31 Jul 2013

PostHuman (Cole Drumb, 2012)


Kratkometražni animirani film PostHuman samofinansirani je projekat reditelja Colea Drumba i njegove koscenaristkinje Jennifer Wai-Yin Luk. Odvodi nas u "adreanlizovanu budućnost" (sic), a prati hakera Terrencea i vernog mu psa Ninea u akciji spašavanja izmučenog Benjamina, poslednjeg "zamorca" iz GovCorp laboratorije za istraživanje ekstra-senzorne percepcije. Rizičnu operaciju predvodi enigmatična Kali, Benjaminova prijateljica (i sapatnica) koja je imala sreće da ranije utekne okrutnim naučnicima i naoružanim stražarima...

Prvobitno zamišljen kao dvadesetominutna pilot-epizoda, PostHuman je, nažalost, sveden na svega četiri i po minuta, kada od celokupnog trajanja oduzmemo spisak zasluga. Međutim, uprkos tome, ova energična minijatura uspeva da zagolica gledaočevu maštu, uvuče vas duboko u svoj svet i donese zanimljive likove, koji počivaju na arhetipovima cyberpunk podžanra. Nesumnjivo inspirisani ostvarenjima kao što su Akira, (originalni) Æon Flux i Ghost in the Shell, Drumb i Luk se ne snebivaju da prikažu golotinju, za koju možda postoji razlog u nekom obimnijem scenariju, niti krvavi pir, kao posledicu neodgovornog poigravanja sa natprirodnim moćima. Telepatsko ćaskanje između samouverenog Terrencea i brižne Kali nenametljivo prati narativ, pružajući mogućnost da se upoznamo sa dvoje glavnih junaka; naravno, onoliko koliko to tesni vremenski okvir dozvoljava. In medias res pristup ostavlja brojna pitanja bez odgovora, ali pošto su na kraju najavljene nove avanture, možemo se nadati proširenju priče.

Nedostatak originalnosti nadomešten je izvanrednom audio-vizuelnom prezentacijom, odnosno bešavnim spojem tradicionalne i kompjuterske animacije u pratnji naelektrisanog muzičkog skora. Animatori iz studija Humoring the Fates opravdali su ukazano im poverenje, skrojivši delo koje poseduje sopstveni identitet, uzdižući se visoko iznad oponašanja spomenutih uzora. Kompozicija frejmova je vrhunska, bilo da je reč o krupnom planu oka ili pogledu iz perspektive mehaničke ose, putem koje Terrence probija barijere GovCorp sistema. Posvećenost detaljima uočljiva je gotovo na svakom koraku, a pomereni smisao za humor autora ogleda se u pufnastim papučama narogušenog doktora.

Jedina (i mala) zamerka mogla bi se uputiti na račun Ulrica Dihrea, čijoj glasovnoj glumi nedostaje žara, naročito prilikom izgovaranja replike: "I'm righteous, you assholes. I'm the trickster." Sigurnija i ubedljivija od svog kolege je Tricia Helfer, koja iza sebe ima veći broj uloga. Drumbova režija je više nego solidna, ali ostaje da se vidi kako će snaći u formi (obećanog) TV/web serijala ili dugometražnog filma...

No comments:

Post a Comment