14 Feb 2012

Gelin (Hocakulu Narliyev, 1972)

(aka Невестка / Ходжакули Нарлиев)

Inspirisana sećanjima iz detinjstva braće Hodžakulija i Hodžadurdija Narlijeva, koji su zajedno napisali scenario, impresionistička etno drama Gelin začetnica je trilogije o ženama u Turkmenistanu. Priča o snažnoj privrženosti smeštena je koju godinu nakon završetka Drugog svetskog rata i opisuje svakodnevnicu mlade Ogulkeik i njenog svekra Ana-age, koji se nadaju povratku izgubljenog pilota, njenog supruga, a njegovog sina, slepo verujući da je preživeo svoju poslednju misiju.

Počev od prve scene u kojoj je starac zakopan u pesku ne bi li tako zalečio reumu, preko frenetičnog pražnjenja bunara kako bi se ovce zaštitile od zagađene vode, utopljavanja tek ojagnjenih jaganjaca, pa sve do porođaja rođake Babitač, protagonisti zrače prirodnošću i neposrednošću, vraćajući vas u period udaljen nekoliko decenija i odvodeći vas u naizgled nepristupačne predele, gde život ide svojim tokom. Glavna junakinja, u tumačenju Majagozel Ajmedove, jedva da progovara desetak rečenica, ali je zato u njenim gestovima, izrazima lica i pogledima svaka emocija jasno čitljiva. Gorkoslatka sećanja na prošlost i romantična sanjarenja o budućnosti bude se pri brundanju svakog aviona i u još nekoliko prilika, a čim im dođe kraj rasplamsavaju tugu zbog gubitka voljene osobe.

Fotografija nije vrhunska, ali je film svejedno prijatan za oko, prevashodno zahvaljujući bojama i ornamentima sa raskošnih ćilima, koji prekrivaju podove i zidove trošnih koliba, i autentične narodne nošnje - Ogulkeikinih haljina i marama (tj. jašmaka kojim prekriva deo lica u znak žalosti). Narandžastoj, crvenoj i ljubičastoj koje dominiraju kostimima i rustičnim enterijerima komplementarni su tonovi žute nepregledne pustinje. Oniričnu i melanholičnu atmosferu stvara eklektičan skor, gotovo avangardno preplitanje elektronske muzike, eteričnih orkestracija i folklornih melodija, među kojima se posebno ističe setna pesma iz poetičnog epiloga...


No comments:

Post a Comment