István Orosz, mađarski slikar, grafičar i animator, jedan je od inicijatora obnove anamorfoze, jer mu ona pruža mogućnost da stvori sliku koja će imati dvojako značenje, u zavisnosti od toga iz kog ugla se posmatra. Inspirisan nemogućim objektima i geometrijskim proračunima, u radu se služi vizuelnim paradoksima i optičkim iluzijama, te ga često porede sa Escherom. Između ostalog, bavi se izradom postera i ilustrovanjem knjiga, i stalan je učesnik međunarodnih bijenala grafičkog dizajna i dobitnik brojnih nagrada. Sopstvena dela smatra "napadom na oko", pa koristi pseudonim OYTIΣ (u prevodu sa grčkog - niko), nalik Homerovom heroju Odiseju u borbi protiv kiklopa.
(1) Csönd, 1977 / (2) A sótartó felé, 1978
(3) Holdasfilm, 1978 / (4) Álomfejtő
U svet animacije otisnuo se 1977. sa petominutnom Tišinom (Csönd), koja je bila zapažena na Zagrebačkom festivalu animiranog filma, a koja je nastala u čast stogodišnjice rođenja pesnika i novinara Endrea Adyja. Primenjujući kombinaciju jednostavnih tradicionalnih tehnika, stvara utisak da, kroz prizmu Gilliamovog humora, gledate oživljene plakate sa kraja XIX i početka XX veka. Igranu formu, rotoskopiju i kolaž objedinjuje u adaptaciji pripovetke Istvána Örkényja, Prema slaniku (A sótartó felé, 1978), paraboli o otuđenju, dezorijentisanosti i isključivanju iz društva. Ova duhovita i nadrealistička minijatura usredsređuje se na sredovečnog muškarca koji se, posežući za slanikom, smanjuje sve dok se trpezarijski sto, za kojim je okupljena velika porodica, ne pretvori u nepreglednu pustinju.
(1,2) Garabonciák, 1985
(3,4) Aranymadár, 1987
Sa koleginiciom Dórom Keresztes, Orosz je kao koreditelj sarađivao u četiri navrata. Bizarni i fantazmagorični Mesečev film (Holdasfilm, 1978) i Čarobnjaci (Garabonciák, 1985) počivaju na folklornim predanjima Mađara i prkose svakom pokušaju da budu dešifrovani. Prelepa alegorična bajka Zlatna ptica (Aranymadár, 1987), prikladna i za mlađu publiku, hipnotiše raskošnim koloritom i crtežom na tragu renesansnih ilustracija, dok su Lica (Arcok, 1999) donose psihodelični pregled svetske istorije umetnosti, nemilosrdno napadajući čulo vida.
Kamenolom snova (Álomfejtő, 1980) otelovljuje strahove uspavanog protagoniste u nizu uznemirujućih scena (pretežno iz seoskog života), koje se gotovo neosetno ulivaju jedna u drugu, ispraćene tumačenjima košmarnih vizija. Sličnog senzibiliteta je i Plač! (Sirj!, 1996), kratki vodič kroz ljudski život, koji na putešestviju od prvog udaha do poslednjeg izdaha i natrag prikazuje čoveka kao sponu između mikro i makro kosmosa, u skladu sa učenjima gnostika Vasilida. Duhovnim nastavcima ovog ostvarenja mogu se smatrati Bela rupa - crna rupa (Fekete lyuk - fehér lyuk, 2001) i Lavirinti (Útvesztők, 2008), enigmatične i matematički precizne metafizičke meditacije.
(1) Vigyázat, lépcsö!, 1989
(2,3) A kert, 1993 / (4) Sirj!, 1996
Escherov uticaj najočigledniji je u Pazi, stepenice! (Vigyázat, lépcsö!, 1989), briljantnoj crno-beloj "drami" koja odiše atmosferom bezizlaznosti. Svakodnevnica stanara tipične zgrade u Budimpešti izvitoperena je sa tačke gledišta razigranog dečaka, koji za razliku od odraslih verovatno nije ni svestan političkih promena u zemlji. Vigyázat, lépcsö! spada u sam vrh Oroszovog opusa, gde joj se pridružuje i nostalgijom i melanholijom obojena Bašta (A kert, 1993), koja budi sećanja na detinjstvo kroz prefinjenu animaciju impresionističkih gravura, uokvirenih Ravelovom muzikom. Po opčinjavajućoj vizuelizaciji bliska joj je romantična fantazija Prizori vremena (Az idö látképei, 2004), koja opisuje nemogućnost susreta između muškarca iz prošlosti i žene iz sadašnjosti u slikama nežnih sepijastih tonova, prožetih fragmentima Bachovih kompozicija...
(1) Arcok (1999) / (2) Fekete lyuk - fehér lyuk, 2001
(3) Az idö látképei (2004) / (4) Útvesztők, 2008
No comments:
Post a Comment