Jutaro Kubo / "anime" drugačijeg ukusa

Jutaro Kubo je rođen 1990, a diplomirao je 2014. na odseku za animaciju Univerziteta umetnosti u Tokiju. Učesnik je nekoliko međunarodnih festivala, dobitnik dveju nagrada i član Asocijacije japanskih animatora. Pri izradi svojih dela insistira na kontaktu sa papirom, a njegov stil se može opisati kao divlji spoj apstrakcije i psihodelije.

Već u prvencu crazy for it Kubo otkriva raskošan talenat i razuzdanu kreativnost. Služeći se jezikom "lelujavih" slika, koje se preobražavaju u neuhvatljivom ritmu, govori o snažnim impulsima. U pratnji energičnog indi rok instrumentala Sjute Nišide, raspetljava (ili još više zapetljava?) klupko misli jednog mladića, dok ovaj pere zube. A veštinu da banalne radnje pretvori u senzacionalnu halucinaciju, koja se stalno obnavlja i dezintegriše, demonstrira i u tri kasnija "animea", koji dopunjuju zasad nevelik, ali vrlo upečatljiv opus.

Balloon traje svega pedesetak sekundi, tokom kojih čovečuljak sa žutim balonom u ruci pokušava da odoli vetru. "Bol" je jedini pojam koji autor koristi u opisu ove nadrealističke minijature o sizifovskom naporu, koji ljudi ulažu u životnim bitkama. Prepoznaje se uticaj Kodžija Jamamure (Mt. Head, Frantz Kafka's A Country Doctor, Muybridge`s Strings), koji kao producent potpisuje Ishikeri (Kicking Rocks) i 00:08.

Šutiranje kamena je jednostavna igra, ali dečak koji je započinje sebi određuje pravila, kako bi je učinio složenijom i zanimljivijom. Za razliku od glavnog junaka, Kubo ne dozvoljava da ga sputavaju ikakve norme i na različite načine deformiše dečakovo telo. Ono se skuplja i izdužuje i uvrće u bezobličnu masu, da bi naposletku bilo dovedeno u paradoksalni položaj oblutka. 100 jena koje klinac pronalazi na ulici vode ka slatko-ledenom kraju, dok splet ambijentalnih zvukova i džez improvizacija čvrsto podupire sva "uvrtanja" i "iščašenja".

Iza naslova 00:08 krije se pokušaj zaustavljanja vremena; "proširivanje" i "obogaćivanje" intervala od osam sekundi, koje obuhvataju uzimanje šoljice kafe i gutljaj. Drugim rečima, ispijanje crnog napitka čak ni kod Linča nije u ovolikoj meri neobično - treperave linije, nestalni oblici i "slobodne" boje obrazuju kompozicije nalik na one Vasilija Kandinskog. Trenutak dokolice zarobljen je u vizualizovanju sitnog užitka...