"Udaram ga. On to želi. I ja, takođe. Dok plače, krećem se u njemu kao po plavoj sobi. I nešto se u meni širom otvara. Nikada nisam iskusila ništa slično. Prelepo je."
(Elsina ispovest tokom razgovora sa suprugom)
Nemačka kinematografija je 2006. postala bogatija za (najmanje) dva ostvarenja koja se bave odnosom između mlađeg muškarca i starije žene. Veternaka Margarethe von Trotta snimila je bizarnu psiho-romantičnu dramu Ich bin die Andere, u kojoj se nazire uticaj mita o Elektri i Hitchcockove Vrtoglavice. Daleko smeliji pristup središnjoj temi ostvarile su Angelina Maccarone i scenaristkinja Susanne Billig, koje generacijski jaz, mnogo veći od onog iz von Trottinog dela, premošćavaju sadomazohističkim sklonostima dvoje protagonista.
Talentovani i privlačni Kostja Ullmann tumači maloletnog delinkventa Jana, koji je uslovno oslobođen iz popravnog doma i dodeljen na staranje frustriranoj i više od tri decenije starijoj socijalnoj radnici Elsi (briljantna Maren Kroymann). Opsednut njome već od prvog susreta, mladić počinje da je uhodi, pa otud i naslov, koji bi se mogao prevesti kao Progonjena. (Podjednako prikladan je i slobodniji prevod Kazni me.) Iako joj u početku njegova nezdrava naklonost odbojna, ona lagano popušta i stupa u neobičnu, etički neprihvatljivu vezu, rizikujući da ostane bez posla i izgubi društveni status.
Potragu za motivima devijantnog ponašanja Maccarone prepušta gledaocu. Da Janu mazohizam nije stran vidimo u sceni tuširanja, kada miluje modricu koju je zadobio na terenu za basket. Postoji verovatnoća da su ga u ranom detinjstvu roditelji tukli, pa je tokom odrastanja shvatio da ga bol seksualno uzbuđuje, a možda je odlučio da eksperimentiše, pošto su mu dosadile (iskompleksirane) vršnjakinje. Sa druge strane, u dominaciji nad pokornim Janom, Elsa ponovo rasplamsava strast koja je odavno iščilela iz ustajalog braka ili se sveti suprugu koji je, kako i sam priznaje, u prošlosti počinio preljubu. Igra nagađanja je intrigantna, tako da nagli prekid u završnici okovanoj neizvesnošću dolazi kao neočekivani šamar, kojim vragolasta Angelina jasno poručuje da, baš kao i Elsa, uživa u ulozi gospodarice.
Kontroverznom materijalu, kojim vešto rukuje, rediteljka daje ljudsku dimenziju i ruši barijere koje stoje između grubosti i nežnosti, perverzije i čistih emocija. Zadržavajući objektivnost, ona ističe spremnost pojedinaca na preduzimanje ekstremnih mera u cilju dostizanja celovitosti. Njeni junaci su amateri koji postepeno otkrivaju draži kažnjavanja, odnosno trpljenja kazne, oslobađajući svoje zaboravljeno "ja" u tom procesu. Bez ikakvog iskustva u vezivanju i pljuskanju po zadnjici, oni kreću u tabu avanturu. Verfolgt je jedan od retkih filmova u kojima je S&M fetiš opisan prefinjeno, bez uobičajene eksploatacije, tj. kostima i rekvizita iz prodavnica erotskih pomagala, omogućavajući vam da u potpunosti razumete oboje ljubavnika. Ullman uspeva da se poistoveti sa ćutljivim, istovremeno ranjivim i zavodljivim, prerano sazrelim dečakom, dok je Kroymann pravi izbor za naizgled strogu i samouverenu, a zapravo nesigurnu ženu, čiji se materinski instinkt sukobljava sa dugo sputavanom žudnjom.
Maccaroneina odluka da kolorit zameni nijansama sive pokazala se kao ispravna, budući da boje dopiru iz "otrovne" priče i bravurozne glume čitave postave, koja donosi ubedljive i autentične likove. Sva stanja u kojima se oni nalaze precizno oslikava visokokontrastna i zrnasta crno-bela fotografija Bernda Meinersa, koji se neretko usredsređuje na izražajna lica aktera. Okom kamere takođe je uhvaćena i obuzimajuća monotonost arhitekture Elsinog doma i ustanove u kojoj je zaposlena, kao i gorko-slatka tajnovitost napuštenih skladišta i ostalih mračnih i oronulih sastajališta. Odsustvom muzike naglašena je neostvarljivost ljubavi i postignuta specifična, pomalo neprijatna i uznemirujuća atmosfera, koja poseduje značajnu težinu...
Potragu za motivima devijantnog ponašanja Maccarone prepušta gledaocu. Da Janu mazohizam nije stran vidimo u sceni tuširanja, kada miluje modricu koju je zadobio na terenu za basket. Postoji verovatnoća da su ga u ranom detinjstvu roditelji tukli, pa je tokom odrastanja shvatio da ga bol seksualno uzbuđuje, a možda je odlučio da eksperimentiše, pošto su mu dosadile (iskompleksirane) vršnjakinje. Sa druge strane, u dominaciji nad pokornim Janom, Elsa ponovo rasplamsava strast koja je odavno iščilela iz ustajalog braka ili se sveti suprugu koji je, kako i sam priznaje, u prošlosti počinio preljubu. Igra nagađanja je intrigantna, tako da nagli prekid u završnici okovanoj neizvesnošću dolazi kao neočekivani šamar, kojim vragolasta Angelina jasno poručuje da, baš kao i Elsa, uživa u ulozi gospodarice.
Kontroverznom materijalu, kojim vešto rukuje, rediteljka daje ljudsku dimenziju i ruši barijere koje stoje između grubosti i nežnosti, perverzije i čistih emocija. Zadržavajući objektivnost, ona ističe spremnost pojedinaca na preduzimanje ekstremnih mera u cilju dostizanja celovitosti. Njeni junaci su amateri koji postepeno otkrivaju draži kažnjavanja, odnosno trpljenja kazne, oslobađajući svoje zaboravljeno "ja" u tom procesu. Bez ikakvog iskustva u vezivanju i pljuskanju po zadnjici, oni kreću u tabu avanturu. Verfolgt je jedan od retkih filmova u kojima je S&M fetiš opisan prefinjeno, bez uobičajene eksploatacije, tj. kostima i rekvizita iz prodavnica erotskih pomagala, omogućavajući vam da u potpunosti razumete oboje ljubavnika. Ullman uspeva da se poistoveti sa ćutljivim, istovremeno ranjivim i zavodljivim, prerano sazrelim dečakom, dok je Kroymann pravi izbor za naizgled strogu i samouverenu, a zapravo nesigurnu ženu, čiji se materinski instinkt sukobljava sa dugo sputavanom žudnjom.
Maccaroneina odluka da kolorit zameni nijansama sive pokazala se kao ispravna, budući da boje dopiru iz "otrovne" priče i bravurozne glume čitave postave, koja donosi ubedljive i autentične likove. Sva stanja u kojima se oni nalaze precizno oslikava visokokontrastna i zrnasta crno-bela fotografija Bernda Meinersa, koji se neretko usredsređuje na izražajna lica aktera. Okom kamere takođe je uhvaćena i obuzimajuća monotonost arhitekture Elsinog doma i ustanove u kojoj je zaposlena, kao i gorko-slatka tajnovitost napuštenih skladišta i ostalih mračnih i oronulih sastajališta. Odsustvom muzike naglašena je neostvarljivost ljubavi i postignuta specifična, pomalo neprijatna i uznemirujuća atmosfera, koja poseduje značajnu težinu...
No comments:
Post a Comment