Sedam godina nakon meditacije nad Bošovom Baštom zemaljskih zadovoljstava u istoimenom, poluuspelom (i pomalo monotonom) eksperimentu, Majewski se ponovo okreće ranoj holandskoj renesansi i sa minucioznošću vrednom divljenja posvećuje delu Nošenje krsta / Put ka Golgoti (De Kruisdraging, 1564) flamanskog majstora Pitera Brojgela starijeg (Pieter Bruegel de Oude, 1525-1569).
Nižući prepoznatljivo "statične" tabloe, raspamećujuće od prvog do poslednjeg kadra, i stavljajući gledaoca u poziciju opčinjenog posetioca muzeja, reditelj udahnjuje život spomenutoj slici i, dodeljujući joj ulogu glavne junakinje, isporučuje jedinstvenu i autentičnu istorijsku dramu u kojoj je sve, uključujući i samog tvorca, podređeno Njoj. Opisivanje procesa Njenog nastanka podrazumeva oslobađanje od stega konvencionalnog narativa, poštovanje osnovnih principa Brojgelovog stvaralaštva (ali i nadogradnje istih), pribegavanje pretpostavkama zasnovanim na nesigurnim podacima iz njegove biografije i oslanjanje na neporecivo raskošnu vizuelizaciju pred kojom epiteti u superlativu deluju bledunjavo. (Sada je verovatno i suvišno reći da je fotografija Adama Sikore, autrovog proverenog saradnika, besprekorna, te da je u svakom trenutku film melem za oči.)
Veličanstveni prikazi profane svakodnevnice Flamanaca XVI veka isprekidani su progonima "jeretika" koje sprovode izaslanici kralja Filipa II i španske inkvizicije, a predstavljaju raščlanjivanje detalja platna, krcatog likovima i alegorijama, religioznim i društveno-političkim. Kroz njih upoznajemo bučne i nestašne dečake, ulične svirače čijem veselju se pridružuju slučajni prolaznici i mladi par koji sa svojim teletom odlazi na pijacu, ni ne sanjajući da će njihovu bezbrižnost narušiti vojnici u crvenom. Sprovođeje surovih kazni (vezivanje na točak i sahranjivanje živih) ispraćeno je pogledima pasivnih i uplašenih seljaka, koji neretko deluju poput ranjenih zveri. Sa druge strane, umetnik ima prava da, ako poželi, zaustavi vreme kako bi skicirao određeni trenutak, a u tome mu pomaže Svemoćni Mlinar, koji sa vrha neobično visoke stene posmatra događaje ispod sebe. U preseku dijagonala (poput onih u paukovoj mreži), kao centralni motiv nalazi se Hrist, okružen konjanicima, skriven u rulji od preko petsto figura i izmešten u drugi period i na drugi prostor, u cilju protesta protiv katoličke crkve i, posmatrano šire, kritike ljudske okrutnosti.
Reči su svedene na minimum, bilo da su u pitanju poetični i elegični monolozi Marije (Charlotte Rampling) ili dijalozi iskorišćeni kao neki vid ekspozicije, direktnih objašnjenja koja Bruegel (Rutger Hauer) nudi svom meceni, kolekcionaru umetnina Nicolaesu Jonghelincku (Michael York). Na taj način, velelepnost brižljivo skrojenih vinjeta još više dolazi do izražaja, čineći da svet unutar slike diše punim plućima, tako da je visokostilizovani The Mill and the Cross još jedan triijumf Lecha Majewskog.
Nižući prepoznatljivo "statične" tabloe, raspamećujuće od prvog do poslednjeg kadra, i stavljajući gledaoca u poziciju opčinjenog posetioca muzeja, reditelj udahnjuje život spomenutoj slici i, dodeljujući joj ulogu glavne junakinje, isporučuje jedinstvenu i autentičnu istorijsku dramu u kojoj je sve, uključujući i samog tvorca, podređeno Njoj. Opisivanje procesa Njenog nastanka podrazumeva oslobađanje od stega konvencionalnog narativa, poštovanje osnovnih principa Brojgelovog stvaralaštva (ali i nadogradnje istih), pribegavanje pretpostavkama zasnovanim na nesigurnim podacima iz njegove biografije i oslanjanje na neporecivo raskošnu vizuelizaciju pred kojom epiteti u superlativu deluju bledunjavo. (Sada je verovatno i suvišno reći da je fotografija Adama Sikore, autrovog proverenog saradnika, besprekorna, te da je u svakom trenutku film melem za oči.)
Veličanstveni prikazi profane svakodnevnice Flamanaca XVI veka isprekidani su progonima "jeretika" koje sprovode izaslanici kralja Filipa II i španske inkvizicije, a predstavljaju raščlanjivanje detalja platna, krcatog likovima i alegorijama, religioznim i društveno-političkim. Kroz njih upoznajemo bučne i nestašne dečake, ulične svirače čijem veselju se pridružuju slučajni prolaznici i mladi par koji sa svojim teletom odlazi na pijacu, ni ne sanjajući da će njihovu bezbrižnost narušiti vojnici u crvenom. Sprovođeje surovih kazni (vezivanje na točak i sahranjivanje živih) ispraćeno je pogledima pasivnih i uplašenih seljaka, koji neretko deluju poput ranjenih zveri. Sa druge strane, umetnik ima prava da, ako poželi, zaustavi vreme kako bi skicirao određeni trenutak, a u tome mu pomaže Svemoćni Mlinar, koji sa vrha neobično visoke stene posmatra događaje ispod sebe. U preseku dijagonala (poput onih u paukovoj mreži), kao centralni motiv nalazi se Hrist, okružen konjanicima, skriven u rulji od preko petsto figura i izmešten u drugi period i na drugi prostor, u cilju protesta protiv katoličke crkve i, posmatrano šire, kritike ljudske okrutnosti.
Reči su svedene na minimum, bilo da su u pitanju poetični i elegični monolozi Marije (Charlotte Rampling) ili dijalozi iskorišćeni kao neki vid ekspozicije, direktnih objašnjenja koja Bruegel (Rutger Hauer) nudi svom meceni, kolekcionaru umetnina Nicolaesu Jonghelincku (Michael York). Na taj način, velelepnost brižljivo skrojenih vinjeta još više dolazi do izražaja, čineći da svet unutar slike diše punim plućima, tako da je visokostilizovani The Mill and the Cross još jedan triijumf Lecha Majewskog.
ali perspektiva dubine u filmu je neverovatna. na momente ne znaš da li je u pitanju slika ili igrani film. sjajan film, baš sam uživao u njemu.
ReplyDeleteDrago mi je da ti se dopao. :)
DeleteMajewski je sjajno iskoristio prednosti moderne tehnologije, kako bi nas uveo u sliku.