Originalno planiran kao dugometražni film, prvenac Ushija Tazawe, reditelja animacije u Shinkaijevom Kumo no Mukō, Yakusoku no Basho (The Place Promised in Our Early Days, 2004), nažalost je ostao na nivou promotivnog video klipa, pošto je projekat otkazan.
Na planeti sličnoj Zemlji mehanizovana stvorenja nalik raketama izmakla su kontroli, ugrozivši opstanak čovečanstva. Jedna od njihovih stalnih meta je i devojčica sa neobičnim kišobranom na koju, stigavši u napušteni grad, slučajno nailazi Shaleen, poslednji monociklist, po čijem "zanimanju" anime nosi naslov...
U svojoj "pikantnoj akcionoj fantaziji" autor pruža onoliko informacija koliko je dovoljno da zagolica maštu gledaoca i približi mu simpatične i harzimatične protagoniste, pa čak i da poradi na razvoju njihovog odnosa, čineći da zaiskri i poneka varnica. Bojažljivost, krotkost, dezorijentisanost i usamljenost glavne junakinje kao da prizivaju odvažnog i neobuzdanog Shaleena koji na sebe preuzima ulogu (kapricioznog) viteza, odvodeći "damu u nevolji", uprkos njenom protivljenju, u uzbudljivu avanturu. Dok ona nikog ne želi da izlaže riziku, provodeći dane u sigurnosti psihokinetičke (?) barijere, on ide glavom kroz zid, rešen da uništi i poslednjeg mecha-napasnika. Iako i ovo dvoje i priča ostavljaju brojna pitanja bez odgovora, Tazawinoj se minijaturi ne može zameriti na nedorečenosti, jer je ista posledica nesrećnih okolnosti. Osim toga, malo misterije nikad nije na odmet.
Odabir pretežno svetlih, pastelnih boja svakako je iznenađujuć i smeo, budući da se radnja odvija u postapokaliptičnoj distopiji, kakvu obično prati sivilo i sumorna, depresivna atmosfera. Međutim, nemoguće je osporiti visok kvalitet živopisne i dinamične animacije, hiperstilizovanog dizajna likova i sjajno osmišljenih pozadina, naročito u onim segmentima koji prikazuju ruševine obrasle u zelenilo. Eksplozija pokreta podiže nivo adrenalina, a uokvirena je solidnim elektronskim skorom gitariste i kompozitora Narasakija. Za sedam minuta, puna kapa.
No comments:
Post a Comment