Moja četvrta samostalna izložba pod nazivom Hipnos II otvorena je 24. marta u Centru za kulturu i umetnost Aleksinac, a trajaće do 6. aprila, i moguće ju je posetiti radnim danima, od 8h do 22h. Kratak izveštaj sa otvaranja možete pročitati na portalu ALPRESS, ili pogledati VIDEO reportažu.
Hipnos II predstavlja nastavak prošlogodišnje izložbe održane u Galeriji Niškog kulturnog centra, a obuhvata radove nastale u periodu 2019-2022, uključujući delić opsežnog ciklusa Bianco/Nero (Belo/Crno) kao okosnicu. Njegova monohromatska estetika prestavlja omaž klasičnim i avangardnim filmovima, a primenjena je sa ciljem produbljivanja misterije i u isti mah stvaranja otklona od objektivne stvarnosti. U začudnim jukstapozicijama, sudaraju se i prepliću sajber- i stimpank motivi, bajkoviti elementi, brutalistička arhitektura, ezoterični motivi, ljudska i nebeska tela iz kojih se rađa neprestano mutirajuća fantazmagorija čija „poglavlja“, sva izvorno naslovljena na italijanskom, obrazuju onirički narativ.
Svi kolaži štampani su na platnu, a među njima je i par radova, Biser (La Perla) i Kraljevstvo (Il Regno), sa kojima učestvujem na konkursu ARTBOX.PROJECT Venezia 1.0 koji se održava u okviru bijenala u Veneciji.
„Umetnost je najspokojniji vid postojanja.“ – kaže jedan od likova iz filma Ludvig: Rekvijem za devičanskog kralja (1972) režisera Hansa-Jirgena Ziberberga, a ova tvrdnja nije daleko od istine, pogotovu u vremenu straha, laži i licemerja. Za mene lično, ona je neraskidivi deo svakodnevnih „obreda“, spona sa stvarnostima izvan našeg poimanja, odnosno sa nedokučivim tajnama uma i kosmosa. Smisao u uporno narastajućem besmislu.
Stvaranje posmatram kao nasušnu potrebu i dok stvaram, preispitujem ono što (mislim da) znam, a snagu i inspiraciju često crpem iz onog što ne znam, ma koliko se to rizičnim činilo. U nastojanju da zamaglim ili možda u potpunosti izbrišem granice između materijalnog i apstraktnog, telesnog i duhovnog, ljudskog i božanskog, oslanjam se na sopstvenu intuiciju, kao i na mitove i snove, sva kulturna dobra koja su nam ostala u nasleđe i „glasove prošlosti“ koji do mene dopiru posredstvom upotrebljenog arhivskog materijala.
Starim fotografijama i ilustracijama sa višedecenijskom istorijom pokušavam da udahnem novi život, a sam proces njihovog preobražavanja u kolažne kompozicije doživljavam kao alhemijski. Slučajna otkrića do kojih dolazim tokom izvođenja ogleda igraju značajnu ulogu u oblikovanju konačnog izgleda svakog kolaža, ali i u preoblikovanju mog unutrašnjeg sopstva i iscrtavanju putanja kroz nedogledne lavirinte podsvesti.
No comments:
Post a Comment