20 Jul 2016

Frágil Como o Mundo (Rita Azevedo Gomes, 2002)

 Veče za porodičnim stolom / Sestrin san
Poslednja senka u kući / Jesen ljubavnika

Nazvana prema stihu iz pesme Terror de Te Amar (Strašno je voleti te) portugalske književnice Sofije de Melo Brejner Andersen, umetnička drama Frágil Como o Mundo (Krhki kao svet) po romantičnosti je vrlo bliska čuvenoj tragediji Romeo i Julija, dok se po visokoj "sinematičkoj vrednosti" može udobno smestiti negde između ostvarenja Tarkovskog i Antoanete Angelidi.

Lirsku priču o Veri i Žoau, koji samo nakon smrti mogu zauvek da budu zajedno, Rita Azevedo Gomez gradi pretežno crno-belim slikama nežne i sublimne lepote, potiskujući sveden i poetičan dijalog u drugi plan. "Nevini i lepi nemaju drugog neprijatelja do vremena." - citira Jejtsa kroz Žoaovu baku i pripoveda u ritmu svečane tišine, kao da mladim ljubavnicima želi da podari večnost. Njeno delo je jasno podeljeno na dva čina - prvi je protkan nitima čežnje i ukorenjen u stvarnosti (iz ugla zaljubljenih), a drugi je poput elegične bajke, slične onoj o Mavarskoj princezi koju Verin deka pruža unuci umesto odgovora na pitanje: "Da li se od ljubavi može umreti?"

A ljubav je krotka kao i dvoje protagonista; nastala iz straha od besmisla života, baš kao i legende, podseća na izgubljenost u trenutku i na sve ono što su zaboravili u magli koja je okovala šumu - njihovo utočište. Međutim, ona je i dovoljno moćna da nakratko probudi duhove prošlosti i oboji svet koji pripada samo njima dvoma, u snoviđajnoj sekvenci koja otvara poslednju trećinu filma, a koju prati opojna arija Ay, triste que vengo španskog renesansnog pesnika Huana del Ensine.

Krhkost Verinu i Žoaovu autorka metaforizuje već na početku, kadrom u kojem vidimo zelenilom okružene ruševine nekog objekta (naravno, tu je i nezaobilazni azuležo na jednom od zidova), dok muzička kutija svira uspavanku. Uloge poverava naturšicima, Mariji Gonsalves i Brunu Teri, čija glumačka "neukaljanost" savršeno pristaje likovima. Dugi zamišljeni pogledi, ovekovečeni na harmoničnim vizuelnim kompozicijama, odaju slikarku iza kamere, a u svakom slučaju ne škodi ni prisustvo iskusnog direktora fotografije (prema podacima sa IMDb-a, u poslu još od 1964).

Estetski sofisticiran, Frágil Como o Mundo deluje kao monohromatski, brižljivo održavani vrt ruža, kojim je u mirno veče milina šetati, a nađu se tek poneki pupoljak i uveli cvet koje je trebalo odseći...
 
Šuma / Dodir
Uspavana lepotica / Rekom legendi

No comments:

Post a Comment