Crna zemlja za žedna usta

Kao mesečar po polju od trnja

žuri nekud ovaj sat.

Da nađe zlu ženu?

Ili drvenog patuljka?

Kao zvezda se stropoštava u bezdan,

a ja ni kriv, ni nezvan,

ne znam...

Sanjam tri sna, a nijedan nije pravi.

Bar da je jedan plavi,

pa da dreknem u tri kuće iz sveg glasa.

Kupus za lek, crna zemlja za žedna usta

i odsečena tri prsta mrsna!

Kriva je luda lutka

i oskrnavljeni grob kraj puta.

Iznutra...

Sve se iznutra mrda

i liči na vrata uzaludna.

Kad ih otvoriš, zjapi rupa ružna.

(A hobotnica se obvila oko krsta.)

kolaž: Bezimeni mozak, polimorfna duša