Kao reditelj igranih filmova, Jonathan Glazer debituje sa tvrdokornom gangsterskom dramedijom Sexy Beast (2000), u kojoj jezivi čovek-zec pohodi košmare antipatičnog (anti)junaka, a Ser Ben Kingsley, uprkos kratkom pojavljivanju (i preglumljavanju), zasenjuje svoje kolege. Četiri godine kasnije, isporučuje pedantnu, ali razočaravajuće raspletenu misteriju Birth, imitirajući Kubricka i fetišizujući Nicole Kidman. Nakon skoro decenijske pauze, stavlja se u poziciju gošće sa druge planete i, nastojeći da čovečanstvo sagleda iz novog ugla, govori o usamljenosti i (ne)humanosti, samospoznaji i žudnji za bliskošću.
Kriptični i provokativni Under the Skin slobodna je adaptacija satiričnog romana Michela Fabera i, sudeći po rečima upoznatih sa originalnim delom, predstavlja njegovu dekonstrukciju. Scarlett Johansson tumači neimenovanu tuđinku, koja u belom kombiju krstari ulicama Glazgova, tragajući za plenom. Ne računajući devojku od koje preuzima lik i odeću, na meti su joj samci. Pretpostavka da za cilj ima pronalaženje odgovarajućeg partnera za parenje pada u vodu, odnosno tone kroz gustu crnu tečnost zajedno sa prvom žrtvom. U obavljanju zadatka, do kraja nerazrešene zagonetke, pomoć joj pruža ćutljivi motociklista (Jeremy McWilliams, profesionalni vozač MotoGP dvotočkaša), vodeći računa o tome da njihova misija ostane "low profile".
Iako nam je u jednom trenutku predočena užasavajuća smrt potopljenih mladića, koji su se nadali noći sladostrašća sa zavodljivom lepoticom, uskraćeni smo za odgovore na brojna pitanja. Čime i iz kog je kraja svemira doputovala? Da li je i tamo negde takođe "ona" ili "njena" vrsta ne poznaje rodnu podelu? Ko ili šta joj je nadređeni - intergalaktička korporacija ili bizarni oblik života? Kakva je priroda bezdan-jazbine u koju namamljuje one jadnike i kako ista funkcioniše? Jesu li iznutrice sve što se krije ispod kože ili postoji nešto neopipljivo?
Jedino što sa sigurnošću možemo utvrditi, na osnovu dugih, prividno praznih pogleda i patvoreno prijateljskih (polu)osmeha Johanssonove, jeste potpuna ravnodušnost prema Zemljanima. Odsustvo emocija naročito je uočljivo u sceni na plaži (šifra: pas i dečji plač) koja će vas, ukoliko imate i malo srca, dugo proganjati. Međutim, instinkt grabljivice počinje da slabi u razgovoru sa deformisanim dvadesetšestogodišnjakom (naturščik Adam Pearson, koji boluje od neurofibromatoze), pa metodičnost i hladnokrvnost ustupaju mesto saosećajnosti. Buđenje empatije, izjednačeno sa tumaranjem po magli, negativno se odražava na efikasnost enigmatične posetiteljke, zbunjuje je i čini vrlo ranjivom, dovodeći je u stanje blisko katatoničnom. Lovac postaje lovina.
Transformaciju glavne junakinje, njene pokušaje da se uklopi u ljudsko društvo, ali i nerazumevanje seksepila koji koristi kao mamac (deluje, i to je sve što treba da zna), Glazer naglašava suptilnim vizuelnim detaljima. Od briljantnog "suprematističkog" prologa, preko erotičnih susreta treće vrste, pa sve do razotkrivanja u završnici, dosledan je u nameri da iskrivi predstavu koju imamo o sebi, ostavljajući gledaocu dovoljno (zapravo, i previše) prostora za razmišljanje. (Odstranjivanje petnaestak minuta do pola sata materijala ne bi značajno ugrozilo film.)
Slučajne prolaznike i nasumično izabrane "subjekte" snima skrivenim kamerama, zbog čega Under the Skin često izgleda kao antropološki kvazi-dokumentarac, koji potpisuje Lynchov poštovalac sa Jupitera. Tešku atmosferu otuđenosti, koja korespondira sa središnjim temama, postiže redukovanjem dijaloga i pretežno polumračnim kadrovima, ali prevashodno zahvaljujući uznemirujućem elektronskom skoru Mice Levi (a.k.a. Micachu). Neprijatno zujanje i sumorni dronovi zvučni su pandan senzaciji gmizanja insekata po koži i gotovo da izazivaju svrab.
U isti mah atraktivan i odbojan, frustrirajuć i inspirativan, najsvežiji Glazerov doprinos britanskoj kinematografiji donosi doživljaj koji nije lako opisati, a za nijansu je smeliji i zanimljiviji od naučnofantastične drame The Man Who Fell to Earth, sa kojom ga mnogi kritičari porede.
No comments:
Post a Comment