Aug 10, 2015

Vortex (Nikos Koundouros, 1967)

 
Četvoro ljudi na ostrvu, Filipos i devojka njegovog mlađeg brata, koji je nestao ili je ubijen, homoseksualac Aleksis i sumnjivi stranac, upleteno je u mrežu laži, ljubomore, griže savesti i tajnih namera. A može biti da su, zajedno sa gledaocem, svi oni žrtve pauka Nikosa Kundurosa (Mlade Afrodite), koji glavom srlja kroz četvrti zid, stvarajući i istovremeno rastavljajući komleksnu (nerešivu?) slagalicu.

Otkrivajući u nekoliko navrata deo ekipe iza kamere, reditelj razvejava iluziju filma, ali je upravo takvim postupkom, ma koliko kontradiktorno zvučalo, i učvršćuje. Igru opskurnih i asocijativnih simbola počinje bez ikakvog upozorenja, pa vas u nju uvlači nespremne i zavedene lepotom visokokontrastne crno-bele fotografije. Zaplet (pod uslovom da uopšte postoji) i kratke, sporadične dijaloge podređuje nadahnutim slikama - komadima izlomljenog sna ili mita otuđenog od stvarnosti.

Iako snima na Kritu, Kunduros se više usredsređuje na lica protagonista, često bezizražajne maske iza kojih se, hladniji no ikad, skrivaju Eros i Tanatos, a vrlo verovatno i najpoznatija od tri Gorgone, s obzirom na radni naslov Lice Meduze. Njihovo prisustvo se oseća gotovo u svakom trenutku, kako u sceni seksa, koja nas seli u londonski apartman, tako i u procesu izrade strašila od slame, sa ljudskom lobanjom kao glavom. A u postavljanju zagonetki pomažu im razni predmeti, od para makaza na otvorenoj knjizi do lutke bez desne noge i postera sa krokodilom.

Skamenjenu tišinu, koja letnju idilu čini sumornom i mističnom, razbija eksperimentalna elektronska muzika Janisa Markopulosa i Vangelisa, sa uplivima grčkog folklora i psihodeličnog roka, u apstraktnom intermecu pre epiloga. Strast i smrt zvuče kao odjeci večnosti.
 
Primetan je snažan uticaj francuskog novog talasa, naročito erotskih misterija Alana Rob-Grijea, a ima indicija da Kunduros odlično poznaje radove Robera Bresona i Maje Deren. Precizan u svojoj haotičnosti, Vir je za definisanje težak, a za preporuku još teži... Ali jedno je sigurno - pogled Hare Angelusi se ne zaboravlja.

No comments:

Post a Comment