2 Dec 2012

Chūmon no Ōi Ryōriten (Tadanari Okamoto, 1991)

Višestruko nagrađivani Chūmon no Ōi Ryōriten (The Restaurant of Many Orders) labudova je pesma nezavisnog animatora Tadanarija Okamotoa. Dovršena je i objavljena godinu dana nakon njegove smrti, zahvaljujući Kihachiru Kawamotu, majstoru stop-motion animacije i bliskom prijatelju autora. Adaptacija je kratke priče Kenjija Miyazawe, čiji su život i dela inspirisali brojne animee (između ostalih, Ginga Tetsudō no Yoru i Ihatōbu gensō, Kenji no haru), a predstavlja svojevrsnu probu za dugometražni prvenac koji Okamoto, nažalost, nije mogao da snimi.

Nakon što u lovu na jelene ostanu bez pasa, dvojica prijatelja nailaze na usamljeni restoran "Divlja mačka" posred šume. Umorni i gladni, ulaze unutra, uzaludno se nadajući da će ih ugostiti ljubazno osoblje i ponuditi im ukusan obrok. Umesto toga, tamo ih očekuje nekoliko neprijatnih iznenađenja, putem kojih enigmatični domaćin nastoji da im boravak učini što košmarnijim...

Kao što se na osnovu sinopsisa da pretpostaviti, ovo ostvarenje istražuje nezavidnu situaciju u kojoj lovac postaje lovina, i to u formi fantazmagorične misterije sa elementima crnog humora i horora. Budući da je u potpunosti oslobođeno dijaloga, Okamoto se u ispredanju narativa prevashodno oslanja na slike i nešto malo reči sa upozoravajućih natpisa koje "protagonisti" uporno ignorišu. Rukovodeći se pravilom da nikad ne ponavlja ono što je ranije radio, on ovde želi da postigne izgled pokretnih bakroreza. Iz tog razloga, u pomoć poziva Reiko Okuyamu, jednu od prvih žena u anime-industriji, koja se baš u to vreme posvećuje tehnici graviranja bakarnih ploča. Specifičnim senčenjem, koje podražava grebanje po metalu i daje određenu dubinu crtežu, ona uspeva da ostvari rediteljevu zamisao, a rezultat eksperimenta je očaravajuća vizuelizacija. Ogromna pažnja posvećena je detaljima, što je naročito očigledno u oslikavanju prirode, a među najupečatljivijim scenama, pored zlokobnog plesa u završnici, izdvaja se ona u kojoj se komadi slomljenog stakla preobražavaju u leptirove. U kombinaciji sa uznemirujuće disonantnom muzičkom pratnjom, dominantni smeđi tonovi doprinose stvaranju turobne i donekle sablasne atmosfere... Chūmon no Ōi Ryōriten je nezaboravan dvadesetominutni doživljaj.

@ youtube: part 1 / part 2

1 comment: