Zasnovan na kontroverznoj i zabranjivanoj mangi Georga Akiyame iz 1970-e, dugometražni debi Keiichija Satōa (Karas, Tiger & Bunny) vraća nas u turbulentan period prošlosti Japana, a govori o divljem dečaku koga je u najranijem detinjstvu majka pokušala da pojede.
Naoružan glomaznom sekirom i oštrim zubićima, devetogodišnji Asura tumara po opustošenoj zemlji, tamaneći i proždirući sve živo pred sobom. Nakon susreta sa strogim budističkim monahom, koji mu daje ime po gnevnim i nasilnim antibogovima, i krotkom seljančicom Wakasom, koja ga uči govoru i nesebično pruža ljubav nalik roditeljskoj, mališan skreće sa puta krvoprolića. Međutim, pošto je već stekao neprijatelja u liku zemljoposednika preke naravi, biće primoran da se ponovo osloni na svoj ubilački instinkt...
Istražujući načine za kontrolu osnovnih nagona i kroćenje unutrašnje zveri u ekstremno teškim uslovima za opstanak, Satō donosi nekonvencionalnu priču o odrastanju i iskupljenju u formi mračne, brutalne, žestoke i, povrh svega, tragične melodrame, koja neretko iskače iz žanrovskih okvira. Ulaže veliki napor da prilikom pripovedanja ne posrne u pridikovanje i da ne prekorači granicu dobrog ukusa u opisivanju nasilja, demonstrirajući zavidnu zrelost za nekoga sa relativno kratkim rediteljskim stažom. Međutim, deo zasluga za uspostavljanje ravnoteže između dveju glavnih tema, prihvatanja etičkih vrednosti budizma i dehumanizacije izazvane ratnim razaranjima, siromaštvom i glađu, mora se pripisati scenaristkinji Ikuko Takashi. Iako se ni ona ne može pohvaliti obimnim opusom, iza nje su dva neosporno odlična rada, natprirodna misterija Mononoke (2007) i istorijska drama Ojii-san no Lamp (2011). A njena i Satōova smelost ogledaju se u nepokolebljivoj podršci Akiyaminih ideja, koje i danas deluju šokantno, zahtevajući prihvatljivu dozu suspenzije neverice.
Nezaustavljivi vrtlog očaja i beznađa u koji je glavni junak nemilosrdno bačen oduzima mu dečiju nevinost, pretvarajući ga u stvorenje koje bi bilo nepravedno nazvati monstrumom, samo zbog toga što se, kao i svi ostali, iz petnih žila trudi da preživi. Odrastao u životinjskom svetu, Asura je poput pobesnelog vučijeg šteneta, koje tek onda kada je ranjeno i bespomoćno počinje da pokazuje prve znake pitomosti. Uz brižnu i ljupku Wakasu spoznaje humanost, a u šumskoj kolibi, gde ga ona skriva, može da oseti toplinu porodičnog doma. Dok se preobražava u civilizovano dete, njegova patnja i bol izranjaju na površinu i izazivaju gledaočevu empatiju. Problemi koji su ranije imali jednostavno rešenje odjednom postaju komplikovani zahvaljujući moralnim dilemama, a pokušaji da se istinski promeni osujećeni su nedostatkom razumevanja i svirepošću. Bravurozna glasovna gluma veteranke Masako Nozawe, čuvene po ulogama dečaka, daje ogroman doprinos njegovoj (uspešnoj) karakterizaciji, uprkos svedenosti dijaloga.
Primenom cel-shading tehnike, koja na trenutke deluje grubo, u kombinaciji sa očaravajuće turobnim ručno oslikanim pozadinama, tim animatora i crtača studija Toei postiže zanimljive rezultate, vešto prenoseći ljudsku bedu, ludilo i izopačenost na atraktivnu vizuelizaciju. U modernom (tj. digitalnom) ruhu, old-school dizajn pojedinih likova odiše bizarnošću i grotesknošću koje neće prijati svakom, ali i snažnom ekspresivnošću. Raznim trikovima u senčenju i iscrtavanju linija verno se podražava izgled tradicionalnih animacija. Paletom boja dominiraju siva i prljave nijanse oker i smeđe, a počasno mesto pripada grimizno crvenoj. Retki trenuci ruralne idile, kojima se glorifikuje lepota japanskih krajolika, dopuštaju vam da predahnete i pripremite se za novi talas uznemirujućih scena i katarzičnu završnicu. Prekrivene raskošnim neoklasičnim orkestracijama Yosihira Ikea, upečatljive slike izazivaju pravu lavinu uskomešanih emocija.
Osmišljen kao (surova) budistička "bajka" i brižljivo upakovan u sedamdeset pet minuta, Asura naposletku šalje poruku da život može da trijumfuje nad smrću, ma koliko se situacija činila bezizlaznom. Verovali ili ne u zakonitosti karme, ovo ostvarenje vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.
Nezaustavljivi vrtlog očaja i beznađa u koji je glavni junak nemilosrdno bačen oduzima mu dečiju nevinost, pretvarajući ga u stvorenje koje bi bilo nepravedno nazvati monstrumom, samo zbog toga što se, kao i svi ostali, iz petnih žila trudi da preživi. Odrastao u životinjskom svetu, Asura je poput pobesnelog vučijeg šteneta, koje tek onda kada je ranjeno i bespomoćno počinje da pokazuje prve znake pitomosti. Uz brižnu i ljupku Wakasu spoznaje humanost, a u šumskoj kolibi, gde ga ona skriva, može da oseti toplinu porodičnog doma. Dok se preobražava u civilizovano dete, njegova patnja i bol izranjaju na površinu i izazivaju gledaočevu empatiju. Problemi koji su ranije imali jednostavno rešenje odjednom postaju komplikovani zahvaljujući moralnim dilemama, a pokušaji da se istinski promeni osujećeni su nedostatkom razumevanja i svirepošću. Bravurozna glasovna gluma veteranke Masako Nozawe, čuvene po ulogama dečaka, daje ogroman doprinos njegovoj (uspešnoj) karakterizaciji, uprkos svedenosti dijaloga.
Primenom cel-shading tehnike, koja na trenutke deluje grubo, u kombinaciji sa očaravajuće turobnim ručno oslikanim pozadinama, tim animatora i crtača studija Toei postiže zanimljive rezultate, vešto prenoseći ljudsku bedu, ludilo i izopačenost na atraktivnu vizuelizaciju. U modernom (tj. digitalnom) ruhu, old-school dizajn pojedinih likova odiše bizarnošću i grotesknošću koje neće prijati svakom, ali i snažnom ekspresivnošću. Raznim trikovima u senčenju i iscrtavanju linija verno se podražava izgled tradicionalnih animacija. Paletom boja dominiraju siva i prljave nijanse oker i smeđe, a počasno mesto pripada grimizno crvenoj. Retki trenuci ruralne idile, kojima se glorifikuje lepota japanskih krajolika, dopuštaju vam da predahnete i pripremite se za novi talas uznemirujućih scena i katarzičnu završnicu. Prekrivene raskošnim neoklasičnim orkestracijama Yosihira Ikea, upečatljive slike izazivaju pravu lavinu uskomešanih emocija.
Osmišljen kao (surova) budistička "bajka" i brižljivo upakovan u sedamdeset pet minuta, Asura naposletku šalje poruku da život može da trijumfuje nad smrću, ma koliko se situacija činila bezizlaznom. Verovali ili ne u zakonitosti karme, ovo ostvarenje vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.
No comments:
Post a Comment