Körper (Telo, premda nemački izraz više podseća na englesku reč za leš) koreografkinje Saše Valc može da funkcioniše kao sinonim za odvažno pomeranje granica u svetu modernog plesa. Kao što naslov sugeriše, fokus je na ljudskom telu, koje za autorku predstavlja...
... prvenstveno biološki organizovan sistem ćelija, ali i ćeliju samu koja u simbiozi sa drugim telima formira živi totem / super-telo.
... komad gline koji se gnječi, razvlači i kida, ne bi li nastala figura iza čije se uznemirujuće izvitoperenosti krije mnoštvo značenja.
... mašinu ili jedan njen zupčanik; egzotični muzički instrument koji proizvodi zvuk prosvetljujućeg haosa i neprirodnog reda.
... gomilu mesa, ali i iskonski princip, esenciju kosmosa, ogledalo psihe, pređu za tkanje apstraktnih mitova, početak i kraj, razum i bezumlje, san i stvarnost, zastoj vremena i beskonačnost prostora.
Ono je prelepo u svojoj odvratnosti i ništavno u svojoj punoći. Pokret ga potvrđuje, ali i negira u nizu često kriptičnih, duhovno-orgazmičnih sekvenci koje čine provokativni i verovatno nenarativni performans. U isti mah otrovna i okrepljujuća, zabavna i zbunujuća, komunikativna i otuđujuća, razjarujuća i umirujuća, a povrh svega uvrnuta da uvrnutija ne može biti, predstava Körper pruža jedinstven doživljaj.
Preuzimajući veliki rizik, Valcova uporno odbija da jasno odgovori na pitanja tela i od svojih razmišljanja gradi bezizlazni lavirint. Zajedno sa timom koji stoji iza vrlo oskudnih kostima i minimalističke scenografije stvara ambijent u kojem su plesači gotovo primorani da se oslobode inhibicija i daju sve od sebe u ovaploćenju njenih deliričnih vizija.
No comments:
Post a Comment