House of Cards (Joseph Vogel)
(trajanje: 16min)
Sredovečni muškarac se budi, prilazi prozoru i krišom posmatra decu u neobičnoj igri. Pojavljuje se žena u crnini i odvodi jednog dečaka. Uglađeni dvojnik voajera smešta se na vrh merdevina i, smeškajući se, otvara novine. Par listova, na kojima je odštampana vest o ubistvu devojke iz Los Anđelesa, odvaja se i doleće u sobu, pokrećući delirično lutanje glavnog junaka koji bi mogao da bude zločinac... Najverovatnije inspirisan kratkometražnim filmovima Maye Deren i nemačkim ekspresionizmom, Vogel istražuje svet poremećene psihe putem neprestanog smenjivanja svetlosti i senki, kao i preklapanja i izobličavanja slika čije značenje ostaje pokriveno velom misterije. Rušenje kule od karata (potpuni nervni slom, najava smrti ili nešto sasvim treće?) opisano je u enigmatičnoj završnici, čiji učesnici su mačevaoci, slepac i plesačica u tesnom trikou.
The Cage (Sidney Peterson)
(trajanje: 28min)
Nakon doručka (kriške hleba namazane uljanim bojama!), mladi umetnik vadi sopstveno levo oko, a ono beži iz ateljea na ulice San Franciska. Slikareva ličnost cepa se na dvoje i on (sa glavom br. 1 u kavezu) kreće u vrtoglavu i komičnu poteru za odmetnutnim organom (iz čije je kotrljajuće perspektive, primenom anamorfnog sočiva, uslikano više kadrova), u pratnji svoje devojke i doktora kome se ona obratila za pomoć. U eksperimentisanju sa igranom formom, kolažnom i stop-motion animacijom, a pod uticajem najranijih radova Jeana Cocteaua (Le sang d'un poète) i Luisa Buñuela (Un Chien Andalou), Peterson primenjuje sve filmske trikove koji su mu dostupni, isporučujući snoviđajnu "avanturu" shizofrene atmosfere, koja (pretpostavljam) predstavlja prikaz nedostatka (ili neki vid podsticanja?) inspiracije u kreativnom procesu.
No comments:
Post a Comment