2 x estonski stop-motion

GUF: katedraal sündimata hingedele (Jelena Girlin, 2001)

"I'll come
I'll get some experiences
I'll choose
I'll make mistake
I'll die
I'll come"

Belo (praznina?) - rađanje, neznanje, iskustvo, greška, smrt. Ciklus koji se jednom odigrava i počinje opet, ali samo kada "ona" donese odluku. Crveno (izbor?) - sadrži i povezuje sve prethodno navedeno i njegova je antiteza. Nestašno više biće ili ljudska uobrazilja? A možda je svaki pokušaj racionalizacije GUFa samonametnuta zamka iz koje je teško iskobeljati se? "Katedrala nerođenih duša" je diplomski rad Jelene Girlin koja u osam minuta neprestano enigmatičnih slika i rapsodičnih melodija opisuje hendikepiranost čoveka, ništavnost njegove egzistencije i mogućnost reinkarnacije... ili se bar tako čini. Jedno je sigurno - groteskna, nadrealna i misteriozna lepota njene animacije je magična. Čak i da nema apsolutno nikakvog smisla, već da je samo stilska vežba (što je malo verovatno), ovo minijaturno delo je demonstracija ogromnog stvaralačkog potencijala autorke.

Laud (Jelena Girlin, Mari-Liis Bassovskaja & Urmas Jõemee, 2004)

"Osmesi su svilenkasti i glatki. Voće je dozvoljeno i vulgarno."

Životni put Rrite, Rozine poslednje kćeri, prikazan je apstrahovanim vinjetama koje se odigravaju između osam mračnih zidova, ukrašenih portretima, zupčanicima i komadima ogledala, na i oko velikog, jajastog stola. Pritisak kome je junakinja izložena, a čiji su vinovnici članovi najbliže porodice, manifestuje se kao bezizlazni košmar u kome zlatna jaja (!) igraju jednu od presudnih uloga. Rođendanska proslava se pretvara u kokošinjac iz pakla, lekcija o vođenju ljubavi u bizarni tango, a donošenje deteta na svet izjednačava se sa otkidanjem delova tela, a potom i sa smrću. "Sto" bi se mogao opisati kao fantazijska drama (apsurdno?) gotske atmosfere, u kojoj je stanje psihe jedne žene preneseno na opipljivu, fizičku ravan, mada postoji dovoljan broj razloga da se alegoričnoj priči dodele i neka druga značenja...