Dugometražni prvenac Igora Vološina ukratko bi se mogao opisati kao new wave-techno-glam-goth-punk melodrama koja govori o obamrlosti duše modernog čoveka i isceliteljskoj (spasilačkoj) moći prijateljstva. U središtu (jednostavne) priče je medicinska sestra Alisa koja se, sita moskovskog života, seli u Sankt Peterburg. Čvrsto uverena u ispravnost svojih odluka, započinje potragu za ljubavlju i sopstvom, koja je, preko dvoje suseda, "mirnih narkomana", vodi sve do ruskog podzemlja...
Igrom bizarnog slučaja, iz romantičnog trougla rađa se (moćan?) ženski duet - u tumaranju zemljom mrtvih (i dezorijentisanih) duša, Alisi se pridružuje Vel, a njihov odnos se iz suparničkog preobražava gotovo u sestrinski. Pokušavajući da "ugase vatru koja izaziva patnju", one same bivaju zahvaćene plamenom i postaje jasno da je tragedija neminovna.
Feministički orijentisan, scenario Olge Larjonove polazi od budističkog koncepta nirvane i, podvlačeći nedostižnost iste u uslovima koje zadaju poremećeno društvo i nestajanje identiteta, bavi se usamljenošću kao povodom za beg od sumorne stvarnosti. Zaslepljeni likovi, u čijem se ekstravagantnom izgledu ogleda duhovna praznina, zarobljeni su u kavezu obmana i lažnih strasti, a zaboravljaju da ih rešetke neće zaštiti od smrti. Iako dijalozi nisu najsjajnije napisani, glumci se prilično dobro snalaze sa ulogama koje su im dodeljene, što posebno važi za Olgu Sutulovu (Alisa) i Mariju Šalajevu (Vel). A i Vološinova režija je sasvim solidna, budući da on ni u jednom trenutku ne ispušta pažnju gledaoca.
Međutim, najviše pohvale zaslužuju Nadežda Vasiljeva i Ana Esmont, koje šokantno-fabuloznim dizajnom kostima, odnosno šminke, značajno doprinose stvaranju upečatljivog vizuelnog identiteta filma. DP Dmitrij Jašonkov čini da svaka boja, bilo da je sa neonskih reklama, haljina sa štampom ili razlivenih senki, dobije simboličku vrednost i ureže se u vaše pamćenje, glorifikujući lepotu (ekscentričnih) pripadnica nežnijeg pola. Kompozicija kadrova je takva da povremeno podseća na isečke iz modnih časopisa, dok arhitektonska pozadina i eklektična muzička potpora neretko dobijaju status ravnopravan protagonistima.
Sa ovim ostvarenjem, Vološin redefiniše pojam iz naslova kao divlji stil. Njegova Nirvana ne donosi oslobođenje, niti pročišćenje, ali je zato prava poslastica za sve estete.
Objavljujes li ti ovo negde Nikola?
ReplyDeleteNeki od tekstova stižu do web magazina SlovoPres i Helly Cherry, a linkove ka recenzijama postavljam i u "external reviews" na IMDb-u. :) U štampanoj formi nisu objavljivani.
DeleteSteta.
ReplyDeleteAko nije tajna, kako dolaziš do ovih filmova (festivals, bioskop, torrent...)? Na netu može da se nađe torrent za većinu filmova što si recenzirao, samo je problem što za neke nema titlova na nekom od menih razumljivih jezika (srpski, mađarski, engleski). Našao sam torrent za ovaj film, ali nigde nisam našao titlove za njega, nažalost.
ReplyDeleteDosta filmova nalazim na sajtu surrealmoviez (postoji link sa strane), ali su trenutno (polu)zatvoreni za registracije. Tamo sam i našao Nirvanu sa hardkodovanim engleskim titlom. Trenutno imam dovoljno poena da jednoj osobi pošaljem poziv za učlanjenje, a sve što mi je potrebno je e-mail adresa zainteresovanog. :)
DeletePoslah mail
Delete