Trodelna OVA Kagaku Ninja-Tai Gatchaman (Science Ninja Team Gatchaman) alternativna je (odnosno skraćena) verzija istoimenog henshin serijala koji se emitovao tokom prve polovine sedamdesetih, dostigavši broj od 105 epizoda i veliku popularnost, kako u Japanu, tako i u Americi, u redigovanom izdanju pod nazivom Battle of the Planets. Smatra se najuspešnijom anime imitacijom zapadnjačkih superherojskih crtaća, koji se fokusiraju na večitu borbu dobra i zla.
Radnja se odvija 2066-e, tri miliona godina nakon dolaska tuđinskog entiteta i čelnika tehnološki napredne organizacije Galactor, Sōsaija X-a (Gospodara X-a), koji je u tajnosti pratio razvoj ljudske civilizacije sa namerom da jednog dana pokori planetu. Svoje podle namere pokušava da sprovede u delo posredstvom najlojalnijeg podanika, hermafrodita Berga Kattsea, čija je sposobnost prerušavanja (metamorfoze?) dovedena do savršenstva. Jedina nada za spas čovečanstva (tj. sprečavanje apokalipse) leži u rukama petočlanog tima iz naslova, koji upošljava dr Kōzaburō Nanbu, bliski saradnik Ujedinjenih nacija i član ISO-a (International Science Organization).
Gatchaman-a je teško (u stvari, nemoguće) uzeti za ozbiljno i da se pretpostaviti da je jedina namera autora bila da verne fanove podseti na bezbrižno detinjstvo ili da bar probudi nostalgiju kod onih koji su odrastali uz slične animacije. Zaplet, koji počiva na otrcanim konvencijama "naučnofantastičnih" akcija, tanak je kao jednoslojna salveta, dok su svi likovi, kako protagonisti, tako i antagonisti, obavijeni velom misterije, što je eufemizam za "nemaju više od jedne dimenzije, jer je njihov razvoj potisnut u drugi plan". Klišea ima na svakom koraku, od zlokobnog cerekanja X-ovih najbližih saradnika do tragičnih prošlosti dvojice glavnih junaka, što bi trebalo da izazove gledaočevu empatiju. Međutim, uprkos naivnosti, déjà vu postavci i nedostatku ambicije da bude nešto više od kozmetičke nadgradnje staromodnog prethodnika, ovo ostvarenje je solidno izrežirano, a banalnost dijaloga ublažena je odličnom glasovnom glumom. Kao grešno zadovoljstvo, ono je briljantno, a njegova privlačnost leži u ekscetričnom i ekstravagantnom dizajnu, pa ga je pravo uživanje gledati i pritom se osloboditi opterećujućih misli.
Ma koliko vam se na prvi pogled učinila napadnom, kičastom, možda čak i komičnom (pošto negativci imaju krajnje bizaran ukus za odevanje), vizuelizacija je gotovo besprekorna, prevashodno zahvaljujući briljantnom old-school crtežu, kakav se u današnje vreme retko sreće. Pticoliki kostimi petorke odabranih (Ken the Eagle, Joe the Condor, Jun the Swan, Jinpei the Swallow i Ryu the Horned Owl), kitnjasto odelo i šiz-friz doktora Nanbua, nesvakidašnji oblici mecha-objekata, i meta-prebivalište Sōsaija X-a, čiji izgled podseća na simbol iluminatija, podjednako su upečatljivi i (verovali ili ne) međusobno skladni. Fan-service se ogleda u prolivanju krvi (ipak su ovo japanski superheroji) i malo golotinje (Junina transformacija za dečake i Joevo tuširanje za devojčice). Luckasta "over the top" stilizacija sigurno neće prijati svakom, ali je isti slučaj i sa kreacijama Jeana Paula Gaultiera koje su joj pandan u svetu visoke mode. Muzička pratnja nije baš uvek najsrećnije uklopljena, naročito ne (simpatična) soul balada iz odjavne špice u čijem stvaranju je učestvovao osnivač benda Earth, Wind & Fire, Maurice White.
Ukratko opisan, Gatchaman je za oko slatka zabava, koja poseduje izvesne čari, iako je beskrajno "sirasta". A povremeno je i to sasvim dovoljno (kad sebi dozvolite da podetinjite)... :)
No comments:
Post a Comment