11 Jul 2016

Juan (Kasper Holten, 2010)

(Niš, bioskop Kupina, projekcija za šestoro ljudi, 10.07.2016.)
 
 
Palp sreće visoku umetnost u celovečernjem prvencu danskog reditelja Kaspera Holtena, koji radnju Mocartove opere Don Đovani premešta iz Sevilje u Budimpeštu, odnosno iz XVIII u XXI vek. Prevodeći libreto na engleski (new age jezik), dodaje i šaku sočnih profanosti kao začin, sve u skladu sa našim vulgarnim dobom.
 
Huan je uspešni umetnik i sladostrasnik, ozloglašeni zavodnik žena, u stanju da bude sve što one požele - šarmantan, harizmatičan, osećajan, snažan i/ili senzualan. Za svoj najnoviji projekat, video bazu slomljenih srca u HD-u, angažuje Leporela, kamermana sa jakim ruskim akcentom, čiji prigovor u modernoj verziji Notte e giorno faticar glasi ovako:
 
"Every night is always same.
Him inside and me out here.
He gets pussy, I get blame.
Him champagne and me warm beer."
 
I dok jadni Leporelo jede pljeskavicu i pije pivo iz limenke, Huan je u zagrljaju Ane, kćeri uticajnog policijskog komesara, čijim ubistvom (iz nehata) počinje sunovrat za naslovnog junaka...
 
Natprirodne sile, koje se pojavljuju u završnici izvornog dela, Holten zamenjuje otelotvorenjem Huanove griže savesti u vidu beskućnika pod crnom kapuljačom, tako da nije teško predvideti kraj (čak i kada niste upoznati sa Don Đovanijem). A sve ono što vodi do očekivane tragedije vešto je i sa priličnom dozom ironije prilagođeno današnjem vremenu - da može da ustane iz groba (i pod uslovom da u Formanovoj fikciji ima i nešto istine), verovatno bi se i Amadeusu oteo aplauz.
 
Bizarna kombinacija psiho-romantične (melo)drame, promišljene studije lika, drske komedije, erotskog trilera i malo akcije sasvim sigurno neće prijati puristima, ali zato gledaoci skloni eksperimentima ne bi smeli da je ispuste iz vida. Internacionalna postava glumaca-pevača, koji su arije izvodili na samom setu (što znači da nisu otvarali usta na prethodno snimljen saundtrek), jednom rečju, opčinjava. Međutim, predivni vokali i odvažna postmodernizacija klasične muzike nisu sve što Holtenova "farsa" pruža. Trebalo bi istaći i odličnu fotografiju Andraša Nagija, koji je uslikao i izvrsnu film-operu Johana (2005) Kornela Mundruca, i lepotu budimpeštanske i hladne arhitekture Huanovog futurističkog ateljea.
 
 
(Slike preuzete sa sajta Danskog filmskog instituta.)

(Informacija za zainteresovane Nišlije - film će biti prikazan još u dva termina, 12.07. i 14.07. u 16:15.)

No comments:

Post a Comment