13 Jul 2016

Splav meduze (Karpo Aćimović-Godina, 1980)

"Ako sam ja u ovoj zemlji poslednji građanin,
onda je i ona za mene poslednja zemlja."
 
Moram priznati da mi SFRJ kinematografija nije jača strana, ali među filmovima koje jesam gledao, Splav meduze se izdvaja kao najosobeniji, najatraktivniji i najkultivisaniji u gotovo svakom pogledu.
 
Suptilno provokativna i prefinjeno dekadentna, ova "solzava komedija" prati neuspelu kulturnu revoluciju, pozajmljujući naslov slike Teodora Žerika (1791–1824), ikone francuskog romantizma. U posledicama potopa fregate Meduza Godina vidi tragediju ovdašnjeg društva, koja se stalno ponavlja, ostavljajući za sobom odjek krika izgubljenih generacija.

Iščašena priča o putujućoj trupi mladih "zenitista" dvadesetih godina prošlog veka isečena je na sitne zalogaje, koji umeju da budu slatki, gorki, kiseli i ljuti, a ponekad i sve zajedno, ali uvek beskrajno ukusni. Scenario Branka Vučićevića (koji je sa Dušanom Makavejevim napisao čuveni Ljubavni slučaj ili tragedija sluzbenice P.T.T.) donosi autentičan jezik, uprkos citiranju avangardne poezije, i simpatične likove, čija je misija osuđena na propast, što zbog političke nestabilnosti, a što zbog egoizma, međusobnog rivalstva i romantičnih veza.


Sugestivan glumački ansambl predvode sjajna Vladislava Milosavljević u ulozi učiteljice Ljiljane, kojoj je škole preko glave, i Boris Komnenić, koji tumači Mišića, ciničnog dada-marksistu na čelu progresivne bande. Međutim, bilo bi šteta ne spomenuti Olgu Kacijan, čija smerna i naivna Kristina ne može da odoli šarmantnom Aleksi Ristiću, u tumačenju Frana Lasića, koji tvrdi da je "zdravo piti električno mleko" nakon što ga zamalo promašuje grom. Nezaboravna je i recitacija na slovenačkom Borivoja Lazarevića (Erol Kadić), kao i "peckanje" između narogušene i ljubomorne Nadežde (Radmila Živković) i razmetljivog Diva Žnidaršića (Miloš Batelino). Ovi idealisti prkose svima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, čudno (ne) živeći - lepi, odvažni i za razonodu zdravi ljudi. A njihov performans je tako graciozno buntovan.

Vispreno režiran i vizuelno predivan, optočen zemljanim tonovima, Splav meduze plovi protiv talasa, nadahnjujući svojom energijom, pa zato evo i skromnog omaža družini utopljenih u razočaranju:
 
OTVOR ZA VRISAK

bolest krv eutanazija
čekam odsanjane paradokse
vreme i vreme u boci
kilo šećera trn me bode
jutro još se sever budi
pišanje bog modre usne

hladno hladnije tabloid
fortifikovana iluzija diktatora
lavor iznad ispod krava
zaletela se magla u ogledalo

japanski vir Achtung!
plava svinja zaborava nema
dole depresija!
pačetinu na sto!

No comments:

Post a Comment