K.I.Č. VII-XII-XIX:
HAOS U HERMETIČKI ZATVORENOJ KUTIJI ZA POKLONE
(odlomak)
Zovem se Anđelo Arđento, ali nisam siguran da mi je to pravo ime. Vodim poreklo iz plemena koje su svi istoričari zaboravili. Živelo je u pustinji i hranilo se drobljenim kamenom, kada nije bilo zmija. Rekli su mi da me je rodila poluboginja sa loptastim dojkama i da sam njeno mleko sisao do sedme godine. (Pretpostavljam da to nije razlog zbog kojeg imam slab kapacitet pluća, pa češće dišem na usta, negoli na nos.) Umem da mrzim na četiri jezika, a najveštije i najbolnije na maternjem. Svet u kome živim je ograničen, ali dovoljno prostran da u njega stanu i kojekakve bitange. Nisam zacrtao ciljeve kada je trebalo, a sada je odveć dockan. Isprebijana na mrtvo i prekrivena velom pogrešnih izbora, budućnost leži u blatnjavom jarku. Sa stomaka joj se sliva seme Sebičnih Dominatora, slonolikih stvorenja koja su odgovorna za Retro-Kataklizmu…
Preuzimanje kompletne priče: K.I.Č. VII-XII-XIX (pdf, 190kb)
Možda umeš da mrziš na četiri jezika, ali ne umeš da zaobiđeš Milorada Pavića i eventualno Nemanju Mitrovića. Pusti malo mašti na volju.
ReplyDeletePozdrav
Priznajem da mi je Pavić jedan od izvora inspiracije, iako sam ga odavno čitao. Sa druge strane, nisam upoznat sa pisanjem Nemanje Mitrovića... :)
DeletePored Mitrovića, verovatno bi ti se dopao i Vladan Dobrivojević.
DeleteHvala na preporukama. :)
Deleteupravo sam krenuo da ostavim komentar "vrlo pavićevski", ali vidim da sam preduhitren (:
ReplyDelete