Ja sam ono žuto pseto
što ne ume da laje
i vlasnik užegle radosti
iz stare tepsije
izgrebane od čestog ribanja.
Mio kao keramički umivaonik,
otvaram usta kad spavam
iznad crnog oblaka.
Ovo mirno leto u mojim očima
miriše na ljubopitljivi pokolj
u 3 poteza,
a kosa pada kao prolećna kiša.
U dve reči da stanem,
prolio bih sedmu suzu,
sunce joj kalajisano!
Svih mi reči naškrabanih,
ovi sveci digli nos:
„Puf, puf, puf!“
Ko još pliva na biciklu?
Sekira ili rasporeni trup?
Znao sam da je tačan odgovor:
Nicht?
što ne ume da laje
i vlasnik užegle radosti
iz stare tepsije
izgrebane od čestog ribanja.
Mio kao keramički umivaonik,
otvaram usta kad spavam
iznad crnog oblaka.
Ovo mirno leto u mojim očima
miriše na ljubopitljivi pokolj
u 3 poteza,
a kosa pada kao prolećna kiša.
U dve reči da stanem,
prolio bih sedmu suzu,
sunce joj kalajisano!
Svih mi reči naškrabanih,
ovi sveci digli nos:
„Puf, puf, puf!“
Ko još pliva na biciklu?
Sekira ili rasporeni trup?
Znao sam da je tačan odgovor:
Nicht?
Six Figures Getting Sick (David Lynch, 1966)
No comments:
Post a Comment