2 x Avangardni film iz '47.

House of Cards (Joseph Vogel)

(trajanje: 16min)

Sredovečni muškarac se budi, prilazi prozoru i krišom posmatra decu u neobičnoj igri. Pojavljuje se žena u crnini i odvodi jednog dečaka. Uglađeni dvojnik voajera smešta se na vrh merdevina i, smeškajući se, otvara novine. Par listova, na kojima je odštampana vest o ubistvu devojke iz Los Anđelesa, odvaja se i doleće u sobu, pokrećući delirično lutanje glavnog junaka koji bi mogao da bude zločinac... Najverovatnije inspirisan kratkometražnim filmovima Maye Deren i nemačkim ekspresionizmom, Vogel istražuje svet poremećene psihe putem neprestanog smenjivanja svetlosti i senki, kao i preklapanja i izobličavanja slika čije značenje ostaje pokriveno velom misterije. Rušenje kule od karata (potpuni nervni slom, najava smrti ili nešto sasvim treće?) opisano je u enigmatičnoj završnici, čiji učesnici su mačevaoci, slepac i plesačica u tesnom trikou.

The Cage (Sidney Peterson)

(trajanje: 28min) 

Nakon doručka (kriške hleba namazane uljanim bojama!), mladi umetnik vadi sopstveno levo oko, a ono beži iz ateljea na ulice San Franciska. Slikareva ličnost cepa se na dvoje i on (sa glavom br. 1 u kavezu) kreće u vrtoglavu i komičnu poteru za odmetnutnim organom (iz čije je kotrljajuće perspektive, primenom anamorfnog sočiva, uslikano više kadrova), u pratnji svoje devojke i doktora kome se ona obratila za pomoć. U eksperimentisanju sa igranom formom, kolažnom i stop-motion animacijom, a pod uticajem najranijih radova Jeana Cocteaua (Le sang d'un poète) i Luisa Buñuela (Un Chien Andalou), Peterson primenjuje sve filmske trikove koji su mu dostupni, isporučujući snoviđajnu "avanturu" shizofrene atmosfere, koja  (pretpostavljam) predstavlja prikaz nedostatka (ili neki vid podsticanja?) inspiracije u kreativnom procesu.

Mysterium Aeternum

Rimejk deset likova, inspirisanih borilačkim video igrama, a prikazanih u postu "An old hobby...". :)

(klikni na sliku za uvećanje)

Nadrealna struktura LXIII

~Balerina sudnjeg dana / Judgement Day Ballerina~

She enters the room

and closes the windows.

The light is fear

and her dress is black.

Hypochondriac thoughts

move fragile legs.

Shadows fall

and cover the floor.

No signs of mercy!

The dreams died

the day before...

Little Talks (Mihai Wilson, 2012)

Jedna od najmaštovitijih i najveštije izvedenih kratkometražnih fantazija dolazi u formi spota za pesmu Little Talks indie-folk-rock benda Of Monsters and Men. Inspirisana prirodnim lepotama i narodnim predanjima sa Islanda, ova uzbudljiva avantura prati petoricu mornara (našminkanih poput domorodaca iz Papue Nove Gvineje) u pokušaju da misterioznu lepoticu, koju pronalaze u kristalnom meteoru (i koju tumači pevačica Nanna Bryndís Hilmarsdóttir) vrate njenom soju.

Atraktivan spoj kompjuterski generisanih slika i igrane forme podražava i nadograđuje kolažnu animaciju, budeći nostalgiju. A ono što je još važnije, savršeno je komplementaran sa pitkom muzikom veselih Islanđana, čime je stvorena čudesna atmosfera. Magični crno-beli svet ispunjavaju ogoljene šume, mračne pećine, ubojiti vulkani, snežne planine, zaleđena jezera, gigantski glečeri i kamene statue, a nastanjuju ogromni i neprijateljski raspoloženi monstrumi, koji podsećaju na neke od kreacija Jima Hensona iz kultnog serijala The Storyteller (1988). Ukratko rečeno, nezaobravna poslastica za sve ljubitelje bajki.

Detaljan opis ove briljantne minijature dat je na oficijelnom sajtu autorskog tima WeWereMonkeys, gde se mogu pogledati i njihovi ostali, podjednako zanimljivi radovi - postapokaliptična akcija The Broken (Coheed and Cambria), snoviđajni It's Okay (Land of Talk) i psihodelični Ton Plat Favori (Malajube).

Stiropor na Snegu

 (Bajka-škrtarica koju je Tej A'su ispričao Šaranu pred spavanje
jedne snežne večeri)

    “U zemlji letećih slonova, džinovski leptirovi vode glavnu reč. Bele mačke nose monokl i cipele sa visokim potpeticama, a crne im zavide na štiklama. Revanširaju im se ušmrkavanjem ustajalog mleka, ali im to ne ide od šape. Na prozore malih i zaobljenih kuća navučene su neprozirne zavese iza kojih se skrivaju razmažene princeze sa svinjskim njuškama. Slepi unuci uče mlade babe da jašu konje sa zmijskim repovima, a one im posle izvlače uši, pa zato, jadni, liče na magarce.

   Grad na krajnjem severu zove se Stiropor na Snegu. Tamo je dugonogim vrapcima zabranjen pristup otkada su počela da se rađaju deca bez usta. Roditelji ih se odriču pre polaska u predškolsko i odvode u rudnik plišanih igračaka, gde ih vaspitavaju obogaljene harpije, kažnjene za pokušaj samoubistva. Tačno u 21:02 očerupane guvernante odlaze na počinak, a mališane posećuje vila Idila. Hrani ih čarobnim pasuljem kroz pupčanu vrpcu i intenzivno priprema za Veliki Ustanak. Šest sati kasnije, isparava zajedno sa crvenom maglom.

    Arahnija, najstarija i najlepša devojčica, i Krustaceo, najhrabriji i najsnažniji dečak, treba da proslave punoletstvo. Razmenjuju poglede ispunjene gorčinom, uzimaju svilene ešarpe kojima izvlače rudu i dave dežurne kreštulje. Ubrzo savladavaju i sve ostale, uz svesrdnu pomoć pedesetak drugova. Pijana od zadovoljstva što su njene vekovne protivnice konačno mrtve, Idila dolazi u pratnji Vetrogonja i sklapa brak između dvoje devetnaestogodišnjaka. (Jednu godinu izgubili su na kocki.) Na licima im se pojavljuju otvori i po prvi put u životu puštaju glas. Njihov krik podseća na zavijanje pustinjskih puževa. Tokom raskošnog slavlja pije se medovina sa Olimpa i razbijaju se dijamantske čaše. Jedu se plave rotkve i zelene šargarepe koje su za tu priliku dopremili bezubi zečevi iz obližnjeg plastenika. Iduće noći uspaljeni supružnici će začeti stvorenje koje će ubiti kralja Moljca i kraljicu Papilonideju, ali im niko neće biti zahvalan zbog toga…”
     Tu se Tej zakašlja, a potom nastavi:

   “Plod njihove lažne ljubavi nosiće ime koje niko neće umeti da izgovori i zato će biti nesrećan… ili nesrećna, ako se rodi pod uticajem  punog meseca.”
     “Je l' to kraj?” – upita ga Šaran, zevajući.
     “Recimo da jeste. Primećujem da ti se spava.”
     “Onako. I nije ti nešto ova bajka.”
   “A ko kaže da je bajka? Ovo je uspavanka koja će te štititi od sopstvene senke – one koju si zaboravio da poneseš po izlasku iz vode.”
   “E, onda može da prođe! Laku noć!” – spustio je vlažne kapke na umorne oči, a mladić ga ušuška i isključi lampu.

Sirovo rođenje

I gorka i slatka,
i jestiva i otrovna
(od vrata nagore),
na četiri mesta napukla,
gde su je tri prsta dotakla,
rodila se slepa mržnja.
Previla ju je nespretna babica,
i stavila toplomer u oko.
Krv je šikljala na sve strane,
a kroz prozor je uletela vrana,
kao da je s Marsa pala.

Muzički predah - DaKryA

Kad god preslušavam odlični Crime Scene (2010), drugi album grčkog "theatrical metal" benda DaKryA, poželim da je njihova muzika deo neke mračne fantazije, bilo igrane ili animirane...

Recenzent sajta Metal Storm savršeno ih opisuje već prvom rečenicom svog teksta:

"Dakrya present a playfully bewildering environment that combines a spiraling mix of The Imaginarium Of Doctor Parnassus and echoes of the madness of Edgar Allan Poe..."

"I will sell you all my madness
for a spider web and a tear of sadness..."