Za sve one koji nisu u mogućnosti da posete daleke destinacije, što zbog klimave finansijske situacije, a što zbog mučnine tokom vožnje, u epilogu prevrtljivog jula NGboo Art donosi kratak prikaz pet filmskih odredišta za pet različitih senzibiliteta / raspoloženja.
Nemačko ostvarenje Zeit der Kannibalen Johanesa Nabera, odgledano u društvu još troje ljudi u maloj sali bioskopa Kupina, nudi autentičan, donekle klaustrofobičan doživljaj (i nema veze sa kanibalizmom, bar ne u tradicionalnom smislu te reči). Ova drska, opora, cinična, iščašena i satirična kamerna drama, začinjena je suvim i crnim humorom i ispričana u hiperboli iz ugla troje poslovnih konsultanata - sitnih, ali opakih (i neurotičnih) kapitalističkih ajkula u ljudskoj koži. Kako priča odmiče, ujeda je sve manje, a trio (anti)junaka uspeva da osvoji koju simpatiju, zbog čega sumoran kraj ostavlja gledaoca pomalo zatečenim. Namerna izveštačenost setova (svi gradovi predstavljeni su kao šuma sivih prizmi, a vide se samo sa prozora luksuznih hotelskih soba) ide u prilog tome što su likovi slepi za raznolikost kultura. Sjanu postavu glumaca vode Katarina Šutler, Devid Strizov i Sebastijan Blomberg, dok je za iskričave dijaloge odgovoran scenarist Štefan Vajgl.
Ljubavne šnicle (Love steaks) bile su servirane druge večeri nedelje nemačkog filma i za moj ukus su nedovoljno pečene, premda sam uspeo da ih sažvaćem do kraja. Reč je o nekonvencionalnom indi rom-kom-u u režiji Jakoba Lasa, koji uparuje kočopernu i ekstrovertnu kuvaricu Laru Šmelcing (Lana Kuper, posvećena 100%) sa pitomim i stidljivim maserom-pripravnikom Klemensom Poločekom (Franc Rogovski, takođe odličan). Već se na osnovu njihovih prezimena, bodljikavog Šmelcing i glatkog Poloček, može naslutiti da Las slika profil šizofrene, naizgled nemoguće ljubavi, u kojoj sevaju varnice dok ne dođe do nokauta. I on nas vodi u deluxe hotel, s tim što nam dopušta da zavirimo u prostorije u kojima je ulaz nezaposlenima zabranjen, smeštajući deo "ratnih igara" na obližnju plažu. "Dokumentaristička" fotografija Timona Šepija i desetak minuta viška, uz ponavljanje par fora, glavni su krivci za sirovost šnicli.
Izakulisne radnje ekstremnog rijaliti programa Scare Campaign otkriva istoimeni australijski horor Kolina i Kamerona Kernsa, čija priča kao da je zasnovana na dobroj staroj poslovici: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. Opadanje rejtinga primorava ekipu "plašitelja" da odu korak dalje, a sa pojavom konkurentske skrivene kamere Masked Freaks, čiji "glumci" neodoljivo podsećaju na članove benda Slipknot, vrag odnosi (neslanu) šalu. Vešto se poigravajući sa podžanrovskim tropama, braća Kerns guraju prst u oko pasivnih gledalaca, komponujući uznemirujuću uvertiru za sasvim moguću apokalipsu "TV zabave". Nagoveštaji snuff-a i umešanosti gospodara iz senke dodatno pojačavaju faktor straha.
Akciona krimi-komedija The Nice Guys je četvrti rediteljski poduhvat Šejna Bleka, scenariste serijala Smrtonosno oružje i jedne od najdražih mi uspomena na detinjstvo, fantazije The Monster Squad. Da li zbog nostalgije ili duge apstinencije od sličnih filmova, ali dva sata iscureše brže nego što sam očekivao. Blekov smisao za humor mi je prijao do te mere, da sam se slatko i na sav glas smejao nedaćama glavnih junaka, Džeksona Hilija i Holanda Marča, angažovanih na slučaju navodnog samoubistva porno glumice 70-ih godina u Los Anđelesu. Istina, Rasel Krou deluje smoreno, ali zato Rajan Gosling, sa sve mumlanjem, izvlači stvar (ko bi rekao da u njemu čuči komičar?), dok ih obojicu nadmašuje Angeri Rajs, podjednako slatka i talentovana, u ulozi Holandove kćerke Holi. Lepa fotografija, fank-astičan saundtrek i uspešno rekreiran period značajno doprinose stvaranju opuštajuće atmosfere.
The Curse of Sleeping Beauty je ne baš sasvim uspešna "hororizacija" bajke Trnova ružica braće Grim - Anglosaksonci bi rekli "an opportunity missed". Mladi slikar Tomas Kajzer (Itan Pek) iznenada nasleđuje imanje, tesno povezano sa njegovim parališućim snovima o uspavanoj lepotici (Indija Ajsli), a pritom postaje i "zaštitnik" istog od demona koji, kao po običaju, ne slute na dobro... Nakon obećavajućeg početka i nekoliko prilično jezivih scena, koje će posebno "obradovati" automatonofobe, u nastavku reditelj Piri Redžinald Tio previše žuri u rešavanju misterije, pružajući izlišna objašnjenja i predvidiv preokret. A ono što Kletvu... uzdiže na nivo prihvatljivog "grešnog zadovoljstva" (natprosečnog treša) jesu gotični skor i solidna vizuelnost (odlični praktični efekti i maska "demonke pod velom", ekstravagantan dizajn kostima Trnove Ružice i "ukusno sirast" preplet referenci na egipatsku, islamsku i aramejsku kulturu i/ili mitologiju).
Nemačko ostvarenje Zeit der Kannibalen Johanesa Nabera, odgledano u društvu još troje ljudi u maloj sali bioskopa Kupina, nudi autentičan, donekle klaustrofobičan doživljaj (i nema veze sa kanibalizmom, bar ne u tradicionalnom smislu te reči). Ova drska, opora, cinična, iščašena i satirična kamerna drama, začinjena je suvim i crnim humorom i ispričana u hiperboli iz ugla troje poslovnih konsultanata - sitnih, ali opakih (i neurotičnih) kapitalističkih ajkula u ljudskoj koži. Kako priča odmiče, ujeda je sve manje, a trio (anti)junaka uspeva da osvoji koju simpatiju, zbog čega sumoran kraj ostavlja gledaoca pomalo zatečenim. Namerna izveštačenost setova (svi gradovi predstavljeni su kao šuma sivih prizmi, a vide se samo sa prozora luksuznih hotelskih soba) ide u prilog tome što su likovi slepi za raznolikost kultura. Sjanu postavu glumaca vode Katarina Šutler, Devid Strizov i Sebastijan Blomberg, dok je za iskričave dijaloge odgovoran scenarist Štefan Vajgl.
Ljubavne šnicle (Love steaks) bile su servirane druge večeri nedelje nemačkog filma i za moj ukus su nedovoljno pečene, premda sam uspeo da ih sažvaćem do kraja. Reč je o nekonvencionalnom indi rom-kom-u u režiji Jakoba Lasa, koji uparuje kočopernu i ekstrovertnu kuvaricu Laru Šmelcing (Lana Kuper, posvećena 100%) sa pitomim i stidljivim maserom-pripravnikom Klemensom Poločekom (Franc Rogovski, takođe odličan). Već se na osnovu njihovih prezimena, bodljikavog Šmelcing i glatkog Poloček, može naslutiti da Las slika profil šizofrene, naizgled nemoguće ljubavi, u kojoj sevaju varnice dok ne dođe do nokauta. I on nas vodi u deluxe hotel, s tim što nam dopušta da zavirimo u prostorije u kojima je ulaz nezaposlenima zabranjen, smeštajući deo "ratnih igara" na obližnju plažu. "Dokumentaristička" fotografija Timona Šepija i desetak minuta viška, uz ponavljanje par fora, glavni su krivci za sirovost šnicli.
Izakulisne radnje ekstremnog rijaliti programa Scare Campaign otkriva istoimeni australijski horor Kolina i Kamerona Kernsa, čija priča kao da je zasnovana na dobroj staroj poslovici: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. Opadanje rejtinga primorava ekipu "plašitelja" da odu korak dalje, a sa pojavom konkurentske skrivene kamere Masked Freaks, čiji "glumci" neodoljivo podsećaju na članove benda Slipknot, vrag odnosi (neslanu) šalu. Vešto se poigravajući sa podžanrovskim tropama, braća Kerns guraju prst u oko pasivnih gledalaca, komponujući uznemirujuću uvertiru za sasvim moguću apokalipsu "TV zabave". Nagoveštaji snuff-a i umešanosti gospodara iz senke dodatno pojačavaju faktor straha.
Akciona krimi-komedija The Nice Guys je četvrti rediteljski poduhvat Šejna Bleka, scenariste serijala Smrtonosno oružje i jedne od najdražih mi uspomena na detinjstvo, fantazije The Monster Squad. Da li zbog nostalgije ili duge apstinencije od sličnih filmova, ali dva sata iscureše brže nego što sam očekivao. Blekov smisao za humor mi je prijao do te mere, da sam se slatko i na sav glas smejao nedaćama glavnih junaka, Džeksona Hilija i Holanda Marča, angažovanih na slučaju navodnog samoubistva porno glumice 70-ih godina u Los Anđelesu. Istina, Rasel Krou deluje smoreno, ali zato Rajan Gosling, sa sve mumlanjem, izvlači stvar (ko bi rekao da u njemu čuči komičar?), dok ih obojicu nadmašuje Angeri Rajs, podjednako slatka i talentovana, u ulozi Holandove kćerke Holi. Lepa fotografija, fank-astičan saundtrek i uspešno rekreiran period značajno doprinose stvaranju opuštajuće atmosfere.
The Curse of Sleeping Beauty je ne baš sasvim uspešna "hororizacija" bajke Trnova ružica braće Grim - Anglosaksonci bi rekli "an opportunity missed". Mladi slikar Tomas Kajzer (Itan Pek) iznenada nasleđuje imanje, tesno povezano sa njegovim parališućim snovima o uspavanoj lepotici (Indija Ajsli), a pritom postaje i "zaštitnik" istog od demona koji, kao po običaju, ne slute na dobro... Nakon obećavajućeg početka i nekoliko prilično jezivih scena, koje će posebno "obradovati" automatonofobe, u nastavku reditelj Piri Redžinald Tio previše žuri u rešavanju misterije, pružajući izlišna objašnjenja i predvidiv preokret. A ono što Kletvu... uzdiže na nivo prihvatljivog "grešnog zadovoljstva" (natprosečnog treša) jesu gotični skor i solidna vizuelnost (odlični praktični efekti i maska "demonke pod velom", ekstravagantan dizajn kostima Trnove Ružice i "ukusno sirast" preplet referenci na egipatsku, islamsku i aramejsku kulturu i/ili mitologiju).
No comments:
Post a Comment