Pored Miloša Fromana, Vere Hitilove, Jana Nemeca, Františeka Vlačila, Štefana Uhera, Juraja Jakubiška i drugih, za jednog od najistaknutijih predstavnika čehoslovačkog novog talasa smatra se i Juraj Herc, poznat po kultnom filmu Kremator (Spalovač mrtvol). Tri decenije nakon Žana Koktoa, ovaj rođeni Slovak pronalazi nadahnuće u čuvenoj francuskoj bajci Lepotica i zver, preobražavajući je u mračnu, visceralnu i volšebnu gotsku fantaziju.
Od samog prologa, sjajne uvodne špice i naturalističke scene priprema za gozbu (čitaj: žrtvovanja pernate živine, koza, svinja i ovaca), jasno je kao dan da smo trinaest godina udaljeni od verzije iz studiija Dizni. Povorku kočija koja prolazi kroz crnu, maglom (i glasinama) obavijenu šumu preleće jato vrana pod olovnosivim nebom. Kako nešto kasnije saznajemo, u prtljazima koje konji vuku po blatu nalaze se venecijanska ogledala, briselska čipka, indijski začini, kineski porcelan, japanski biseri i amsterdamski brilijanti - ukratko, miraz za dve starije kćeri imućnog trgovca (Vaclav Voska). Međutim, dragocenosti ne stižu na svoj cilj, što vodi ka bankrotu dotičnog buržuja, a zatim i njegovoj poseti naizgled napuštenom zamku i otkidanju zlosrećnog cveta ruže...
U nastavku, priča je uglavnom verna originalnoj, ali uprkos tome deluje osvežavajuće u svojoj neodoljivoj sumornosti - kao da je adaptacija nekog od najgrozomornijih zapisa braće Grim. Naslov koji u bukvalnom prevodu sa češkog glasi Devica i čudovište ukazuje na temu nevinosti protiv okrutnosti, kao i na "izopačenost" romanse glavnih junaka. Herc koristi svaku priliku da naglasi njihovu različitost, vodeći računa o tome da zveri ostavi dovoljno ljudskosti i "opravda" stokholmski sindrom. Kad god je moguće izbegava klišee, ali odlučuje da zadrži onaj o moći žene "da muškarca koga voli učini lepim".
Zdena Studenkova poseduje sve što je potrebno za rolu čedne lepotice Julije, dok njenog nakaznog Romea tumači glumac, plesač i koreograf Vlastimil Herapes pod inovativnom maskom mešanca čoveka i ptičurine. Njihova ljubav rađa se u truleži "jazbine" po kojoj se, oko kreveta nalik mrtvačom sanduku, statua prekrivenih mahovinom i fontana ispunjenih gusto-žabokrečinasto-isparavajućom tečnošću, vrzmaju crni đavolci. Dominantan zvuk orgulja i šaputavi unutrašnji glas zveri upotpunjuju atmosferu pritajene jeze, a Julijin anđeoski izgled i bele haljine, ali i njen svetlošću okupan san i završnica stvaraju protivtežu...
No comments:
Post a Comment