Prva tri dugometražna filma u dosadašnjoj karijeri Toshiyukija Kubooke, reditelja epizode Working Through Pain OVA-e Batman: Gotham Knight, nastala su prema adaptiranom scenariju Ichirōa Ōkouchija (RahXephon, Wolf's Rain, Planetes), a sačinjavaju trilogiju Berserk: Ōgon Jidai-Hen (Berserk: The Golden Age Arc), koja pokriva događaje iz istoimenog poglavlja čuvene mange Kentarōa Miure, baš kao i popularni televizijski serijal (Kenpū Denki Berserk) s kraja 90-ih.
Haō no Tamago (The Egg of the King) počinje in medias res, pobedom impulsivnog i samouverenog mačevaoca Gutsa nad ozloglašenim vitezom Bazusom, što privlači pažnju harizmatičnog Griffitha, koji poseduje misteriozni objekat iz naslova. Protivno svojoj volji, Guts se priključuje Družini sokolova, brojnoj grupi najamnika koje predvodi Griffith, upuštajući se u stalne rasprave sa "drugom po komandi", odvažnom Cascom. Uprkos sitnim razmiricama i oprečnim stavovima, zajednički uspesi troje mladih ratnika na čelu odane plaćeničke vojske menjaju tok stogodišnjeg rata dvaju kraljevstva, Midland i Tudor.
Osvajanje gotovo neprobojnog utvrđenja Doldrey, ulazak u najuže krugove visokog društva i iznenadan Griffithov pad u nemilost vladara Midlanda opisuje Doldrey Kōryaku (The Battle for Doldrey), dok se na spasavanje obožavanog vođe iz tamnice, šokantno Pomračenje i bolne posledice istog usredsređuje brutalni Kōrin (Descent).
Baveći se temama kao što su prijateljstvo, suparništvo, klasne razlike, (ne)ravnopravnost polova, bolesna ambicioznost i uticaj sudbine (i slučaja) na životni tok, Kubooka i Ōkouchi isporučuju dinamičnu, uzbudljivu, napetu, smelu i, sa približavanjem kraja, sve depresivniju mračnu fantaziju, koja Miurine ideje donosi u kondenzovanoj formi. U istraživanju tajni čovekove prirode i pokušajima da pronađu odgovor na pitanja o poreklu zla, poručuju da sami moramo da se suočimo sa sopstvenim izborima, ma koliko pogrešni oni bili, i nastavimo dug i trnovit put ka zacrtanom cilju.
Uspostavljajući ravnotežu između svrsishodnih natprirodnih elemenata, uverljive drame i furiozne akcije, ulažu ogroman napor da sačuvaju većinu prelomnih trenutaka obimne sage i da pri tom odvijanje radnje ne deluje prebrzo. Međutim, čak i da niste upoznati sa izvornim materijalom ili vam je Takahashijeva adaptacija ostala u maglovitom sećanju, verovatno ćete primetiti da iz priče epskih proporcija izostavljaju pojedine delove, a sve u nameri da je što bolje prilagode datom formatu. Na ovaj način stvaraju neizbežan jaz na relaciji original-obrada i poneku pukotinu u narativnoj strukturi, u čijem premošćavanju povlače i rizične poteze, očekujući od gledaoca da povremeno pročita i ono što je zapisano na marginama.
Težište pokretačke snage filmova prebacuju na kompleksne odnose u trouglu Guts-Griffith-Casca, koji usled nepatvorenih emocija neprestano menja svoj oblik, ali u tom procesu zanemaruju sporedne likove, umanjujući značaj njihove žrtve. Putem iskrivljenih snova pružaju kratak uvid u turobnu prošlost glavnih junaka i junakinje, da bi vam u postepenom otkrivanju nesavršenosti koje ih čine ljudima ostavili dovoljno prostora za razmatranje odluka koje donose.
Ne bi li umanjili troškove produkcije, animatori Studija 4°C opredeljuju se za eksperimentalan (i ne uvek bešavan) spoj tradicionalne animacije i cel-shadinga, koji sigurno neće prijati puristima, iako njime postižu željene rezultate. Bez obzira na neujednačenost primenjenih tehnika, scene masovnih okršaja, tokom kojih se nije štedilo na tamnocrvenoj, izgledaju impresivno, dok pitoreskne pozadine često oduzimaju dah, bilo da je reč o palatama u duhu srednjovekovne arhitekture, zelenim poljima pod vedrim nebom ili šumi u jesenjim bojama.
Briljantan crtež Naoyukija Onde (Gantz, Ergo Proxy, Blassreiter, King of Thorn), u saglasju sa izvrsnom glasovnom glumom, doprinosi realističnosti protagonista i antagonista, odnosno strahovitosti nastupa bogova i demona u završnici trilogije. Grandiozne orkestracije Shira Sagisua (Evangelion) komplementarne su raskošnoj vizuelizaciji, ali snažniji utisak ostavlja tematska kompozicija Aria koju potpisuje Susumu Hirasawa (Berserk TV, Millenium Actress, Paprika).
Ukoliko do sada niste imali prilike da otkrijete zbog čega je Miurino delo omiljeno među ljubiteljima mangi i animea, Ōgon Jidai-Hen, sa svim svojim nedostacima, mogao bi da bude uvod u nezaboravnu avanturu. Jedini preduslov za užitak jeste otvorenost u pogledu animiranog krvoprolića i golotinje, koji ovde nisu prisutni bez ikakvog razloga...
No comments:
Post a Comment