Televizijski serijal JoJo no Kimyō na Bōken (DžoDžove bizarne avanture) nastao je u čast dvadeset pet godina postojanja istoimene popularne mange Hirohika Arakaija. U prvih devet epizoda obrađuje poglavlje Fantomu Buraddo (Fantomska krv), a preostalih sedamnaest zasnovano je na "arc"-u Sentō Chōryū (Sklonost ka borbi). Nalik direktnom nastavku, OVA-ma objavljivanim u periodu 2000-2002, odnosno 1993-1994, ne pretenduje na ozbiljnost, već na pružanje nezaboravne zabave i izvrsnog audio-vizuelnog ugođaja.
Jednostavna priča o rivalstvu, koja se odvija frenetičnim ritmom i prerasta u uzbudljivu sagu o spasavanju sveta od drevnih bića, prati nedaće staloženog i dobrodušnog Jonathana i, decenijama kasnije, njegovog unuka, brbljivog i temperamentnog Josepha Joestara. U sudbine ove dvojice JoJoa upletena je drevna kamena maska, koja ljude pretvara u vampire, kao i mistična borilačka veština, koja počiva na kontroli talasa životne energije. Bizarna avantura epskih razmera (sa velikim i zadebljanim B) odvija se u Engleskoj krajem XIX veka i u još nekoliko zemalja pred sam početak Drugog svetskog rata, uključujući brojne učesnike kojima je ekscentričnost zajednički imenitelj.
Da biste u potpunosti uživali u suludom, ali funkcionalnom spoju eksplozivne akcije, uvrnute fantazije, pompezne melodrame, samoironične komedije i sočnog nadri-horora, potrebno je da duboko udahnete, zaboravite na zakonitosti fizike (i ljudske tolerancije na bol), prigrlite iskrivljenu logiku i pomirite se sa neprestanim preterivanjima. U tome će vam donekle pomoći sigurna režija Suzukija i Tsude koji se, uprkos nedostatku iskustva, odlično snalaze sa razuzdanošću izvornog materijala. Drski i spremni za sprovođenje smelih eksperimenata, od gledaoca zahtevaju ekstremnu suspenziju neverice.
Vragolasti scenaristi, skloni priređivanju iznenađenja kada to najmanje očekujete, poigravaju se sa temama kao što su nezdrava ambicioznost, nadmudrivanje protivnika, suočavanje sa teškim izazovima i večita težnja ka besmrtnošću, preobražavajući gotovo sve nedostatke u prednosti poput veštih mađioničara. Dok vas bombarduju "sirastim" replikama i eksplicitnim opisima i objašnjenjima očiglednog, donose beskrajno zanimljive likove, koji se, glasni i gorostasni, uzdižu iznad stereotipne, neretko jednodimenzionalne karakterizacije i ostavljaju snažan utisak, čak i pri pojavljivanju na svega nekoliko minuta.
Ako ni zbog čega drugog, protagoniste i antagoniste ćete sigurno upamtiti po imenima pozajmljenim od zapadnjačkih pop i rok muzičara/bendova (Speedwagon, Santana, Wham, ACDC i Cars); nekoj (pre)naglašenoj osobini, kao što je razmetljivost nacističkog oficira Rudolfa von Stroheima, ili šašavim natprirodnim moćima, kakve su generisanje sečiva od mehurova sapunice ili rasprskavanje krvi zagrejane na 500°C iz podivljalih arterija. Upečatljivosti ovih galamdžija, bila ona prividna ili istinska, u ogromnoj meri doprinose prekaljeni seiyūi, koji najodgovornije pristupaju poverenim im zadacima, vičući koliko ih grlo nosi.
Sveprisutna "bučnost" animea nadograđena je i solidnim saundtrekom, na kome se mogu čuti neoklasične i dabstep kompozicije, kao i one sa tvrđim zvukom i pod uticajem orijentalnih melodija. Apsolutno svaka nota treperi u skladu sa hiperstilizovanom animacijom, od čije velelepnosti i dinamičnosti ne oduzima ni obilje statičnih kadrova, budući da se isti odlikuju maštovitim i nadahnutim krojem. Stiče se utisak da su animatorima i crtačima, čiji spisak ide u nedogled, bile odrešene ruke, što su oni iskoristili za unapređivanje Arakijeve umetničke vizije. Oslanjajući se na principe stare škole, jedinstven dizajn, po ugledu na modne časopise i američke grafičke novele, kombinuju sa kaleidoskopskim bojama, apstraktnim teksturama i oštrim senkama na tragu ekspresionizma. Zahvaljujući raskošnom koloritu, ekstravagantni kostimi dobijaju novu dimenziju, a njihovi nosioci uvek zauzimaju pravu pozu. Kreativnost ne izostaje ni u oslikavanju enterijera i eksterijera, tako da je oduzimanje daha zagarantovano.
Iako zahteva minimalan intelektualni napor, ne bi bilo pogrešno reći da JoJo no Kimyō na Bōken vraća slavu animeima i postavlja nove standarde za autore koji bi da se okušaju u akcionim ostvarenjima. Ukoliko ste raspoloženi za nešto poznato, a dovoljno drugačije od svega što se do sada videli, ne tražite dalje.
Da biste u potpunosti uživali u suludom, ali funkcionalnom spoju eksplozivne akcije, uvrnute fantazije, pompezne melodrame, samoironične komedije i sočnog nadri-horora, potrebno je da duboko udahnete, zaboravite na zakonitosti fizike (i ljudske tolerancije na bol), prigrlite iskrivljenu logiku i pomirite se sa neprestanim preterivanjima. U tome će vam donekle pomoći sigurna režija Suzukija i Tsude koji se, uprkos nedostatku iskustva, odlično snalaze sa razuzdanošću izvornog materijala. Drski i spremni za sprovođenje smelih eksperimenata, od gledaoca zahtevaju ekstremnu suspenziju neverice.
Vragolasti scenaristi, skloni priređivanju iznenađenja kada to najmanje očekujete, poigravaju se sa temama kao što su nezdrava ambicioznost, nadmudrivanje protivnika, suočavanje sa teškim izazovima i večita težnja ka besmrtnošću, preobražavajući gotovo sve nedostatke u prednosti poput veštih mađioničara. Dok vas bombarduju "sirastim" replikama i eksplicitnim opisima i objašnjenjima očiglednog, donose beskrajno zanimljive likove, koji se, glasni i gorostasni, uzdižu iznad stereotipne, neretko jednodimenzionalne karakterizacije i ostavljaju snažan utisak, čak i pri pojavljivanju na svega nekoliko minuta.
Ako ni zbog čega drugog, protagoniste i antagoniste ćete sigurno upamtiti po imenima pozajmljenim od zapadnjačkih pop i rok muzičara/bendova (Speedwagon, Santana, Wham, ACDC i Cars); nekoj (pre)naglašenoj osobini, kao što je razmetljivost nacističkog oficira Rudolfa von Stroheima, ili šašavim natprirodnim moćima, kakve su generisanje sečiva od mehurova sapunice ili rasprskavanje krvi zagrejane na 500°C iz podivljalih arterija. Upečatljivosti ovih galamdžija, bila ona prividna ili istinska, u ogromnoj meri doprinose prekaljeni seiyūi, koji najodgovornije pristupaju poverenim im zadacima, vičući koliko ih grlo nosi.
Sveprisutna "bučnost" animea nadograđena je i solidnim saundtrekom, na kome se mogu čuti neoklasične i dabstep kompozicije, kao i one sa tvrđim zvukom i pod uticajem orijentalnih melodija. Apsolutno svaka nota treperi u skladu sa hiperstilizovanom animacijom, od čije velelepnosti i dinamičnosti ne oduzima ni obilje statičnih kadrova, budući da se isti odlikuju maštovitim i nadahnutim krojem. Stiče se utisak da su animatorima i crtačima, čiji spisak ide u nedogled, bile odrešene ruke, što su oni iskoristili za unapređivanje Arakijeve umetničke vizije. Oslanjajući se na principe stare škole, jedinstven dizajn, po ugledu na modne časopise i američke grafičke novele, kombinuju sa kaleidoskopskim bojama, apstraktnim teksturama i oštrim senkama na tragu ekspresionizma. Zahvaljujući raskošnom koloritu, ekstravagantni kostimi dobijaju novu dimenziju, a njihovi nosioci uvek zauzimaju pravu pozu. Kreativnost ne izostaje ni u oslikavanju enterijera i eksterijera, tako da je oduzimanje daha zagarantovano.
Iako zahteva minimalan intelektualni napor, ne bi bilo pogrešno reći da JoJo no Kimyō na Bōken vraća slavu animeima i postavlja nove standarde za autore koji bi da se okušaju u akcionim ostvarenjima. Ukoliko ste raspoloženi za nešto poznato, a dovoljno drugačije od svega što se do sada videli, ne tražite dalje.
No comments:
Post a Comment