3 Apr 2013

Kahe kellahelina vahel (Mari Pakkas, 2011)


Između dve zvonjave sata, usamljena devojčica je u prilici da svet posmatra na drugačiji način. U dodiru sa predmetima koji je okružuju, na sopstvenoj koži počinje da oseća njihov puls. Po izlasku iz sobe na ulicu, nailazi na nerazumevanje slučajnih prolaznika, koji kao da su izgubili sopstvenu ljudskost.

Da li je posredi san, java ili hipnagogička halucinacija? Ima li mesta u društvu za pojedince koji se usuđuju da razmišljaju izvan ustaljenih okvira? Od kakvog je značaja broj šest, budući da se budilnik po prvi put oglašava u trenutku kada mala i velika kazaljka formiraju vertikalu? Vodeći se osnovnim van der Roevim principom, mlada umetnica Mari Pakkas stvara prefinjenu alegoričnu fantaziju, koja ne pruža (jasne) odgovore na navedena pitanja, ali uspeva da vas hipnotiše svojom svedenošću. Da je manje zaista više svedoči svaki sekund njenog studentskog rada, nastalog pod mentorstvom Priita Pärna, jednog od najistaknutijih animatora sa prostora Estonije. Crno-beli crteži jasnih linija, nestašne monohromatske teksture i elegantna animacija, uokvireni atmosferičnom muzičkom pratnjom i briljantnim zvučnim dizajnom Sofiye Petkevich, formiraju osobeni mikrokosmos, udaljavajući vas od stvarnosti na četiri minuta.

No comments:

Post a Comment