Greta je naizgled slatka, "pomalo" nesigurna i lako razdražljiva (tipična?) četrnaestogodišnjakinja, u briljantnom tumačenju Betani Vitmor (mini Teri Gar sreće Sirše Ronan). To što je, nakon selidbe, nova devojka u školi baš joj i ne ide na ruku, dok je kod kuće čekaju otac u kratkom šorcu (Metju Vitet), majka koja se oblači u skladu sa obrokom (Amber Makmahon) i zlovoljna sestra (Imodžen Arčer) sa momkom (Imon Faren) koji flertuje 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
U prvom (dugom i statičnom) kadru na času fizičkog, prilazi joj riđokosi štreber (Harison Feldman) sa frizurom Pomoćnika Boba iz Simpsonovih, nudeći joj prijateljstvo. Međutim, Greta privlači i pažnju trija dežurnih harpija (Maja Stjuardson + bliznakinje Fiona i Grejs Doson) čija su imena boje žada, safira i ćilibara. A bliži se i petnaesti rođendan, koji donosi žur, poniženje, san i prosvetljenje...
Usnula devojka je odgovor na pitanje: "Šta dobijate kada u blender stavite Hensonov Lavirint ili Makinovu Masku u ogledalu, nasumičnu epizodu Veselih sedamdesetih, zalijete sa par decilitara anderesnovske simetrije i začinite prstohvatom linčovsko-ženeovske ekscentričnosti i šakom začudnosti koja izbija iz pesama sa albuma My Head Is an Animal islandskog benda Of Monsters and Man?"
Drugim rečima, kuvari iz australijske sinematske kuhinje isprobavaju recept koji na papiru zvuči 'smuti i prospi', ali kad probate gotov kolač, nije vam dovoljan samo jedan zalogaj. Iako fil o incijaciji u svet odraslih (uprkos jarkoj želji da se ostane dete) ima dobro poznat slatko-kiselkast ukus, iz nekog razloga ne možete da mu odolite. A koloritna glazura i dekoracija su priča za sebe - dizajner kostima i setova Džonatan Okslejd zaslužuje sve komplimente.
Svežina koja izbija iz ove simpatične, iščašene, frojdovske disko-bajke verovatno se može pripisati činjenici da dobar deo ekipe čine debitanti spremni na igru i eksperimentisanje, počev od rediteljke i Okslejda koji dolaze it sveta teatra, preko Viteta koji se oprobava kao scenarist, Feldmana koji je prirodan talenat, Makmahonove koja ume da ukrade scenu iako se tek probija na veliko platno, pa sve do kompozitora Herija Kovila. Sa nekoliko kratkih, dokumentarnih i igranih ostvarenja iza sebe, najiskusniji član družine je DP Endrju Komins koji okom svoje kamere uspeva da uhvati svaki ćef, meta-iskorak i sitnu (origami) idiosinkraziju.
No comments:
Post a Comment