Vreme / Pozdrav video kasetama! (2007 / 2010)
Branko Radaković, multidisciplinarni underground umetnik (rodom iz Paraćina, a danas stanovnik Bača), za svoje kratkometražne filmske prvence, koji poseduju retro šmek, kaže da su nastajali spontano i intuitivno. Jedan od najboljih pokazatelja njegove tvrdnje, ali i nesputane kreativnosti, jeste šestominutna animacija Vreme. Sjajnom montažom i kombinovanjem raznih tehnika, na čelu sa stop-motion-om, stvoren je vrtoglavi kolaž apstraktnih slika koje, u pratnji disonantnog elektro-džez skora, dočaravaju ritam vremena, ali i neprekidan tok misli. Iako "nestašne", vizuelizacija i muzika su skladno povezane u kompaktnu celinu, što važi i za neke od kasnijih radova, kao što je, recimo, Pozdrav video kasetama!. Ovim zabavnim eksperimentom, koji mu je verovatno poslužio i da se oslobodi (makar trenutnog) stresa, autor budi nostalgiju, da bi se potom sa njom razračunao - primenom čekića. Razbijajući dvadesetogodišnji VHS rekorder (kompanije Sharp) i nekoliko nesrećnica koje su u utrobi istog doživele neizbežno gužvanje trake, podseća nas na ubrzano zastarevanje tehnologije i vodi do vickastog epiloga, koji uključuje klozetsku šolju i vozilo hitne pomoći. Uprkos skromnim sredstvima pomoću kojih je vizualizovan, razdragani ritual uništavanja beskorisnih artifakata iz prošlosti izgleda atraktivno.
Branko Radaković, multidisciplinarni underground umetnik (rodom iz Paraćina, a danas stanovnik Bača), za svoje kratkometražne filmske prvence, koji poseduju retro šmek, kaže da su nastajali spontano i intuitivno. Jedan od najboljih pokazatelja njegove tvrdnje, ali i nesputane kreativnosti, jeste šestominutna animacija Vreme. Sjajnom montažom i kombinovanjem raznih tehnika, na čelu sa stop-motion-om, stvoren je vrtoglavi kolaž apstraktnih slika koje, u pratnji disonantnog elektro-džez skora, dočaravaju ritam vremena, ali i neprekidan tok misli. Iako "nestašne", vizuelizacija i muzika su skladno povezane u kompaktnu celinu, što važi i za neke od kasnijih radova, kao što je, recimo, Pozdrav video kasetama!. Ovim zabavnim eksperimentom, koji mu je verovatno poslužio i da se oslobodi (makar trenutnog) stresa, autor budi nostalgiju, da bi se potom sa njom razračunao - primenom čekića. Razbijajući dvadesetogodišnji VHS rekorder (kompanije Sharp) i nekoliko nesrećnica koje su u utrobi istog doživele neizbežno gužvanje trake, podseća nas na ubrzano zastarevanje tehnologije i vodi do vickastog epiloga, koji uključuje klozetsku šolju i vozilo hitne pomoći. Uprkos skromnim sredstvima pomoću kojih je vizualizovan, razdragani ritual uništavanja beskorisnih artifakata iz prošlosti izgleda atraktivno.
Priroda (2011)
Naizgled apsurdna minijatura Priroda da se posmatrati kao odgovor na zadatak pod naslovom "misterija u šezdeset sekundi", ukoliko je prethodno surovo ne otpišete kao proizvod rediteljevog kaprica. U jednom lepo uslikanom kadru vidimo dva bliska stabla i nečije ruke koje ih dodiruju. Uz cvrkut ptica napadna zelena se lagano preobražava u turobno žutilo. I to je apsolutno sve, a mnogi će sigurno reći da je premalo za ostavljanje ikakvog utiska. Međutim, iz opreznog milovanja kore i suptilne transformacije boja, dobijenih propuštanjem snimka kroz filtere, pa čak i načina na koji je drveće uokvireno, maštovit gledalac izvući će brojne pretpostavke. Nemi i nepokretni "junaci" mogli bi da budu poslednji primerci svoje vrste, ugrožene neracionalnim iskorišćavanjem, pa im se slučajni pronalazač divi. A možda je posredi pagansko obožavanje zaboravljenog boga ili je enigmatična persona otelovljenje neke zlokobne sile, koja se sprema da izazove pošast? U zavisnosti od ugla gledanja, priroda je uznemirujuća ili opuštajuća, ali u svakom slučaju deluje inspirativno...
Naizgled apsurdna minijatura Priroda da se posmatrati kao odgovor na zadatak pod naslovom "misterija u šezdeset sekundi", ukoliko je prethodno surovo ne otpišete kao proizvod rediteljevog kaprica. U jednom lepo uslikanom kadru vidimo dva bliska stabla i nečije ruke koje ih dodiruju. Uz cvrkut ptica napadna zelena se lagano preobražava u turobno žutilo. I to je apsolutno sve, a mnogi će sigurno reći da je premalo za ostavljanje ikakvog utiska. Međutim, iz opreznog milovanja kore i suptilne transformacije boja, dobijenih propuštanjem snimka kroz filtere, pa čak i načina na koji je drveće uokvireno, maštovit gledalac izvući će brojne pretpostavke. Nemi i nepokretni "junaci" mogli bi da budu poslednji primerci svoje vrste, ugrožene neracionalnim iskorišćavanjem, pa im se slučajni pronalazač divi. A možda je posredi pagansko obožavanje zaboravljenog boga ili je enigmatična persona otelovljenje neke zlokobne sile, koja se sprema da izazove pošast? U zavisnosti od ugla gledanja, priroda je uznemirujuća ili opuštajuća, ali u svakom slučaju deluje inspirativno...
No comments:
Post a Comment