27 Jul 2012

Stereo (David Cronenberg, 1969)


Kratkotrajni dugometražni prvenac Davida Cronenberga, majstora telesnog i veneričnog horora, usredsređuje se na eksperimente doktora Luthera Stringfellowa, predstavnika "egzistencijalno-organskog pristupa nauci", a glavnog i odgovornog na Kanadskoj akademiji za erotska istraživanja. Osmoro dobrovoljaca "kategorije A" trebalo bi da ispitivanjem sopstvene seksualnosti u izolaciji razvije telepatske sposobnosti i da kao socijalno stabilna komuna zameni zastarelu porodičnu jedinicu. Međutim, teorija i praksa se kao po običaju mimoilaze, pa tako dvoje ispitanika izvršavaju samoubistvo, a kod neimenovane plavokose devojke javlja se neki vid shizofrenije - odvajanje neverbalnog "ja" od oralno-verbalnog "ja".

Parapsihologija. Omniseksualnost. Brutalizam. Filozofično erotičan, oštro duhovit, (ne)ljudski hladan i opčinjavajuće sterilan je ovaj autentični i strpljenja vredan "arthouse featurette"; idiosinkratična SF-misterija koja je po neospornoj bizarnosti, smelosti i avangardnosti vrlo bliska filmovima francuskog i japanskog novog talasa. Uprkos svim nejasnoćama kojima se odlikuje, baš kao i podjednako progresivni i ikonoklastični duhovni nastavak Crimes of the Future (1970), ona vrlo precizno definiše ideje koje će postati Cronenbergova opsesija u njegovim kasnijim ostvarenjima. Hipnotička (čitaj: namerno suvoparna i monotona) naracija, koja prekida u(zne)mirujuću tišinu, a sadrži dovoljno (pseudo)naučnih termina i definicija da vam se zavrti u glavi, vešto je nakalemljena na monumentalne crno-bele slike. A njihova snaga leži u sledećem - one bi besprekorno funkcionisale i kao provodnik za potpuno drugačiju priču (iako ni ovoj ništa ne fali), možda čak i bez ikakvog redigovanja. Stroge geometrijske forme, odnosno grubi i dominantni betonski elementi zgrade Fakulteta Scarborough Univerziteta u Torontu jedini su mogući nosilac inteligentnog i kapricioznog scenarija, a u ogromnoj meri doprinose briljantnosti i velelepnosti vizuelizacije. Na ovaj način, arhitekturi je poverena jedna od glavnih uloga. "Kronenberg pretvara društvo u prazan institut nalik pećini. Shodno tome, turbulentno "ja" sastavljeno je od dugih hodnika, kamenih zidova i staklenih okana..." - kaže Fernando F. Croce u svojoj mini-recenziji za cinepassion.org.

2 comments:

  1. Nisam gledao, ali bih rado. Imaš li link?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pošto nisam uspeo da pronađem ni torrent, ni direktan link, ja sam ga skinuo sam preko eMule-a:

      ed2k://|file|Cronenberg-Stereo%201967%20Xvid%20Inspire.avi|731316224|134BBA91F6917D24006797444D112930|/

      Delete