U voćnjaku koji je nasledio od roditelja kajsije su uvek bile rumenije i slađe nego kod drugih, ali ih on nikad nije brao. Plodovi su se sušili, padali i truleli, hraneći izgladnelu zemlju, na kojoj su mladići iz sela obeščastili mnogo devojaka.
Jednog sanjivog jutra, nakon tajnog venčanja u napuštenom hramu pradedova, među krhka stabla bujnih narandžastozelenih krošanja doveo je svoju nevestu. Prostrvši meko ljubičasto ćebe na nedavno iznikli korov, rekao joj je da legne, a ona ga je poslušala. Skinuvši prozirnu belu haljinu i rasuvši vražje crnu kosu, opružila se koliko je duga. Kada je otkopčao košulju setio se da nije poneo kandilo i tamjan, čiji je sladunjavi miris ona obožavala odmalena. Ubrzanim korakom vratio se u kućerak i ušao u kuhinjicu, gde ga je na radnom stolu čekala njegova mezimica, kratkodlaka tamnožuta mačka. Bila je mrtva – neko ju je rasporio i povadio iznutrice, napunivši je potom pupoljcima ruže. Zgrožen ovim prizorom, pohitao je natrag, ali je naišao na zaključana vrata. Dvanaest devojčica i trinaest dečaka opkolilo mu je skromni dom i složno zapevalo neku dečiju pesmicu. Njihovi tanušni glasići odjednom su se izobličili, pa su deca zvučala kao prehlađeni demoni. Prišao je prozoru i ugledao poveću grupu poznanika koji su u koloni jedan po jedan marširali prema njegovom dvorištu kao omađijani. Predvodila ih je sestra bliznakinja njegove žene, na čijem se stomaku širila rupa, preteći da proguta sve pred sobom.
Sa obližnje police pala je metalna kutija soli i prosula se na brodski pod koji su iznutra nagrizale debele larve. Moraju i one nešto da jedu…
Jednog sanjivog jutra, nakon tajnog venčanja u napuštenom hramu pradedova, među krhka stabla bujnih narandžastozelenih krošanja doveo je svoju nevestu. Prostrvši meko ljubičasto ćebe na nedavno iznikli korov, rekao joj je da legne, a ona ga je poslušala. Skinuvši prozirnu belu haljinu i rasuvši vražje crnu kosu, opružila se koliko je duga. Kada je otkopčao košulju setio se da nije poneo kandilo i tamjan, čiji je sladunjavi miris ona obožavala odmalena. Ubrzanim korakom vratio se u kućerak i ušao u kuhinjicu, gde ga je na radnom stolu čekala njegova mezimica, kratkodlaka tamnožuta mačka. Bila je mrtva – neko ju je rasporio i povadio iznutrice, napunivši je potom pupoljcima ruže. Zgrožen ovim prizorom, pohitao je natrag, ali je naišao na zaključana vrata. Dvanaest devojčica i trinaest dečaka opkolilo mu je skromni dom i složno zapevalo neku dečiju pesmicu. Njihovi tanušni glasići odjednom su se izobličili, pa su deca zvučala kao prehlađeni demoni. Prišao je prozoru i ugledao poveću grupu poznanika koji su u koloni jedan po jedan marširali prema njegovom dvorištu kao omađijani. Predvodila ih je sestra bliznakinja njegove žene, na čijem se stomaku širila rupa, preteći da proguta sve pred sobom.
Sa obližnje police pala je metalna kutija soli i prosula se na brodski pod koji su iznutra nagrizale debele larve. Moraju i one nešto da jedu…
No comments:
Post a Comment