Aukso žirgas / Zelta zirgs (Valentas Aškinis & Reinis Kalnaellis, 2014)

 

Animirani film Aukso žirgas (Zlatni konj) dugmetražni je debi Reinisa Kalnelisa i prva koprodukcija Letonije, Litvanije, Danske i Luksemburga. Zasnovan je na narodnom mitu o otmici Sunca i motivima iz baltičkih bajki, dok scenario počiva na istoimenom pozorišnom komadu letonskog književnika i političara Janisa Rainisa. Priča koja se bavi večitom temom borbe dobra i zla može se čitati i kao alegorija o potrazi za slobodom.

Princeza Saule (u prevodu sa litvanskog, Sunce) živi negde daleko i svom narodu donosi radost i, naravno, svetlost, izazivajući srdžbu i ljubomoru Crne Majke, koja se hrani suzama ucveljenih. Tokom piknika, veštica hvata devu u klopku i zatvara je u stakleni kovčeg, ali se u tom trenutku pojavljuje Beli Otac, njen moćni neprijatelj. On stvara neobično visoku i strmu ledenu planinu, na čijem će vrhu princeza spavati sedam godina i sedam dana, a tek onda pripasti Crnoj Majci. Očajni kralj poziva mladiće iz kraljevstva da mu vrate kćer i, kao što svi znamo, samo jedan može odoleti izazovima. Čistog srca i mirne savesti, požrtvovani Aušvidas kreće u spasilačku misiju, uz nesebičnu pomoć Belog Oca...

Ako ste pročitali dvadesetak bajki iz različitih krajeva sveta, ovu pitomu fantaziju ćete moći da pratite i bez ikakvog prevoda, prepoznajući sve karakteristične elemente, od kojih su neki već spomenuti u sinopsisu. Glavni junak ima bolesnog oca i dva lenja i okrutna starija brata, čijem podsmehu je stalno izložen, a koji dobijaju najstrožu kaznu. (Za razliku od holivudskih kolega, animatori ne zaziru od prikazivanja smrti.) Pored veštičinih trikova, Aušvidasov put ka sreći otežava i podmukli princ, dok tri pokušaja da izbavi princezu podrazumevaju magične konje - kao što verovatno pretpostavljate, poslednji je zlatni iz naslova.

Međutim, odsustvo originalnosti, odnosno igranje na sigurnu kartu, ne oduzima nimalo od arhaične lepote filma. Ručno crtani likovi i pozadine, na kojima se neprimetno intervenisalo u softverskim paketima, možda ne mogu da se takmiče sa onima iz radionice Dizni, ali su ipak prijatni za gledanje. Privlačnost Zlatnog konja je upravo u tome što ima smelosti da prkosi tehnički naprednijim crtaćima, kojima smo danas preplavljeni. Osim toga, nije sasvim lišen iznenađenja - upečatljiv dizajn Crne Majke kao jezive aveti praznih očiju svakako nije česta pojava u delima koja su namenjena svim godištima, kao ni zabadanje noža u leđa (doduše, bez krvi). A mračniji ton u drugoj polovini takođe nije sasvim očekivan i predstavlja finu protivtežu mjuzikl-momentima...