Golgo 13: The Professional (1983)
Deceniju nakon debija na velikom platnu, najpoznatiji lik autora mangi Takaa Saita postaje predmet interesovanja Osamua Dezakija, koji mu se ponovo vraća petnaest godina kasnije. Golgo 13 (aka Djuk Togo) važi za najveštijeg profesionalnog ubicu, tako da oni koji ga angažuju mogu da budu stoprocentno sigurni da će meta biti eliminisana, bilo da je reč o političkom magnatu ili glavešini kakvog krimi-sindikata. Njegova prošlost je misterija za sve obaveštajne službe...
Scenaristi koji sa Dezakijem sarađuju na Profesionalcu glavnom junaku daju gotovo natčovečne sposobnosti, naprežući suspenziju neverice do (kidanja) krajnjih granica. U njihovom tumačenju, on je u stanju da se izvuče iz nemogućih (čitaj: eksplozivnih) situacija, pa se da opisati kao čvrst spoj Džejmsa Bonda, Betmena (ili Supermena?) i Prljavog Harija, samo sa "one" strane zakona. Angažovan da se reši izvesnog Dr Zeda, Golgo 13 putuje na Siciliju, gde se od lovca pretvara u lovinu... ili bar tako misli industrijalac Lenard Doson, koji pokušava da mu se osveti za sinovljevu smrt. Devedeset minuta seksa, jurnjave, nasilja i sumnjivih faca upakovano je kao akcioni-mačo-palp-noar-krimi-triler sa ironičnim preokretom i mizoginim stavom, kao ograničavajućim faktorom.
Jednočasovna OVA Golgo 13: Queen Bee za nijansu je prefinjenija od prvog animea, budući da je Matici iz naslova, liderki disidentske vojske, dodeljena daleko značajnija uloga od svih onih koju su žene imale u prethodnom ostvarenju. Iako je njen karakter predstavljen sa muškog stanovišta, pri čemu joj pripada i nezahvalna titula antiheroine, ona ostavlja snažniji utisak od ćutlivog G-13, njenog neprijatelja br. 1 i, nakratko, ljubavnika. Radikalna u svemu, kako u krevetu i majčinskim obavezama, tako i u borbi za ostvarenje "viših ciljeva", Matica (čije je pravo ime Sonja) odaje utisak osobe koja bi u boljem svetu bila više od žrtve tragičnih okolnosti. Sa druge strane, Djuk Togo ostaje u istoj meri hladnokrvan, enigmatičan i dosledan najamničkom kodeksu.
Mračna parada najnižih ljudskih pobuda i najnepoželjnijih osobina, uz teme kao što su izdaja, prevara, korupcija, silovanje i samoubistvo, oba filma čini nepreporučljivim za mlađe (i osetljive starije) gledaoce, mada je to verovatno jasno iz dosadašnjeg teksta. Međutim, osnovni razlog zbog kojeg su vredni gledanja jeste strogo kontrolisana hiperstilizacija, po kojoj je Dezaki bio poznat i cenjen među mlađim kolegama poput Jošiakija Kavađirija. Osobenosti vizuelnog identiteta doprinosi česta upotreba "iskošene perspektive" i prigušenog osvetljenja, pa samim tim i dubokih senki, iz kojih izvire reka poroka i u kojima se skrivaju prave namere. Ništa manje atraktivan nije ni polurealističan i detaljan dizajn likova sa ekspresivno "izobličenim" licima u krupnom planu, kao ni tzv. postcard memories - zamrznuti kadrovi za intenziviranje dramatičnosti. Da slike budu još baroknije pobrinuli su se uplivi psihodelije, dok CGI sekvenca sa helikopterima (u Profesionalcu) donekle narušava poredak. "Seksepilan" džezerski skor, nešto moderniji (elektronskiji) u nastavku iz 1998. deluje kao šlag na ovim eksploatacijskim tortama.
Golgo 13: Queen Bee (1998)
No comments:
Post a Comment