1 Jul 2016

Junk Head 1 (Takahide Hori, 2014)


Volite animacije braće Kvej, Tima Bartona i Roberta Morgana? Ljubitelj ste umetnosti H. R. Gajgera? Sečete vene (figurativno, podrazumeva se) nad kultnim sajberpank-hororom Tetsuo? Ako je vaš odgovor pozitivan na sva ili bar jedno od ovih pitanja, onda će vam trideset minuta uz Junk Head 1 proleteti kao kadrovi u furioznoj montaži Šinje Cukamota.

Nastao u slobodno vreme, tokom perioda od četiri godine, debitantski (i zasad jedini) film Takahidea Horija praktično je "one man show". Hori potpisuje režiju i scenario, stoji iza kamere i glasova (tj. frfljajućih fiktivnih jezika), dizajnira zvuk i izrađuje "lutkice" i setove. Rezultat njegove kreativnosti je impresivan, a pomoć mu pruža još samo dvoje ljudi - Emili Balistrijeri oko titlova i Norikatsu Seo oko CG "suplemenata".

Vizija daleke budućnosti na kojoj Junk Head 1 počiva nije svetla. Ljudi su pronašli način da produže život, izgubivši reproduktivnu sposobnost i više od toga. Njihovo telo postalo je neorgansko, a za pokretanje mu je potrebna električna stimulacija. Klonovima su poverili najteže poslove, ali su se ovi pobunili i povukli se u podzemlje. Od tada je prošlo 1200 godina i čovečanstvo je pred istrebljenjem, dok su nekadašnji robovi evoluirali, stekavši reproduktivne organe. Zaintrigirani tom pojavom, naučnici sa površine pripremaju istraživačku misiju...

Prema opisu setinga sa zvaničnog sajta, glavni junak, nesrećnik koga šalju u nepoznato, bivši je instruktor plesa, čiji studio se raspao kada je opadanje populacije poprimilo zabrinjavajuće razmere. Nakon prolaska kroz graničnu oblast, gde vladaju nemiri, ostaje bez trupla i udova, a glavu mu pronalazi tročlana patrola patuljaka u gumenim uniformama i pod gas-maskama (aluzija na Rubber Lover?). Dovode ga u laboratoriju, čije osoblje podseća na nakaze iz Silent Hill-a, a tamo dobija kompletan remont. Međutim, ovo je tek početak njegovih nevolja.

Postapokaliptični svet u kojem živi prepun je najrazličitijih opasnosti. Košmarna stvorenja koja obitavaju u senci ili lutaju lavirintom hodnika nisu prijateljski raspoložena - čast obdarenim (čitaj: NSFW) izuzecima. Izgled bodljikavih crva i mutanata nalik zenomorfima duboko se urezuje u pamćenje i predstavlja protivtežu "dečačkoj" građi "androidiziranog" protagoniste, ali i punačkim bezimenkovim spasiteljima, koji kao da su pobegli iz nekog mračnijeg crtaća u Pixarovoj produkciji.

Vešto balansirajući između jezivog, morbidnog, komičnog i simpatičnog, a pritom ne krijući svoje uzore, multitalentovani Hori isporučuje sjajan multižanrovski potpuri, u kojem su zastupljeni horor, akcija, komedija, malo misterije i naučna fantastika. Iako se oslanja na "pozajmice", a kraj ostavlja otvorenim (broj u naslovu nedvosmisleno upućuje na planirani nastavak, kao i, nažalost, neuspela indiegogo kampanja), stvara zabavan "anime" zavidnih umetničkih dometa i zaslužuje respekt.


No comments:

Post a Comment