11 Jul 2012

Blassreiter (Ichirou Itano, 2008)

"Sometimes it is more painful to hurt others
than to be hurt."
Televizijski serijal Blassreiter ("Bledi jahač", u bukvalnom prevodu sa nemačkog) nastao je u saradnji animatorskog studija Gonzo, jednog od najčuvenijih u Japanu, i softverske kompanije Nitro+ koja se pretežno bavi razvojem i izdavanjem vizuelnih novela. Sa titlovima na engleskom jeziku bio je zvanično emitovan 2008. na video-sajtovima YouTube, Crunchyroll i BOST TV.


Radnja se odigrava u neodređenoj budućnosti u Nemačkoj. Uplašeno stanovništvo suočeno je sa pojavom "Demonijaka", biomehaničkih stvorenja koja postaju od leševa i imaju sposobnost stapanja sa najrazličitijim mašinerijama i oružjem, preuzimajući kontrolu nad njima i unapređujući im performanse. Specijalni odred XAT (Xenogenesis Assault Team) nastoji da očuva red u zemlji i otkrije poreklo mecha-zombija. U međuvremenu, nekolicina živih ljudi takođe se preobražava u Demonijake (ili "Amalgame", kako ih zvaničnici nazivaju), pri čemu jedni koriste svoje moći da čine dobra dela, pomažući XATovcima, a drugi za "nestašluke"...


Iza multižanrovskog paravana krije se slojevit scenario, čiji autori pokušavaju da daju odgovore na pitanja u vezi sa vrednošću života i očuvanjem čovečnosti. Oni polaze kako od pozitivnih, tako i od negativnih aspekata hrišćanskih učenja, odnosno ispravnih i pogrešnih tumačenja istih, posledica genetskog inženjeringa i izrade biološkog oružja, destruktivne ljudske prirode i društvenih problema izazvanih ksenofobijom. Reditelj Ichirou Itano (Kujaku Ō, Gantz) otkriva deo po deo slagalice, isporučujući intrigantnu apokaliptično intoniranu priču, obojenu tugom, očajem, patnjom, nasiljem i smrću. Uprkos ponavljanju pojedinih poruka i naglašenim elementima fantazije i (malo verovatne) naučne fantastike, njemu uglavnom uspeva da stoji čvrsto na zemlji i postigne izvestan (ne previše visok) nivo uverljivosti, da ispoštuje "rule of cool", stvori emotivnu (melo)dramu i podstakne na razmišljanje. Nauka i religija idu ruku pod ruku, što deluje kao oksimoron, naročito u gorkosladunjavom epilogu, koji navodi na pretpostavku da su čistilište i carstvo nebesko umreženi nekakvim nevidljivim sistemom.


Glavni (arhetipski i tragični) junak ovog animea jeste Joseph Jobson, zaštitnik slabijih, krotak i pravdoljubiv mladić koji je rano ostao bez roditelja, a kasnije i bez starije sestre, i koji je u sirotištu stomakom osetio siromaštvo, a na koži mržnju prema strancima, zahvaljujući razmaženim bogatunima siledžijama. Njegova požrtvovanost je nadljudska i beskompromisna, pa se često stiče utisak da želi da preuzme sav teret ovog sveta na svoja pleća. S obzirom na raskošnu galeriju likova, gledaočeva empatija nije rezervisana samo za njega, tako da čak i antagonisti, zastrašujuće smiren Magwald Xargin i njegova desna ruka, zavodljiva Beatrice, dobijaju dovoljno prostora i zaslužuju poneku simpatiju. Među članovima XAT-a ističu se brižljiva i psihički stabilna Amanda Werner i njen partner, temperamentni i brzopleti Hermann Salza.


Estetski posmatrano, Blassreiter je poput niskobudžetne verzije OVA-e Karas. Kombinacija standardno dobre tradicionalne i "plastične" kompjuterske animacije ume da zasmeta, ali se mora naglasti da je CGI optimalno iskorišćen, što posebno dolazi do izražaja u vrhunski izvedenim, tečnim i eksplozivnim akcionim sekvencama, od kojih zastaje dah. Iako (u dubokim "rascepima" na odeći) nosi predznak fan-service, trebalo bi pohvaliti i nepogrešiv, polurealističan dizajn aktera Naoyukija Onde (Parasite Dolls, Animatrix, Gantz, Ergo Proxy), kao i izvanredan odabir boja i ekstravagantan izgled Amalgama, vozila i letelica. Pozadine su oslikane tako da zaista podsećaju na planski urbanizovane evropske gradove, u kojima je savremena arhitektura pažljivo integrisana u onu iz prošlosti. U tom pogledu izuzetak nije ni srednjovekovni zamak u koji je smešteno postrojenje tajne organizacije Zwölf, opremljeno visokom tehnologijom. Eklektičan skor Hibina Norihika, koji prvi put stupa na teren japanimacije, spaja teatralne i melanholične orkestracije sa elektronikom, pop muzikom i tvrđim rokerskim zvukom, i gotovo svaki put pogađa u samu srž scene.

Za razliku od većine "henshin" ostvarenja, vizuelno atraktivan i tematski raznovrstan, Blassreiter je namenjen nešto starijoj publici, budući da nudi više od večite borbe dobra i zla...

No comments:

Post a Comment