"Film je danas za nas isto što i poezija. Da bismo imali istinsku sponu sa tim, mi moramo ići u koliziju sa razumom. Razum je uvek, ma koliko bio razložan, prilično indiferentan. On je hladan, a ovde se radi o toplim stvarima." (Đorđe Kadijević)
Niška promocija knjige Više od istine: Kadijević o Kadijeviću koja je nastala u saradnji pisca, filmskog i književnog kritičara, prevodioca i esejiste Dejana Ognjanovića i Đorđa Kadijevića, istoričara umetnosti, likovnog kritičara, reditelja, scenariste i odnedavno književnika, spada u domen nadrealnih kulturnih događaja, ma koliko to pretenciozno i/ili čudno zvučalo. Održana juče, 13. XI 2017, pred manje od dvadeset ljudi, na mene je ostavila toliko snažan utisak, da sam delo zavoleo i pre nego što sam zavirio u tekst između korica. (A kada sam zavirio, otkrio sam i zabeležio obilje vrednih citata već na prvih pedeset strana!)
Kadijevićevi opširni odgovori, protkani smislenim digresijama, izneseni su sa takvom sugestivnošću, da je čitavo veče (prikladno) delovalo kao filmsko, sasvim nalik na gledanje kakvog autobiografskog dokumentarca u "realnom vremenu", sa primesama pravog horora, suptilne komedije i dirljive drame. Pri opisivanju jedne halucinogene, nažalost nesnimljene scene za seriju Vuk Karadžić, osetio sam istinsku jezu; iskreno sam se osmehivao duhovitim opaskama, a malo je falilo da pustim suzu na priču o usamljenosti i tragičnim gubicima. Bio je to emotivni rolerkoster na šinama od čiste poezije koju "u hodu" stvara jedan erudita, ali nadasve veliki čovek iza koga su decenije znanja i iskustva. Nema tih reči koje bi precizno oslikale moju opčinjenost i onaj lucidan san...
No comments:
Post a Comment