vizit-karta Joséa Henriquea (aka diefoxa), digitalnog dizajnera iz Brazila. Primenjujući Multimedia Fusion, Flash i Photoshop, ovaj mladić pravi ultimativnu hibridnu tuču, "od fana za fanove" kako sam kaže, pretvarajući nekoliko izmišljenih i pedesetak pozajmljenih (i uglavnom fiktivnih) likova u krupnooke akcione figure (od Iron Mana do Beatrix Kiddo!).

Glavni junak, sedmogodišnji dečak Lucius, koristi igračke u dvobojima protiv ostalih aktera simpatične i mlađim naraštajima prilagođene priče, zarađujući poene koji mu služe za proširivanje kolekcije i pokušavajući da osvoji Duel Toys Grand Prix. Pored toga, potrebno je dobiti i arkadne poene, koji se stiču uspešnim završavanjem mini-igara, uvedenih i u BoaR (gde su još zanimljivije). U story modu, postoje "change" i "save" terminali, na kojima se vrše izmene odabrane trojke, odnosno snima progres. U zavisnosti od modela (Solar Lemon ili StarJoy) borci mogu da se "oporavljaju" (recovery) ili blokiraju u vazduhu, odbiju od sebe protivnika (counter), trče ili izvedu tzv. "dash" i "tech-roll" na zemlji. Pošto su opremljeni samo sa po jednim udarcem rukom i nogom, uz dodatni taster za bacanje i "model discharge", DT2 nema previše kompleksan sistem, tako da u njoj mogu uživati i novajlije. Njen sladunjav izgled i nedostatak glasova možda će odbiti hard-core igrače, ali je Henriqueov talenat neosporan.

Link za besplatno preuzimanje: Duel Toys 2

Ōgon Musōkyoku (2010)
razvijač: 07th Expansion
platforma: PC (Windows)

Spin-off "zvučne novele" Umineko no Naku Koro (o anime adaptaciji je već bilo reči), Ōgon Musōkyoku (skraćeno OMK), koju prevode kao Dance of Golden Dreams ili Golden Fantasia, spada u red vizuelno najopojnijih dōjin tabačina, superiornijih i od proslavljene Melty Blood, pa čak i od Tomoakijeve Vanguard Princess, a na korak iza raspamećujuće (i "glavnotokovske") BlazBlue. Iz trejlera kojima su je najavljivali već se moglo naslutiti da se radi o blistavom predstavniku žanra, a nakon izlaska i igranja sva obećanja su ispunjena. Iako je ovo debitantska borilačka igra 07th Expansiona, može se slobodno meriti sa produktima razvijenijih i iskusnijih kompanija.

Visok nivo detalja prisutan je kako na protagonistima i antagonistima, tako i u živopisnim pozadinama normalnog i "meta" sveta. Korisnički interfejs (heads-up display) je predivan, a posebno su zanimljiva polja na ekranu za odabir karaktera, oblikavana kao mrtvački kovčezi, i portreti u vidu umetničkih slika, poput onog Beatričinog u Kinzovoj vili (koja je glavno poprište radnje). Pored Battlera i (polovično) Ange Ushiromiye, ostalih osmoro su veštice  u viktorijanskim haljinama (Virgilia, Beatrice, Eva-Beatrice) i tzv. "nameštaj" (Lucifer, Ronove, Kanon, Shannon, Siesta 410), odnosno njihove sluge. Dva prazna mesta na tabeli ukazuju na mogućnost dodavanja novih likova u nekoj od sledećih nadogradnji (hakovanjem je otkriven sprajt za Bernkastel). Na raspolaganju su vam tri udarca (A, B, C) i "touch" koji služi za promenu partnera (na čak 5 različitih načina!), kao i nekoliko specijalnih i dva super napada, čije izvođenje je lako, zahvaljujući responsivnim kontrolama. Kombinacija A+B+C aktivira spomenuti "meta world", u kome se bude specifične sposobnosti likova. Kompletiranjem arcade moda sa određenim parovima dobijaju se posebni komični ili ozbiljniji epilozi, umesto generičkog "congratulations" na koji su osuđeni "neskladni" dueti. Nažalost, prevoda još uvek nema, ali su glasovi izvrsnih seiyūa u dijalozima između borbi često toliko dramatični da ih je šteta preskakati. OMK se, osim fascinantnom grafikom i više nego solidnom igrivošću, može pohvaliti i upečatljivom muzičkom pratnjom. Tekst za Happy Maria!, doduše, zvuči kao da se autor najeo halucinogenih pečuraka, a zatim pokazao svoje znanje engReskog, mada malo uvrnutosti nije na odmet.

Umesto zaključka...
Perfect Soldiers (1993) - Iremova jedina vs-tuča (nedavno uvrštena u njihove arkadne klasike), jedan je od najranijih (space-themed) Street Fighter klonova.

Kaiser Knuckle (Taito, 1994) - vrlo simpatična, ali bespotrebno iskomplikovana udarcima četvrtog i petog reda jačine (!), kao da ustaljena tri nisu bila dovoljna.
Dragoon Might (Konami, 1995) - odgovor Konamija na SNKov Samurai Shodown odlikuje se jedinstvenim, atraktivnim crtežom i daleko boljim gejmplejom od početničke Martial Champion.
Kizuna Encounter - Super Tag Battle (SNK, 1996) - natprosečan nastavak osrednje Savage Reign, sa odličnim tag-team sistemom.
Ninja Master's -Haoh-Ninpo-Cho- (ADK, 1996) - najbolja i najlepša borilačka igra kompanije ADK crpi inspiraciju iz feudalnog Japana, sa Ranmaru i Odom Nobunagom kao bossovima.

Vicious Circle (Atlus, 1996) - 9 bizarnih boraca u prerenderovanom prototipu nalik Killer Instinctu. Da je završena, možda bi od nje nešto i bilo.
Waku Waku 7 (Sunsoft, 1996) - neodoljiva parodija na arhetipove iz animea, čiji naziv predstavlja japansku onomatopeju za zvukove oduševljenja.
Arm Joe (Takase, 1998) - pokazatelj da Japanci imaju stvarno sulude ideje - (neuglađeni) okršaj između aktera Igoovih Jadnika!
Asura Blade: Sword of Dynasty (Fuuki, 1998) - mogla bi se nazvati šarolikom pretečom svih dōjin izdanaka brzog ritma i bleštave prezentacije.
Second Heat (Enterbrain Inc, 2001) - sa samo 4 (tečno animirana) karaktera (Raney, Jenny, Dead Body i Dead Body R), SH je stilizovana demonstracija mogućnosti Fighter Maker endžina.
Samurai Deeper Kyo (Bandai, 2002) - nastala u periodu kada je Sony Playstation polako ustupao mesto naprednijim konzolama, a dopadljiva i onima koji nisu upoznati sa istoimenom mangom.

Salamander II (Eternal Blue, 2004) - jednostavna, ali ograničena i nedorečena eksploatacija srednjovekovne fantazije (koja nema nikakve veze sa vodozemcem iz naslova).
Ayakashi (Studio Mononoke, 2006) - demoni zemlje izlazećeg sunca (kamaitači, cučigumo, nekomata, oni, tengu) prsa u prsa...