7 Dec 2012

Dae gi eui wang (Sang-ho Yeon, 2011)


Dugometražni prvenac Sang-hoa Yeona pripada grupi onih animiranih filmova od kojih bi se najmlađi naraštaji traumatizovali, a poseduje razornu oštrinu kakvu u poslednje vreme dela japanskih animatora lagano gube (čast izuzecima). Surova priča o vršnjačkom zlostavljanju i dalekosežnim posledicama istog govori o ljudima kao zverima i sadrži kritiku poremećenog društvenog sistema, u kome pripadnici elite mogu da rade što god im je volja i da pri tom prolaze nekažnjeno. 


Dae gi eui wang (Kralj svinja) započinje šokantnom kadrom, u kome vidimo leš zadavljene žene, čime se uspostavlja uznemirujuća atmosfera. Suprug i ubica nesrećnice, Hwang Kyung-min, uspešni je biznismen koga proganja duh prošlosti. Od privatnog detektiva dobija broj telefona starog prijatelja Junga Jong-suka, propalog (i agresivnog) pisca iz senke, i zove ga na razgovor koji priželjkuje da obavi već petnaest godina. Uz večeru i poneku čašicu pića, oni se nerado prisećaju srednjoškolskih dana - neprestanog maltretiranja i samouverenog Kima Chula, koji je imao dovoljno hrabrosti da se suprotstavi (povlašćenim) siledžijama, zasluživši "titulu" iz naslova...


Vodeći nas kroz mučni period života dvojice adolescenata sve do otkrivanja njihove najmračnije tajne, Yeon vešto barata retrospektivnim scenama, na kojima počiva jednostavna, ali efektna narativna struktura. Iako istražuje često obrađivanu temu i primenjuje već oprobanu formulu, polazi mu za rukom da isporuči sasvim solidan, a donekle i autentičan film. Brutalni režim koji vlada u učionici kao instituciji nasilja, delimično zahvaljujući indiferentnosti nastavnog kadra i roditelja, autor predstavlja kroz podesnu metaforu - imućni su poput voljenih "pasa", koji se hrane siromašnim "svinjama", korisnim jedino kada su mrtve. Gorke uspomene protagonista uokviruje misterijom, pružajući razrešenje u završnici, a naglašava kratkotrajnim košmarnim ispadima, koji odražavaju duboke psihičke ožiljke. Uvođenjem moralno ambivalentnog Chula, čija svirepost deluje zastrašujuće, dotiče se i geneze zla, koje njegov "antiheroj" smatra preduslovom za sticanje moći. "Ako ne želite da živite kao gubitnici, morate postati čudovišta." - tvrdi prevremeno odrastao dečak u lekciji koju drži svojim uplašenim štićenicima.


Ono što dramu čini uverljivom jeste odlična glasovna gluma - reklo bi se da su Južnokorejci uzimali časove od kolega iz Japana. Intenziviranju njene turobnosti doprinosi groteskno realističan dizajn likova, čija su lica neretko izobličena gnevom i mržnjom, iznoseći unutrašnju ružnoću na videlo. Svedenom paletom boja dominiraju nijanse sive, smeđe tamnoplave i maslinastozelene, oslikavajući situaciju beznađa, depresivno okruženje i talase uzburkanih emocija koji zapljuskuju gledaoca. Izvedena tehnikom cel-shading-a, animacija ume da deluje sirovo i kruto, ali se Yeonu na tome ne može zameriti, budući da je na raspolaganju imao vrlo skroman budžet, a postigao vrhunsku likovnost. Kao najimpresivnije izdvajaju se scene Jong-sukovih halucinacija, tokom kojih se odigravaju monstruozne transformacije ili mu se podsmeva duh izbodene mačke.

Promišljeno i na sebi svojstven način artistično, ali bolno, grubo i neprijatno, ovo ostvarenje najverovatnije neće naći put do šire publike. Međutim, takvo kakvo jeste, ono ima da ponudi više od pukog osvrta na grozote koje su maloletnici u odsustvu kontrole spremni da prirede...

No comments:

Post a Comment