18 Jul 2013

Kūchū Buranko (Kenji Nakamura, 2009)

(Recenzija ovog izvrsnog anime serijala prvobitno je objavljena na Popboks-u, 19.05.2010.)

PSIHIJATRIJA NA TUFNE

Nakamura još jednom pokazuje svoju sklonost ka krajnje neobičnim projektima i polako, ali sigurno zauzima poziciju reditelja od koga tek treba očekivati anime čudesa. 

Originalan naziv: Kūchū Buranko
Scenario: Isao Murayama, Manabu Ishikawa, Tomoko Taguchi, prema kratkim pričama Hidea Okude
Režija: Kenji Nakamura
Uloge: Yuji Mitsuya, Romi Park, Yumi Sugimoto, Toshiyuki Morikawa, Takahiro Sakurai…
Žanr: drama, komedija, fantazija
Trajanje: 253min. (11 epizoda x 23 minuta)
Proizvodnja: Japan


Posle uspešne završnice, Bakeneko (Goblin Cat), u okviru antologije Ayakashi: Japanese Classic Horror (2006), koja 2007. prerasta u vrhunski stilizovani Mononoke, kao i saradnje sa Masaakiem Yuasom u polusezonskom serijalu Kemonozume (2006), Kenji Nakamura ulazi na vrata neortodoksne psihijatrije.

Pitanje: Šta povezuje Kōheia Yamashitu, umetnika na trapezu, Jun'ichia Hoshiyamu, pisca ljubavnih romana, Shin'ichia Bandōa, igrača bejzbola, Yūtu Tsudu, učenika srednje škole i još sedmoricu Japanaca, iz različitih društvenih slojeva? Odgovor: Ichirō Irabu, uvrnuti psihijatar imaginarne tokijske bolnice (Irabu General Hospital) i medicinska sestra Mayumi, odevena u svedenom punk-lolita stilu i u svakom trenutku spremna da vas počasti vitaminskom injekcijom, po nalogu doktora.


Ichirō, kao okosnica serijala, naizgled je još luđi od sve jedanaestorice koja mu se obraćaju za pomoć zajedno. Nemilosrdno gazeći po stereotipima o psihijatrima (obratiti pažnju na dijalog sa novinarem Iwamurom u osmoj epizodi) i stalno iznenađujući svojim (često detinjastim) ponašanjem, ali uvek u korist uspešnog izlečenja, on dospeva na listu najupečatljivijih animiranih likova u okvirima japanimacije. A njegov simpatično zlobni kez vam dugo neće izbijati iz glave. Sa druge strane, ekscentričnost fatalne Mayumi (koju tumači mlađana Yumi Sugimoto) ogleda se u gotovo erotičnoj predigri za terapiju, nepoljuljanoj ozbiljnosti i izuzetno retkim replikama, kroz koje otkriva da nije ispražnjena od emocija, kao što se na prvi pogled čini, a minimalistički tretman njenog lika pokazao se kao pun pogodak.

Karakterizacija ostalih protagonista svedena je na prikaz običnih ljudi sa neobičnim finesama i serioznim problemima, čije hiperbolično ispoljavanje deluje zabavno, sve dok se u njima ne prepoznate. Sporedni likovi predstavljeni su (bukvalno) kao kartonski isečci, do trenutka kada njihova uloga dobija na značaju. Iako uzroci psihičkih poremećaja imaju korene u japanskom tlu, to ne znači da je ostatak sveta na njih imun. Naprotiv, oni se mogu posmatrati mnogo šire, ukazujući na mane savremenog ljudskog društva. Zanimljivo je da među pacijentima nema žena, što navodi na zaključak (možda i pogrešan) da one mnogo bolje podnose stresove.


Svaka od 11 mini-priča započinje 17. decembra i završava se koji dan pre Božića (ili na Badnje veče), tako da Trapez obrađuje relativno kratak vremenski period. U određenim detaljima uočava se njihova isprepletenost, pa ono što je u jednoj delovalo kao umetnuto izvan konteksta, u nekoj od narednih dobija smisao. Isprekidane su povremenim i prosvetljujućim ulascima "doktora" Fukuicchia, a zaokružene porukom autora da niko nije savršen kojom, najverovatnije, pokušava da kaže da smo svi mi pomalo ludi.

Kūchū Buranko se oslanja na kombinaciju tradicionalne animacije i rotoskopije, uz primenu niza statičnih fotografija izvanrednih seiyūa (photo-motion?), koje u određenim trenucima menjaju lica aktera, ali i modifikovanih fotografija urbanih pejzaža umesto pozadina. Male, srednje ili velike tufne pojavljuju se u skoro svakom kadru, (ne)usklađene sa napadnim teksturama i šizofrenim bojama, koje je nemoguće izbrisati iz sećanja i zbog kojih se pitate da li su arhitekti odgovorni za one eksterijere i enterijere posećivali Irabua. Vesele i zarazne note elektropop benda Denki Groove i nekoliko kompozicija klasične muzike neraskidivi su deo vrcavog šarenila KB-a, iako zaostaju četvrt koraka za vizualizacijom.

Oni čijem ukusu je blizak atipičan humor, alternativan i originalan pristup animaciji, uživaće od prvog do poslednjeg minuta.

No comments:

Post a Comment