Turski reditelj Reha Erdem, koga kolege i kritičari smatraju jednim od najkreativnijih stvaralaca u poslednjih par decenija, pokazao je raskošan talenat, zavidno umeće i sklonost ka dubljem istraživanju sedme umetnosti već u svom dugometražnom prvencu. Poetična i mistična, poput kakve bajke izobličene do neprepoznatljivosti, alegorična drama A Ay (Oh, Moon!) donosi neobičnu priču o odrastanju, prihvatanju tereta prošlosti i prinudnom suočavanju sa stvarnošću.
Preslatka i zadatku posvećena Yesim Tozan tumači dvanaestogodišnju Yektu, zlovoljnu devojčicu bujne mašte, koja odrasta bez roditelja, sa tetkom usedelicom, paralisanim dedom i pripitomeljnim galebom. Zavedena šapatima oronule poluprazne vile i mračnim porodičnim tajnama u koje je starateljka upućuje, dane provodi u sanjarenju, a noći u majčinoj sobi, ubeđena da sa prozora vidi brodić kojim je ova odavno otputovala u nepoznatom pravcu, nestavši bez traga. Kada stroga rođaka, koja na obližnjem ostrvu radi kao profesorka engleskog, odluči da je pošalje u internat, Yekta uporno pruža otpor, ne želeći da slobodu detinjstva zameni društvenim konvencijama.
Izbegavajući klišee i smelo eksperimentišući sa svim aspektima filma, od scenarija do montaže, Erdem govori autentičnim, ne sasvim razumljivim filmskim jezikom. Oslanjanjem na iracionalnu logiku i zadiranjem u podsvest glavne junakinje, (anti)narativ plete od prefinjenih, ali strepnjama ukaljanih niti snova i elemenata lokalnih legendi. Posmatranjem sveta iz blago iskrivljene perspektive, nekolicinu čudnih i tužnih likova, marginalizovanih ljudi, predstavlja kao duhove, čiji postupci podsećaju na imitaciju života. Pred gledaoca neretko postavlja izazovne zagonetke, pri čemu je za rešavanje najsloženija ona iz višeznačnog epiloga. Kombinacijom uznemirujuće tišine, opčinjavajućih crno-belih fotografija, na kojima se poigrava sa senkama, i Vivaldijevih živahnih kompozicija, iza kojih povremeno skriva dijaloge, naglašava hipnotičnost atmosfere i snagu Yektinih fantazija. Odlično koristi sve prednosti lokacija na Bujukadi i Brugazadi, a posebno enterijer sablasne kuće i ruševine manastira, gde Yekta upoznaje (ili zamišlja?) enigmatičnog jednookog starca, jedinu osobu koja je razume...
No comments:
Post a Comment